2
Svaki lekar u Srbiji ima pravo da odbije lečenje pacijenata, odnosno pravo na prigovor savesti, a to mu omogućavaju zakoni o zdravstvenoj zaštiti i o pravima pacijenata. Sagovornici Danasa kažu da mnogi lekari ne znaju da imaju tu mogućnost, a svakako je povod da to saznaju poslednji brutalni napad na ortopeda Ž. V. (64) u beogradskom Kliničko-bolničkom centru Zvezdara, u noći 27. decembra, neposredno pred Novu godinu.
Kako Danas nezvanično saznaje, teško povređenom lekaru bila je indikovana operacija sledećeg dana zbog povreda glave, dok su zvanične informacije da je policija privela troje ljudi koji su učestvovali u njegovom napadau T. Ć, M. B. i J. G, a Prvo osnovono javno tužilaštvo podnelo je krivičnu prijavu protiv T. Ć.
Prvi lekar u Srbiji koji se pozvao na prigovor savesti, odnosno odbio da leči pacijenta, je prim. dr Ivica Zdravković, specijalista Opšte medicine iz Požarevca, koji za Danas kaže da je to uradio 2016. godine posle upada pacijenta u ustanovu gde je tada radio.
Komentarišući poslednji slučaj premlaćivanja kolege u KBC Zvezdara, on navodi da je to „neshvatljivo i poražavajuće jer se i dalje dešava.“ Iako postoje, dodaje, kamere i obezbeđenje, čitav taj slučaj razvlačiće se na sudu. Trebalo bi, kako dr Zdravković navodi, hitno da reaguju svi – od celokupnog društva i nadležnih do Lekarske komore Srbije, da se obezbedi kolegi najjača pravna pomoć, ali i svaka druga koja mu je neophodna.
Govoreći o „svom slučaju“ kada se pozvao na prigovor svesti, on kaže:
„Pacijent je uleteo i insistirao da mu propišem lek čija je aktivna supstanca tramadol-hidrohlorid, u narodu poznat kao trodon, koji spada u opoidne analgetike. Uz to mi je psovao sve po spisku, bio agresivan, pominjao `mrtvu decu`. Zakon o zdarvstvenoj zaštiti je jasan, ali i nejasan. Jasan je da nam daje pravo da koristimo prigovor savesti, a nejasan jer nije jasno ograničio to pravo za osnovnu namenu za koju je pretpostavljam uveden, da se ginekolozima omogući da ne rade abortuse ukoliko to ne žele. Pošto u Zakonu tako nije ograničneo, pravo na prigovor savesti sam tada iskoristio“, kaže prim. dr Zdravković.
Prema njegovim rečima, to je učinio da se oslobodi potrebe u toj situaciji da mora da leči pacijenta koji mu vređa porodicu, njega, koji je agresivan.
„I nije u pitanju samo jedan pacijent, nego mnogo njih koje sam tada sretao dok sam radio u državnoj službi. Zahvaljujući širini zakonodovaca da prigovor savesti nije definisan na jednu oblast medicine, ja sam upotrebio Član 156. Zakona o zdravstvenoj zaštiti i pozvao se na to da nemam empatiju prema pacijentu jer me vređa, agresivan je, psuje mi decu… U odsustvu empatije ne mogu da ga lečim. To sam sve napisao u svom prigovoru savesti“, objašnjava on.
Na pitanje koji su parametri ključni da kao lekar shvati da ne može da pruži zdravstvenu uslugu, da mu se celo biće buni protiv toga, da nema empatiju prema konkretnom pacijentu koji je agresivan, psuje i nasrće, dr Zdravković objašnjava:
„Prigovor savesti možemo da uložimo u svakoj situaciji kada je pacijent agresivan, osim kada je neophodno da mu pružimo hitnu lekarsku pomoć da bismo mu sačuvali život. Sa druge strane, mi smo stalno u kontaktu sa ljudima koji su bahati, agresivni i imaju stav:“Ja sam te platio, moraš da uradiš to i to“, ne shvatajući da smo ograničeni resursima, da imamo manjak ljudi… U takvim situacijama se dešava da imaš odbojnost da radiš to što bi trebalo, nemaš empatiju, snagu, koncentraciju, profesionalnost, pribranost da ne napraviš lekarsku grešku. Neophodno je da si svestan da kod određenog pacijenta ne možeš da uradiš sve što je neophodno u takvim uslovima, kao i da je bolje da u tom momentu to uradi neko od kolega. Ja ću da se povučem jer ne uspevam da imam komunikaciju sa pacijentom“.
Kako dr Zdravković dodaje, to se sve upiše u zdravstveni karton i obavesti načelnik.
