0
Epidemiolog Predrag Kon izjavio je da je na današnjoj sednici Kriznog štaba zauzet jedinstven stav oko toga da će biti uvedene nove mere protiv koronavirusa i koje će se odnositi na vikend, ali da one nisu potpuno precizirane i da će to biti učinjeno u petak.
On je za N1 rekao da se sat vremena diskutovalo na sednici štaba da bi se došlo do tog stava i da će „skraćenja nekakvog radnog vremena svakako biti“.
„Postoji potpuno saglasje u medicinskom delu Kriznog štaba i jasno je da želimo potpuno ukidanje radnog vremena u tom periodu“, rekao je Kon.
Naglasio je da postoje pravne prepreke da se u potpunosti sve zatvori na pet dana, o čemu se razmišljalo, ali da u okviru skraćenja radnog vremena postoji pravna mogućnost da „ako nekome kažete da ne može da radi tokom vikenda – to je skraćenje radnog vremena“, a ne zabrana rada.
„Zavisi od petka, ne mogu ništa više da kažem…Zvuči da se igramo skrivalica, ali zaista nije nam takva želja“, rekao je.
Na pitanje da li to znači da može da se dogodi da neko ne radi za vikend, on je odgovorio: „Mi smo definisali najveća mesta zaražavanja, prvenstveno se to odnosi na mesta zimovanja, skijališta, da ne prozivam tačno koja, imam otpor da previše toga kažem i da umesto da razjasnim, čini mi se sve još više komplikuje“, istakao je Kon.
Upitan da li će se to odnositi na tržne centre, restorane i kafiće i da li će biti skraćivanja njihovog radnog vremena, rekao je:
„O svemu će biti reči, nema dileme da nešto mora. Ovako ostaviti tako naglo punjenje bez mera jasnih za vikend nije prihvatljivo i nije realno“, kaže Kon.
„Cenkanje oko radnog vremena da li do 18 ili do 20 sati, na to smo mi iz medicinskog dela pod navodnicima naterani, pravni okvir nas tera na to i u okviru toga tražite najpovoljnije rešenje“, rekao je Kon.
„Pooštravanja mera, da se niko ne iznenadi, ozbiljno je obećano da će toga biti, ne samo za vikend već i nadalje“, rekao je Kon.
Na pitanje zašto mere nisu pooštrene ranije, za praznike, on je podsetio da je i tada rekao da za vreme praznika nismo imali brojeve da su prelazili 2.000 novozaraženih, da su bile i pojačane kontrole ali da očigledno to nije bilo dovoljno.
„Medicinski deo štaba jasno rekao da bi trebalo da bude sve zatvoreno“
Kon je rekao i da je pred sam početak današnjeg sastanka Kriznog štaba bilo jasno da postoje različiti stavovi njegovog medicinskog dela i političkog, posebno vezano za Beograd.
„Mislim da je bio vrlo konkretan sastanak, da je bilo puno razmena stavova i razgovora konkretnih i nije da nema zaključka. Zaključak je da će u petak morati da se donesu posebne mere za vikend, to nije pod znakom pitanja, to će svakako da se dogodi, a koji su modeliteti… Precizno odvajanje šta će se dešavati na skijalištima zimovanjima, šta u kafićima i restoranima, šta vezano za rad tržnih centara, to su detalji o kojima će se ponovo raspravljati u petak“, rekao je Kon.
Kon je naglasio da su na sastanku jasno rečene stvari i da je medicinski deo štaba jasno rekao da bi trebalo da bude sve zatvoreno, ali da je to pravno nemoguće.
„Moralo bi opet da se proglašava vanredno stanje, ustavno je pravo na rad, a druga stvar je skraćenje radnog vremena preko vikenda“, istakao je Kon.
On je naglasio da nije realno za očekivati da bilo ko „ko brani te stavove iz tog ugla ekonomskog da će promeniti odluku“, ali je dodao da se samo pre nedelju dana tražilo produženje radnog vremena. „To više ne dolazi u obzir“, kaže.
Naglasio je da kada govorimo da li je moglo ranije da se pooštre mere, kaže da smo tada imali brojeve koji nisu mogli da podrže mere zabrane za skijališta. „Danas čak i o tome pričamo, danas je sreda, u petak će da se donose posebne mere, posebno vezano za skijališta“, precizirao je.
