“Na brzom sam negativna, na PCR pozitivna”: Muke s testovima

Beograđanka D.I. samo je jedno veče dobila temperaturu. Narednog dana je u kovid ambulanti uradila brzi antigenski test, na kom je bila negativna. U pitanju je, kako priča, test koji se radi uzimanjem brisa iz nosa, a rezultati su gotovi za 15 minuta.

"Doktorka kod koje sam bila mi je na pitanje koliko su pouzdani ti testovi rekla da imaju veliki procenat pouzdanosti u prvim danima zaraze"objašnjava.Međutim, kako je i dalje imala temperaturu, narednog dana je opet otišla u kovid ambulantu, gde je pregledala druga doktorka, koja opet nije uopšte imala poverenja u rezultate brzog testa."Odmah me uputila da uradim PCR test. Pre nego što su stigli rezultati poslala me da mi snime pluća i propisala da pijem antibiotike" nastavlja naša sagovornica svoju ispovest o tome šta joj se dešavalo u kovid ambulanti.

PCR test je pokazao da je pozitivna na koronavirus.To je samo jedan od brojnih slučajeva kada osobama koje su negativne na brzim testovima, PCR pokaže da je u njihovom organizmu ipak prisutan virus. Naša sagovornica je, delom zahvaljujući lekarki koja je bila sumnjičava prema rezultatima testova, testirana i PCR metodom i na vreme joj je potvrđen virus.Međutim, šta je sa onima koji poveruju u rezultate brzog testa, pomisle nisu zarazni i shodno tome drugačije leče svoje eventualne zdravstvene tegobe?

"PCR test je zlatni standard"

Emina Milošević, docentkinja imunologije na Medicinskom fakultetu u Beogradu, za Nova.rs ističe da  PCR test predstavlja zlatni standard dijagnostike koronavirusa i da bolji metod od ovog testa ne postoji."Prema smernicama Svetske zdravstvene organizacije, antigenski testovi se koriste samo kada se očekuje da je pacijent pozitivan i to kod bolesnika sa simptomima bolesti u prvih 5 do 7 dana, kao i ukoliko nije dostupan PCR test" navodi ona za Nova.rs.

PCR-om se, kako objašnjava, detektuje genetski materijal virusa, dok antigenski testovi detektuju proteine virusa. PCR ima mogućnost da prepozna manju količinu virusa u uzorku nego što to može da učini antigenski test.Osetljivost svih antigenskih testova se poredi sa PCR-om i preporuka je da se koriste samo oni čija je osetljivost preko 80 odsto.

To znači da je dobar antigenski test onaj koji kao pozitivne detektuje 80 i više ljudi od ukupno 100, onih koji su pozitivni na PCR-u.Zato se svaki antigenski test, prema rečima doktorke Milošević, pre nego što počne da se primenjuje u nekoj ustanovi uporedi sa PCR testom određenih stotinak negativnih i pozitivnih uzoraka da bi se imala tačna predstava kakva je njegova pouzdanost u realnim okolnostima rada u konkretnoj laboratoriji."Negativan antigenski test nikako se ne može smatrati konačnom potvrdom da infekcija nije prisutna, jer je moguće da antigenski test bude negativan, a PCR pozitivan, i to znači da je virus prisutan" ističe doktorka Milošević.Upozorava da se upotreba antigenskih testova ne preporučuje u okolnostima kad je udeo pozitivnih osoba mali, kao što je na primer prelazak granice ili prijem na bolničko lečenje non-COVID pacijenata, jer je tada pouzdanost antigenskih testova mala - ravna statističkoj grešci.

Serološki testovi  

U otkrivanju prisustva koronavirusa koriste se i serološki testovi.Njima se, kako objašnjava Emina Milošević, dokazuje prisustvo antitela na virus (IgM, IgG ili oba), a zasnivaju se na više tehnika.

"Brzi imunohromatografski testovi otkrivaju prisustvo IgM i IgG antitela bez mogućnosti određivanja količine ovih antitela, dok su kvantitativni testovi zasnovani na enzimskom imunoeseju (ELISA, eCLIA, itd.). Zahtevniji su za izvođenje, ali su i pouzdaniji. Neki od ovih testova detektuju ukupna antitela, tj. nema razlikovanja IgM i IgG" upoređuje naša sagovornica različite vrste testova.Upozorava da s obzirom da je za sintezu antitela potrebno vreme i da serološki testovi imaju određeni prag osetljivosti, ovo testiranje ne može da zameni PCR i antigenske testove u postavljanju dijagnoze u ranoj fazi bolesti."Prisustvo IgM se očekuje u proseku počev od osmog dana od pojave simptoma, a IgG počev od desetog dana. Kod blažeg kliničkog toka i asimptomatskih pacijenata je moguće da antitela ne budu detektovana ili da se detektuju tek nakon nekoliko nedelja od pozitivnog rezultata PCR testa" ističe.Takođe na osnovu prisustva antitela ne može se sa sigurnošću tvrditi da je oboleli imun na virus."Ujedno ni odsustvo antitela ne znači da imunost ne postoji, jer pored antitela i celularni imunski odgovor može obolelog da učini imunim, a celularni imunski odgovor se rutinski ne testira" dodaje naša sagovornica.Zbog ovih ograničenja seroloških testova, kako naglašava, oni ne bi trebalo da se koriste za inicijalno postavljanje dijagnoze COVID-19, već, eventualno  kao potvrdni test u kasnijoj fazi infekcije, kao i u studijama koje procenjuju udeo populacije koji je došao u kontakt s virusom.***Pratite nas i na društvenim mrežama:FacebookTwitterInstagram