0
Više od 50 zaposlenih u Univerzitetskom kliničkom centru Vojvodine tužilo je ovu ustanovu pre četiri godine, zbog neisplaćenih kovid dodataka tokom pandemije koronavirusa. Kako za Nova.rs navodi jedna od njih, Apelacioni sud u Novom Sadu doneo je sumanutu odluku da bolnica ne mora da isplati svoje zaposlene, već da oni moraju da podmire sve sudske troškove zdravstene ustanove u kojoj rade, za period od 2020. do danas. U pitanju je suma veća od 15 miliona dinara.
Našoj redakciji obratili su se zaposleni, medicinske sestre i tehničari, iz Urgentnog centra i sa Klinike za neurologiju UKC Vojvodine, koji su tokom pandemije, po nekoliko meseci radili u narandžastoj, a potom i u crvenoj zoni, a kako kažu, ostali neisplaćeni.
„Od početka, pa do kraja pandemije, ja, kao i moje kolege, radili smo po crvenim i narandžastim zonama, u Kliničkom centru Vojvodine i kovid bolnici Mišeluk. Taj period nam je svima ostao u ružnom sećanju. Uložili smo mnogo vremena, truda, rada i znoja pod skafanderima, kako bismo izneli sav onaj posao, koji je bio ogroman i jako težak. Za taj rad trebalo je da dobijemo novčanu nadoknadu na platu za svaki mesec. Međutim, desio se propust, i iz nekog razloga, za određene mesece nismo dobili kovid dodatak“, priča za Nova.rs Jelena Mrkalj, medicinska sestra, zaposlena u ovoj bolnici.
Narandžasta zona, u kojoj su svi prvobitno radili, podrazumevala je brigu o pacijentima koji čekaju rezultat PCR testiranja.
“Kod mene na neurologiji bila je formirana narandžasta zona u kojoj smo se smenjivali, ali svako je radio po minimum šest meseci. Ta zona znači da u njoj leže pacijenti koji su primljeni u bolnicu i kojima je rađen PCR test. U ovoj zoni su čekali rezultat, što je umelo da potraje dva do tri dana. Tamo smo dežurali, a po zakonu smo za taj dodatni rad trebali da budemo i dodatno plaćeni. Iz budžeta je odvojen novac, ali do nas nikada nije stigao, zadržala ga je ustanova, dok zvanični Beograd o ovome ništa ne zna“, priča za Nova.rs Jelena Mrkalj, medicinska sestra, zaposlena u UKCV.
Međutim, iz bolnice su na sudu tvrdili da ova zona uopšte nije postojala.
„Sa brojnim dokazima pokušali smo naša prava da ostvarimo sudskim putem. Međutim, oni su na sudu ispričali da je to bila kohortna zona, u kojoj su pacijenti odmah dobijali rezultate testova i da tu niko nije dežurao, niti je bilo potrebe da bilo ko za to bude dodatno plaćen. To naravno niti je istina, niti je bilo moguće, jer su oboleli nekad duže od 24 ili 48 sati čekali rezultat, kako bismo ih prebacili na odeljenje“.
„Dobili smo isplate za jedan mesec, svako za različit, iako smo svi radili po četiri, pet ili šest meseci. Ja, recimo, za period od marta do avgusta imam samo jednu uplatu. Trebalo je da mesečno dobijem naknadu u visini od 14.000 dinara na redovnu platu, ali nisam dobila ništa mesecima“, naglašava Jelena.
Desetine medicinara učestvovalo je u ovoj kolektivnoj tužbi protiv bolnice, a sad moraju da plate odštetu.
„Ima nas oko 50, sa Urgentnog centra i Klinike za neurologiju UKCV. Svi smo radili prvo u narandžastoj zoni, a kasnije u crvenoj. Predali smo kolektivnu tužbu preko sindikata KCV i svi su nas uveravali da ćemo dobiti, da imamo siguran slučaj, jer smo imali neoborive dokaze. Ipak, pokazalo se da sud to mnogo ne zanima. Doneo je rešenje, kojim je oborio sve naše dokaze sa nejasnim obrazloženjem. Nismo dobili ono što nam sleduje i što nam je država dala, a ustanova zadržala“.
Na sudu u Novom Sadu, međutim, prvo je doneto rešenje u korist medicinara.
„Rešenje po predmetu na prvostepenom Apelacionom sudu je bilo u našu korist, a onda je odjednom doneto drugostepeno, u njihovu. Apelacioni sud je zanemario sve dokaze koje smo predali, isplatne listiće iz banke, na kojima se vidi da nismo plaćeni. Imamo slike koje dokazuju gde je tačno bila naznačena narandžasta zona. Sud je sve to zanemario, a sa sajta bolnice je skinuta Uredba o novčanoj nadoknadi. U svakom slučaju je jasno da je ovo neka politička igra i da ne možemo protiv nje“, naglašava ova medicinska sestra.
Zaposleni su sada, po odluci suda, dužni da plate sve sudske troškove UKC Vojvodini za protekle četiri godine.
„Ovo je najbizarnija presuda u istoriji i ceo slučaj je sumnjiv. Umesto da bolnica nama plati ono što nam duguje, sad mi moramo njima da podmirujemo troškove, koji su daleko veći od naših plata. Suđenje je trajalo od 2020. do pre dve nedelje. Imali smo mnogo ročišta, veštačenja, sve je to dosta koštalo, a mi ćemo sad morati sve to da platimo. Nakon odluke Apelacionog suda, morali smo da se povučemo. Da smo nastavili sa tužbama, pa da, ne daj bože, izgubimo, ne bismo mogli da platimo sve troškove. Svako je dobio zasebnu sumu za plaćanje, u zavisnosti od toga za koliki period neisplaćenih zarada su tužili bolnicu“, objašnjava Jelena.
Beskrupulozno suđenje šokiralo je medicinare, koji su već ostavljeni bez dela zarada, a sada će morati da daju bolnici i poslednji dinar.
„Šokirali smo se kad su nam stigle naplate. Nekom je određeno da plati 150.000, a nekome 300.000 dinara“, kaže Jelena.
Pročitajte još:
Medicinari iz Urgentnog centra, svojoj bolnici, KCV-u, treba da plate devet miliona dinara sudske troškove.
„Kolega sa moje klinike mora da plati 250.000, dok je meni stiglo 60.000 dinara, ali više miliona ukupno ćemo morati da platimo svi sa klinike. Najgore su prošle kolege iz urgentnog, oni ukupno treba da plate devet miliona dinara. Većina naplata premašuje naše mesečne zarade, zbog čega smo tražili sastanak sa direktorkom Kliničkog, doktorkom Vesnom Turkulov“, priča medicinska sestra iz ove bolnice.
Direktorka je, međutim, odbila sastanak sa zaposlenima, i poručila im da „plate u ratama“.
„Hteli smo da je pitamo, postoji li šansa da nam smanji te troškove, ali odbila je i da razgovara sa nama. Poručila nam je da platimo iznose u ratama, ako ne možemo drugačije i da je ništa drugo ne zanima, jer u vreme pandemije nije bila na ovoj funkciji“, kaže Jelena, koja govori u ime svih svojih oštećenih kolega iz bolnice, među kojima su i Marija Madžar, Slađana Vidić Vojvodić, Veljko Grmuša i desetine drugih.
Podsetimo, u rešenju koje je donelo Ministarstvo zdravlja 2020. godine, piše da se novčana pomoć zdravstvenim radnicima isplaćuje procentualno, za efektivne sate rada na sprovođenju mera i aktivnosti vezanih za zaštitu zdravlja stanovništva, odnosno lečenju i zbrinjavanju pacijenata obolelih od bolesti kovid-19. Kovid dodatak, odnosno stimulacija, ne može da bude veća od 30 odsto od ukupne plate, piše u ovom rešenju.
***
BONUS VIDEO: Kovid bolnica Batajnica – poređenje: januar 2021. – mart 2023.
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