„Ti modaliteti moraju da se definišu u potpunosti šta neće biti dostupno na skijalištima, šta neće biti moguće u tržnim centrima, u gradovima žarištima, šta neće raditi u gradovima gde su žarišta, od kafića, restorana, to se nije moglo očekivati da se danas sve reši“, rekao je.
Povodom upozorenja pojedinih lekara da se za osam dana može očekivati dvostuko veći broj zaraženih i na pitanje ko će biti odgovoran, ako se to desi, on kaže:
„A šta vi mislite? Čim me pitate očekujete…Ja sam jednom odgovorio, svi smo mi odgovorni“, rekao je Kon.
Još nema razloga za prelazak na onlajn nastavu
Naglasio je da, s jedne strane Krizni štab ne može da donosi odluke vezano za škole, iako znamo da je u nekim zemljama Evrope bilo problema sa prenošenjem virusa po školama, i iako znamo da počinje porast na pedijatrijama u kovid ambulantama, ali brojevi su i dalje – vrlo niski.
„Ne možemo da donosimo odluke o onlajn nastavi, osim da poštrimo kontrolu i da ono što postoji kao mera, da kad postoji dva slučaja, da cela grupa ide na onlajn nastavu“, rekao je Kon i rekao da je bilo slučajeva da u Beogradu bude na PCR testu pozitivnih učenika, a da nisu prijavljeni u školama.
Preneo je i da je postojao slučaj u jednoj školi, da su imali 17 zaposlenih obolelih i nijednog učenika.
„Od toga kod četiri utvrđeno je da su se zarazili van škole, ali kasnije je došlo do prenošenja najverovatnije u samoj školi“, rekao je dr Kon.
„Kad poredimo, više imamo oboljevanja u srednjim školama kod dece, a u osnovnim školama više kod zaposlenih. To su sve neki pokazatelji koji nisu dovoljni da bi prešli na dve nedelje na onlajn nastavu, što je bila proaktivna zamisao, jednostavno nije prihvaćeno, ni kolege to nisu prihvatile“, istakao je Kon,
On je naglasio i da postoji niz situacija u kojima se ne poštuju mere Kriznog štaba, ukazujući na veliku popunjenost kapaciteta u skijalištima, ali i javna okupljanja, koja su zabranjena, a opet se dešavaju.
Poslednje je ono u Novom Sadu, kada je odata počast preminulom Đorđu Balaševiću.
„Iskreno da vam kažem i danas je o tome bilo reči, kao što su zdravstveni radnici frustrirani, i mi u medicinskom delu Kriznog štaba smo frustrirani“, rekao je dr Kon.
Moguće je dobiti koronu posle prve doze vakcine, posle druge – teško
Povodom upozorenja SZO da i Izrael i Srbija, u kojima je veliki broj vakcinisanih, beleže porast oboljevanja, on kaže da nije tako i da je u Izraelu, za razliku od nas, u toku nagli pad broja obolelih, ali da je Izrael sa masovnom imunizacijom počeo tri nedelje i više pre nas, kao i da je imao orijentaciju da što više vakciniše sa prvom dozom.
„Već se vide efekti povećane imunizacije, značajno pada oboljevanje i to će se verovatno, da ne kažem sigurno, dogoditi i kod nas. U ovom usponu pričati kako će biti idealno, nemam stomak za tako nešto. U ovom trenutku se pogoršava situacija, a razlog je između ostalog što je naš čovek shvatio da kad primi vakcinu, da je odmah zaštićen“, rekao je Kon i dodao da posle prve doze nema sigurno zaštite, već tek posle druge doze i to nakon dve nedelje.
Objasnio je i da oni koji su dobili prvu dozu vakcine i dobili znake infekcije, ne treba da se pitaju da li je to reakcija na vakcinu ako za četiri-pet dana dobiju temperaturu.
„Ne, to je pre infekcija, ne mora da bude korona, možda je u pitanju neka druga infekcija, ali svakako traži kontrolisanje da li jeste ili nije.
„A ko posle druge doze dobije tegobe, vrlo je malo verovatno da je u pitanju kovid“, kaže.
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
