Ivana je četiri dana nosila preminulo dete u stomaku, lekari joj rekli da ide kući jer "beba spava": “Samo sam plakala, a oni nisu ništa preduzeli”

Početkom 2022. godine Ivana se sa suprugom Borisom iz Češke preselila u Srbiju, kada je bila u prvim mesecima trudnoće. Na preglede je, sve do termina za porođaj, odlazila privatno u ordinaciju u Pančevu, kod ginekologa V. P., a kada je došao porođajni dan, lekar je, kako je ispričala za naš portal, uputio u Opštu bolnicu Pančevo.

Tog dana više puta radili su joj CTG, jer očigledno nešto nije bilo u redu. Međutim, Ivanu su poslali kući i rekli joj da se vrati za dva dana jer joj beba spava i ne mogu da je probude. Zapravo, kako ona kaže, nisu čuli otkucaje srca, beba se nije pomerala, a ubrzo je, nažalost, saznala i zašto.

“Bila je to moja prva trudnoća. Iz Češke smo se preselili u Srbiju kako bih se ovde porodila. Odlučila sam da trudnoću vodim privatno kod doktora V. P. On me je i poslao da se porodim 2. maja u pančevačku bolnicu, kada je bio termin. Dežurni doktor tog dana bio je M. N. koji me je, koliko sam ja kao laik mogla da primetim, vrlo traljavo pregledao. Rekao mi je da je sve u redu i da uradimo CTG. Posle me je pitao jesam li nešto jela, odgovorila sam da jesam, pa mi je rekao da pojedem nešto slatko. Posle toge je opet radio CTG. Potom mi je rečeno da se ipak vratim kući jer je beba mirna, spava i ne mogu da je probude, pa da dođem za dva dana. