Rebalansom budžeta AP Vojvodine pokrajinska vlada odlučila je ove godine da ni dinara ne ulože u pošumljavanje i unapređenje rasadničke proizvodnje, uprkos činjenici da je Vojvodina jedna od najmanje pošumljenih regija u Evropi.
Ovom odlukom pokrajinske vlasti samo su nastavile politiku potpune devastacije šuma, koja se već sprovodi od strane Nacionalnog parka Fruška gora.
Izmenom programa Pokrajinskog fonda za šume, koji je osnovan 2010. upravo zarad očuvanja istih, rashodi su smanjeni na 135 miliona, od koji će čak 117.5 miliona planira za izgradnju šumskih puteva.
„Kada Pokrajinski fond za šume prestane da finansira pošumljavanje i svede se na servis za dalju seču postojećih šuma, onda razlozi i ciljevi njegovog osnivanja postaju besmisleni. Takvo ophođenje je pogubno i neodrživo. Iz programa se brišu sve aktivnosti u vezi sa pošumljavanjem i rasadničkom proizvodnjom, osim prenetih obaveza. Od novih aktivnosti, čak 65,8 miliona dinara, ili više od 90 odsto, planira se za izgradnju šumskih puteva. Sa prenetim obavezama, za ovu stavku planira se čak 117,5 miliona, dok za pošumljavanje samo tri miliona dinara”, navodi se u saopštenju NVO mreže „Pošumimo Vojvodinu“ koja okuplja 23 ekološke organizacije.
Uprkos tome što su ekolozi tražili od od nadležnih da preispitaju ovu odluku pre donošenja i da bar 80 odsto sredstava uloži u podizanje novih šuma i poboljšanje uslova rada rasadnika, apel nije urodio plodom.
Iz mreže „Pošumimo Vojvodinu“ navode da je poslednjih godina za pošumljavanje trošeno od šest do 14 miliona dinara godišnje, što je dovoljno za samo par desetina hektara, a i taj skroman iznos je sada ukinut. Sa druge strane, za izgradnju šumskih puteva, što je aktivnost korišćenja, a ne obnavljanja šuma, trošeno je i do 75 odsto novca Fonda.
„Ovo ukazuje da donosioci odluka u Pokrajinskoj vladi i nadležnom Sekretarijatu ne vrednuju značaj očuvanja postojećih i podizanje novih šuma, već su vrlo skloni daljoj eksploataciji ovog bogatstva. Bez obimnog podizanja novih šuma, to je pogubno i neodrživo. Podsećamo da je AP Vojvodina jedno od najmanje šumovitih područja u Evropi.
Po zvaničnim podacima, Vojvodini nedostaje oko 170 hiljada hektara novih šuma i zaštitnih zasada. Štete i izgubljene dobiti u poljoprivredi zbog poplava, suša, smanjenja prinosa i kvaliteta zemljišta, i drugih direktnih posledica nedostatka šuma, mogu se meriti stotinama miliona evra godišnje“, kaže Slobodan Knežević iz Društva za zaštitu i proučavanje ptica Srbije.
Da ukidanje sredstava za pošumljavanje nije sretan izbor složio se i Igor Mirović, predsednik Pokrajinske vlade, koja je odluku i predložila Skupštini APV. On je prihvatio da Vlada snosi deo krivice za ovakvo stanje, ali smatra da najveća odgovornost leži na lokalnim samoupravama, koje se na javljaju na konkurse Fonda.
„Značajan broj lokalnih samouprava na teritoriji Vojvodine nije sposoban da organizuje pošumljavanje na svojoj teritoriji, ili ih to uopšte ne zanima“, izjavio je Mirović na konferenciji za novinare u Skupštini APV. Ova činjenica možda stoji ali, prema mišljenju Kovačevića, ne abolira vlasti da se ovako odnose prema ključnim problemima.
„Mirović jeste u pravu kada kaže da lokalne samouprave nisu povukla sredstva iz fonda, ali je neophodno istaći da one nemaju potrebna znanja ni kapacitet da apliciraju za ta sredstva niti da ih iskoriste na pravi način. No, pitanje je gde je proaktivno delovanje viših instance vlasti? Zašto pokrajina nije organizovala edukacije, zašto se ne pokrenu programi osposobljavanja lokalnih samouprava?“, pita Kovačević, napominjući da je logično da više instance vlasti budu inicijator nekih promena.
On je istakao da ulaganje u šumske puteve, što se pokazalo kao primarna deltnost Fonda za šume, ne znači pošumljavanje, već da je u pitanju ulaganje u privrednu delatnost i održavanje, a ne očuvanje šuma.
Oni jesu neophodni u slučaju požara, ali to ne sme biti jedini cilj Fonda, jer će u tom slučaju „ostati puteva, a šuma neće ni biti“.
Posledice nebrige i odstupanja od dugoročne strategije pošumljavanja su, prema rečima Kneževića, već vidljive i zabrinjavajuće, ne samo po ekološki sistem, već i po živim bićima kojima su šume prirodna staništa.
„Mi, kao Društvo za zaštitu i proučavanje ptica smo došli u situaciju da treba da postavimo veštačke platforme za gneždenje orlova krstaša, a da nemamo drvo koje je dovoljno staro i čvrsto da ponese gnezdo price koja nam se nalazi na nacionalnom grbu“, zaključuje Kovačević.
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare