Jerej Stevan Jovanović: Svi u crkvi razgovaramo o studentskim blokadama

Situaciju pomno prati i crkva, tvrdi jerej Stevan Jovanović iz Odbora za versku nastavu SPC. Studenti i blokade su važna tema, kaže jerej Jovanović za RTS.

Ističe i da je pismo službenika SPC Dušana Stokanovića pogrešno protumačeno, te da se u njemu studentima savetuje da „znaju i šta hoće od društva i države, a ne samo šta neće“. Patrijarh Porfirije i crkva su nedvosmisleno podržali studente, zaključuje Jovanović.

U istom periodu, pored protesta, obeležen je i Božić, a zabeleženi su i incidenti poput upada u Maticu srpsku uoči Dana Svetog Save, i pismo Srpske pravoslavne crkve objavljeno na Savindan, o kojem se i danas raspravlja. Patrijarh Porfirije posetio je Sonju, devojku koja je povređena na protestima u Ruzveltovoj ulici, a oglasio se i povodom prebijanja studentkinje u Novom Sadu.

Jerej Stevan Jovanović iz Odbora za versku nastavu Srpske pravoslavne crkve ističe da su studenti u blokadi značajna tema za Srpsku pravoslavnu crkvu svakog dana.

„Stav SPC je jasan, određen je jevanđeljem, i postoje razlike u nijansama, a ne u suštini. Peticije za studente ne postoje u SPC, jer to prosto nije u prirodi crkve, koliko god da su važne za društvo i građane, one nisu od presudne važnosti za život crkve. Studenti nisu bili tema broj jedan u SPC, ali je jako važna tema svakog dana u crkvi“, kaže Jovanović.

Navodi da je ispred svega, i u ovom slučaju, jevanđelje Hristovo.

Povodom pisma koje je na sajtu Srpske pravoslavne crkve objavio njen službenik Dušan Stokanović, jerej Jovanović naglašava da je on šef Informativne službe SPC i da na to ima pravo.

„Odgovoran je za ono što se objavljuje na sajtu. Dakle, to nije bilo koji službenik. To treba da znamo. Kao što urednik televizije Nova ili urednici RTS-a mogu da objave svoj stav na portalu, tako može i Stokanović. Na to ima pravo, sa tim što odgovara patrijarhu ako nešto nije u redu. Patrijarh ne može u svakom trenutku da zna šta se objavljuje na sajtu“, ukazuje Jovanović.

Objašnjava da, kada je reč o samom stavu Stokanovića, on u sebi ima jedan „ne baš najsrećniji ton“, s obzirom na to kakva je trenutna situacija u društvu.

„Bio je pomalo ironičan i naslov je bio poduži. Zbog situacije u kojoj smo svi, a to je povišena emotivna osetljivost, a i zbog brzine i količine vesti, mi, nažalost, hvatamo samo signale. Taj je stav gospodina Stokanovića još uvek na sajtu Srpske pravoslavne crkve i on, po mom dubokom uverenju, ni u čemu nije sporan“, smatra jerej.

Napominje da se Stokanović osvrnuo na to da „studenti treba da obrate pažnju na to šta će biti dan posle“.

„Jednostavno, okupili smo se oko konsenzusa koji je veoma širok, zato što znamo šta nećemo. Ali, onog trenutka kada se budemo pitali kako hoćemo da uredimo naše društvo, tu postoje ozbiljne disonance. U istom danu imamo predivno i božanstveno okupljanje mladih na Autokomandi, pevanje himni o Svetom Savi, lomljenje kolača, a sa druge strane predstavu u kojoj se promoviše autošovinistički stav i ismevaju oni koji se krste krsnim znakom, te se povraća na srpsku zastavu. U redu je kada znamo šta nećemo, ali sutra, kada se budemo pitali šta hoćemo, treba da razmislimo“, napominje Jovanović.

Pošto je studente posebno zaboleo termin „paralelnih univerzuma“, jerej Jovanović kaže da je prema njegovom mišljenju tu nedostajala reč „međusobno“.

„Dakle, imamo studente koji međusobno žele različite stvari. Kada ih pitamo šta žele i kako vide Srbiju u budućnosti – to su zaista različite stvari. Neke su udaljene toliko da gotovo da nemaju dodirnih tačaka. Imamo nekoliko primera u istoriji naše crkve gde smo imali donekle slične situacije. Na primer, 27. marta 1941. godine, studenti su došli ispred patrijarha, koji je pozdravio studente i prihvatio njihovu parolu: ‘Bolje rat nego pakt, bolje grob nego rob’. Studenti su bili oduševljeni, a profesor Gojko Slepčević kaže patrijarhu da su to sve komunisti. Patrijarh mu na to odgovara kako to nije važno. Dakle, nije dovoljno da znamo šta nećemo. Istorija nas uči da moramo da razmislimo i o onome šta hoćemo“, ističe sagovornik iz Srpske pravoslavne crkve.

Na pitanje zašto se crkva, ipak, ogradila od stava svog službenika, Jovanović smatra da je to urađeno zbog medijskog spina koji je nastao.

„Ne verujem da je bilo zlonamerno, ali je bilo pogrešno fokusirano na signale iz ironičnog naslova. Spin je bio takav da je Stokanović rekao kako studenti žive u paralelnim univerzumima u odnosu na nas. A to zaista nije sadržaj teksta“, sumira Jovanović.

Jovanović potvrđuje da je patrijarh Porfirije u rečenici „da je trenutak da svako od nas učini koliko do njega stoji kako bi se mržnja i sukobi odmah zaustavili, a da najveću odgovornost imaju oni koji imaju najveću moć“ mislio na predsednik Srbije Aleksandra Vučića.

„Apsolutno, to je potpuno jasno. Da li je njegova moć ustavna ili nije, pravnici kažu da nije. To je sad već stvar polemike. Ali, odgovornost ne treba da ponese samo on. Tu su i institucije koje takođe imaju moć koju treba da vrate u svoje ruke. Dakle, to je potpuno jasna stvar“, kaže sagovornik.

Povodom poređenja u javnosti rekacija patrijarha Pavla i Porfirija na studentske proteste, a posebno na rečenicu patrijarha Pavla studentima tokom demonstracija 1997: ‘Došao sam da budem tu sa vama da se ne dogodi nešto neuputno’, Jovanović smatra da je Porfirije nedvosmisleno podržao zahteve studenata.

„Kada je reč o poređenjima, to da je Pavle podržao studente, a Porfirije nije, apsolutno i prosto nije tačno. Da pogledamo činjenice – patrijarh Pavle je još 1991. podržao studente, na isti način na koji je crkva to uradila danas. Tada je Pavle pohvalio njihovu pravdoljubivost i istinoljubivost. Međutim, kada je na mitingu 1991. pozvao na mir, bio je izviždan i ispraćen, i na kraju je morao da ode. Taj snimak postoji i dostupan je svima“, uverava Jovanović.

Objašnjava da je 1997. SPC dobila informaciju da je moguće da će se pucati na studente, pa je patrijarh Pavle rekao da je došao tu da bude sa studentima, a da se druga stvar dogodila u Kolarčevoj ulici.

„Da je patrijarh Pavle stvarno hteo da podrži studentske proteste, kako neki danas lažno tvrde, imao je 30 dana za to. Demonstracije su trajale više od mesec dana. Jednom prilikom, posle sedmodnevne blokade, studenti su izašli u Kolarčevu, gde je sa jedne strane bila policija, i kordoni, a sa druge studenti. Tenzije su rasle, a niko nije hteo da se povuče. U tom trenutku je za sve bilo dobro da se dogodi nešto treće“, napominje Jovanović.

Na pitanje da li tvrdi da patrijarh Pavle, zapravo, nije podržao studente, odgovorio je potvrdno.

„Apsolutno ih nije podržao. U tom trenutku se desilo nešto treće. Pavle je radio isto ono što je radio i 1991. Došao je u jednu situaciju koja je bila alarmantna i koja je pretila da se završi krvoprolićem i razrešio ju je svojim prisustvom, dakle, kroz distrakciju. Desilo se nešto što je iznad podela, a to su litija i molitva“, navodi sagovornik.

Jerej Jovanović ističe da su potpuno legitimna očekivanja građana da patrijarh Porfirije izađe i podrži jednu stranu, ali da su ta očekivanja lična.

„A mi treba da sagledamo šta zapravo jevanđelje očekuje od crkve, to je da borba za pravdu i crkvene ljude treba da krene iznutra. Kada se iznutra izborimo za pravedne misli, i osećaje, onda to iz nas isijava i na svet oko nas. To je kontribucija koju crkva daje pravednom društvu“, sumira sagovornik.

Zaključuje da se patrijarh Porfirije, kao i svaki put do sada, obraća društvu u celini i celom srpskom narodu.

„Ima tu različitih ljudi koji drugačije misle. Imamo blokade, proteste, zahteve – lično imam različite stavove prema te tri stvari. Kao sveštenik i građanin sam protiv blokada. Kao sveštenik sam uzdržan u pogledu protesta, kao građanin sam za. Što se tiče zahteva, za to sam apsolutno, i kao sveštenik i kao građanin. To je moj lični stav, a ne Crkve“, zaključuje jerej Stevan Jovanović u razgovoru za Oko magazin na RTS.