„Ne možeš da dobiješ otkaz ako kažeš:“Ljudi, ne mogu da lečim ovog čoveka, ugrožava mi egzistenciju, psuje me, ugrožava profesionalni mir. Sa druge strane, ne može da se zloupotrebljava prigovor savesti. Kada sam to prvi upotrebio pre osma godina, uleteo mi je pacijent koji je tražio trodon, napravio haos, psovao me i pominjao moju decu“, ističe naš sagovornik i poručuje:
„Drag građanke i građani, nemojte da bijete i vređate lekare. To su ljudi koji vam spasavaju živote, leče vas. Ipak, većina ljudi ne shvata da smo eksponenti sistema, a on je takav kakav je. Takođe, postoje kolege koje su zaslužile bes, ali je svaka generalizacija loša jer većina lekara radi posvećeno svoj posao, ali i većina pacijenata su pristojni i dobri ljudi“.
Dr Miodrag Stanić, direktor LKS, uputio je Danas da pošalje pitanja mejlom, ali odgovori do obajve ovog teksta nisu stigli, dok Pprim. dr Tatjana Radosavljević, bivša direktorka LKS, kaže za Danas da u vreme kada je ona bila na čelu te strukovne organizacije, „tom problemu su se ozbiljno posvetili“.
„Nasilje prema lekarima i drugom osoblju u zdravstvu bila je glavna tema kojom smo se bavili. Naročito od 2010. do 2014. godine. U tome smo sarađivali sa Svetskom medicinskom asocijacijom, da bude jasnije, to je kao planetarna lekarska komora, i bili smo inicijatori da se donese deklaracija o nultoj toleranciji na nasilje prema zdravstvenim radnicima, da moraju da postoje panik tasteri, ali i lekari da dobiju status službenih lica u Krivičnom zakoniku, a potom i kroz Zakon o zdravstvenoj zaštiti“, navodi prim. dr Radosavljević.
Ona kaže da su se trudili da saslušaju svoje kolege koji su bili napadnuti, upute na pravnu službu za svaki vid pomoći, „ali smo naišli na zid ćutanja direktora zdravstvenih ustanova čiji su lekari pretrpeli nasilje na radnom mestu.“
„Oni su minimizirali problem i naša borba je tada bila jako teška, ali smo uspeli da Svetska medicinska asocijacija donese tu deklaraciju koja je trebalo da bude obavezujuća. Imali smo u planu i širu strategiju za kolege koji su napadnuti u vidu psihološke i pravne pomoći. Kada je reč o prigovoru savsesti, mislim da većina kolega ne zna da ima pravo na to. Prigovor savesti ulaže lekar koji proceni da ne može na adekvatan način leči određenog pacijenta i prim. dr Ivica Zdravković, koji je to prvi uradio, postupio je dobro“, objašnjava sagovornica Danasa dodajući da direktori zdravstvenih ustanova moraju da prihvate prigovore savesti, osim kada je život pacijenta ugrožen.
„Ne zaboravimo, Zakon o zdravstvenoj zaštiti predviđa to, ali i Zakon o pravima pacijenata, takođe. Jer pacijenti, osim prava, imaju i zakonske dužnosti, pre svega, u vezi sa njihovim odnosom prema lekaru i drugim zdravstvenim radnicima“, ističe dr Radosavljević, dodajući da kolega sa „Zvezdare“, čak i da se vrati na posao, najverovatnije će u svakom pacijentu gledati potencijalnog napadača.
Član 156. Zakona o zdravstvenoj zaštiti glasi da „zdravstveni radnik može odbiti pružanje zdravstvene zaštite ako zdravstvena usluga koju treba pružiti nije u skladu sa njegovom savešću, uverenjima ili međunarodnim pravilima medicinske etike (u daljem tekstu: prigovor savesti). Zdravstveni radnik dužan je da o prigovoru savesti sačini službenu belešku, koja se čuva u medicinskoj dokumentaciji pacijenta i o prigovoru savesti obavesti neposrednog rukovodioca (…) Zdravstveni radnik ne može odbiti pružanje hitne medicinske pomoći ističući prigovor savesti.
Istovremeno, u Zakonu o pravima pacijenata stoji da je zabranjeno ometanje zdravstvenih radnika, odnosno zdravstvenih saradnika, prilikom pružanja zdravstvene zaštite. Takođe, Zakon predviđa da nadležni zdravstveni radnik, odnosno zdravstveni saradnik, posle prethodnog upozorenja, može otkazati pružanje dalje zdravstvene zaštite pacijentu, izuzev hitne medicinske pomoći, o čemu je dužan da pismeno obavesti direktora zdravstvene ustanove, kao i da u medicinsku dokumentaciju pacijenta unese razloge za odbijanje pružanja zdravstvene zaštite.
***
BONUS VIDEO – Lekari za potpunu zabranu upotrebe pirotehnike
