Odlazeći ministar Zlatibor Lončar tvrdi da su ukinute liste čekanja na magnetnu rezonancu: Možda negde jesu, ali ne u Srbiji gde pacijenti čekaju i po nekoliko meseci

Najteži pacijenti u Srbiji, koji se leče od kancerogenih bolesti, ne mogu da odu na konzilijum jer se medicinska dokumentacija smatra nepotpunom, ukoliko nemaju snimak magnetne rezonance. Bez ovog dokumenta oboleli ne mogu da dobiju protokol lečenja.

Oni koji su najhitniji čekaju ovo snimanje i do tri meseca, pa se tako i lečenje bolesti koja napreduje i čiji je ishod smrtonosan, takođe stavlja na čekanje.

Pacijenti koji dolaze u velike zdravstvene centre iz manjih mesta, najčešće ostaju poslednji na listama.

“Zbog problema sa grudima početkom septembra rečeno mi je na Institutu za onkologiju u Beogradu da moram da uradim hitno magnetnu rezonancu. Kada sam otišla po uput u dom zdravlja, doktorka je prvi termin našla 25. novembra u jednom beogradskom kliničko-bolničkom centru i to je bilo najranije. Problem je što ja bez magneta ne mogu da odem na konzilijum, pa tako ni da počnem da se lečim”, ispričala je za Nova.rs L. P. (45), koja je zbog liste čekanja na koju je stavljena u septembru, nekoliko dana kasnije uradila MR u privatnoj klinici.

Međutim, ministar zdravlja u tehničkoj Vladi Zlatibor Lončar, izjavio je prošle nedelje da liste čekanja za magnetnu rezonancu postoje još samo u Vojvodini, gde je evidentirano 5.440 pacijenata.

“Kada je sistem u pitanju, onaj ko nije našao rešenje uvek će naći opravdanje. Ono međutim obično nije adekvatno i govore o tome da neko nije uradio svoj posao. Ovaj sistem nije adekvatan za potrebe pacijenata, sve dok bude postojala i jedna lista čekanja, posebno za onkološke bolesnike”, kaže Predrag Slijepčević, osnivač i predsednik Udruženja “Leuka”.

"Za obolele od raka i dan čekanja je mnogo"

On podseća da je do pre nekoliko godina ta lista bila i duža.

“Na magnetnu rezonancu pacijenti su u državnim ustanovama čekali i više od pola godine. Danas je čekanje smanjeno na mesec, dva, tri, za pacijente iz unutrašnjosti i duže. Kada je onkološka bolest u pitanju i jedan dan čekanja je previše. Prihvatljivo je do sedam dana, ni dan duže. Stvar je u tome da od brzine dijagnostikovanja zavisi i brzina lečenja, a što ono brže počne, daje veću šansu za uspeh, pa tako i manje košta državu. Nažalost nekadašnja izjava Ferenca Vicka, državnog sekretara, da ‘kanceri nisu hitna stanja’ je i dalje konstanta u našem sistemu”, naglašava Slijepčević.

Pacijenti koji ne mogu da čekaju jer time ugrožavaju svoje zdravlje i život, dijagnostku MR plaćaju u privatnim ordinacijama i klinikama, u kojima se cena ovog snimka kreće od 8.500 do preko 40.000 dinara.

Podsetimo da je u debati koja je prošle nedelje održana na televiziji N1, odlazeći ministar upitan o neispunjenim obećanjima o listama čekanja rekao da su one uglavnom ukinute, a za one koje su ostale - ugradnja endoproteze kuka i kolena - okrivio je blokade.

Upitan ko je blokirao domove zdravlja i bolnice, rekao je da "sve to košta".

On je takođe izjavio da u državnim zdravstvenim ustanovama u Srbiji više ne postoje ni liste čekanja za CT preglede grudnog koša, abdomena, male karlice, glave, vrata i kičmenog stuba, kao ni za operacije katarakte.

Na liste čekanja u debati se osvrnuo i Miroslav Andrić, kandidat Studentske liste - studenti pobeđuju, koji je odgovorio da je problem sa listama čekanja to što su one potpuno neuređene - tu su ljudi koji su odustali, preminuli, više puta upisani…

Prema poslednjim podacima Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje, na listama čekanja u Srbiji nalazi se više od 29.000 ljudi.