Uslovi u kojima žive osobe u Srbiji prinuđene na samoizolaciju zbog opasnosti od širenja zaraze koronavirusom ni malo nisu jednostavne, jedan je od zaključaka analize koju je sproveo BIRN.
„Hej @prijavi_problem ja sam u obaveznoj izolaciji po povratku iz inostranstva. Živim sama. Na TV vaš kolega iz komunalne policije kaže da ne brinem, on će mi doneti hranu. Možete li mi reći samo kad će da mi dođe, gladna sam. Hvala“, zavapila je na Tviteru Vesna Tripković koja je u izolaciji od 15. marta kada se vratila iz Nemačke.
Ona je jedna od preko 65.142 osobe koje su se u danima od proglašenja vanrednog stanja, vratile u Srbiju. Ovaj podatak iznela je premijerka Ana Brnabić na konferenciji za štampu rekavši da se toliko naših ljudi doputovalo u zemlju za samo četiri dana – od 14. marta do 18. marta ujutru, navodi organizacija BIRN, koja se, u svojoj analizi bavila uslovima života u samoizolaciji u Srbiji.
Dok vlasti apeluju na ljude iz inostrastva da ne dolaze u zemlju i da je dosta onih koji se ne pridržavaju obavezne samoizolacije, Vesna i mnogi poput nje koji poštuju uvedena pravila svedoče o tome da život u izolaciji, posebno za one koji su sami, nije jednostavan.
„U rešenju o izolaciji koje smo dobili na aerodromu u Beogradu piše da smo obavezni da se svakoga dana telefonom javljamo Zavodu za javno zdravlje. Međutim, na te telefone niko se ne javlja. Svakih sat vremena pokušavam da ih dobijem, ali izgleda kao da se radi o broju koji ne postoji“, kaže Vesna za BIRN.
U rešenju koje se deli svima koji dolaze iz inostranstva piše da je za nepoštovanje obaveze javljanja zaprećena novčana kazna od 30.000 do 150.000 dinara.
Vesna kaže da ne napušta kuću, da nema ništa protiv karantina, ali zamera na neorganizovanosti iako razume da su sve mere donete u kratkom roku.
BIRN je podatke o broju osoba koje se trenutno nalaze u izolaciji zatražio od Zavoda za javno zdravlje dr Milan Jovanović Batut i od Ministarstva zdravlja, ali do objavljivanja ovog teksta odgovore nismo dobili.
Osim ljudi koji su se vratili iz inostranstva, u izolaciji su i oni koji su pozitivni na koronavirus, a nalaze se na kućnom lečenju.
Prema poslednjim podacima od četvrtka, 19. marta u 8 sati, njih je 44. Tome treba dodati i članove njihovih porodica, kao i druge osobe koje zbog kontakta sa obolelima takođe moraju biti u karantinu.
Nepoštovanje samoizolacije i karantina je krivično delo jer može da dovede do ozbiljnog ugrožavanja zdravlja ogromnog broja ljudi, ali se postavlja pitanje da li su u okolnostima koje opisuju sagovornici BIRN-a, svi ovi ljudi u mogućnosti da sebi obezbede hranu, lekove i sve drugo što je neophodno za život.
„Drugi dan sam u izolaciji, zajedno sa bratom sa kojim sam bio na putu”, kaže za BIRN Beograđanin koji se 15. marta vratio sa skijanja u Francuskoj i nije želeo da mu objavljujemo ime.
Hranu im donosi otac, ono što je najpotrebnije za nekoliko dana.
„On donese, ostavi i ode. A ako je neko sam i nema ko da mu donese, realno taj neko bi morao da izađe. Ako si sam, nemaš ko da ti donese, moraš da izađeš, nema šta. Do prodavnice, do apoteke“, kaže naš sagovornik.
Vesna Tripković s početka priče je u težoj situaciji, jer živi sama.
„Prijatelji mi donose hranu na vrata, pozovu me, ostave i to je to. Ko nema nikoga, on je prepušten sam sebi. Znate i lekovi su problem, mene je juče tako bolela glava i sreća, ja uvek imam lekove u kući, ali šta bih da ih nemam”, kaže Vesna navodeći da ima puno ljudi koji nude pomoć.
Milošu Milivojeviću, koji je radio na kruzeru i 13. marta se vratio iz Brazila, hranu donose brat i roditelji. Miloš se u zemlju, međutim, vratio pre uvođenja vanrednog stanja, kada je samoizolacija bila samo preporuka, pa verovatno nije ni evidentiran.
„Iz Brazila sam stigao preko Frankfurta. Nije bilo nikakve kontrole, samo pitaju odakle si došao. Tada još nije vođena evidencija, to je bilo pre vanrednog stanja, ali sam znao da je poželjna samoizolacija posle puta i tako sam i učunio da ne bih nekog drugog ugrozio”, kaže Miloš dodajući da je sa merama samozaštite počeo u Frankfurtu.
„Imao sam masku, gel u avionu, a pored mene je sedeo čovek koji je imao naočare za plivanje“, priča Miloš.
Vesna je informaciju o tome da je Srbija zatvorila granice i da u zemlju mogu samo njeni državljani koji će biti u obavezi da idu u karantin, zatekla na frankfurtskom aerodromu, dvadesetak minuta pred poletanje aviona.
Sve što je usledilo po sletanju na aerodrom „Nikola Tesla“ opisuje kao potpunu neorganizovanost, koja je mogla da ugrozi zdravlje velikog broja ljudi koji su stojeći na stepenicama četiri sata čekali da prođu pasošku i sanitarnu kontrolu.
„Bilo nas je otprilike 200 na našem letu i odmah je došao još jedan avion. Ljudi su bili baš nervozni, mi smo tu četiri sata čekali na tim stepenicama, bilo je baš strašno. I da nismo imali koronu, tu smo je baš lako mogli dobiti”, opisuje Vesna događaje na aerodromu.
Ljudi su se bili uznemirili posebno kada su videli da policajci dolaze i odvode nekih pet, šest ljudi.
„Tada shvatite da veze i tu rade i to je ta nepravda koju kad ljudi vide, reaguju“, kaže Vesna dodajući da je osoblje na aerodromu bilo predusretljivo i da su ljudima koji su čekali doneli vodu.
Kada su konačno stigli do sanitarnog inspektora, shvatili su da radi samo jedan čovek.
„I mi kao treba da prođemo neku sanitarnu kontrolu, a tamo jedan čovek sam sedi jadan, on nam potpisuje neka rešenja, jedan primerak daje, jedan zadržava i to je sve”, priča naša sagovornica.
Dobila je uputstvo koje je bilo pola napisano na srpskom, a pola na kineskom.
Beograđanin koji se 15. marta vratio sa skijanja u Francuskoj i koji nije želeo da mu objavljujemo ime, putovao je autobusom, a putovanje je bilo dugo jer je vozač, želeći da izbegne Italiju, vozio preko Švajcarske, Austrije, Mađarske. Putovali su 24 sata, a na Horgošu su proveli još 12 sati.
„Zvanično nikakav dokument o zabrani kretanja nisam dobio, ali upisani su nam pasoši da smo ušli u zemlju, tako da postoji evidencija. I evo, zaista proveravaju od jutros. Bila je policija, zvonili su na interfon da provere da li sam kod kuće”, kaže.
Iako nema zvaničnih podataka koliko je ljudi u karantinu, postavlja se pitanje ko će brinuti o svima njima posebno ako se ima u vidu i činjenica da u Srbiji ima skoro milion i po građana starijih od 65 godina kojima izlazak iz stanova nije dozvoljen uopšte. Sa povećanjem broja zaraženih, ovaj problem će se usložnjavati.
„Kakav plan imaju lokalne samouprave, da li su obezbedile ljude koji će biti pomoć izolovanima, pitali smo i Ministarstvo za upravu i lokalnu samoupravu, ali ni od njih odgovora nema“, navodi BIRN.
Pratite nas na društvenim mrežama: Facebook, Instagram, Twitter.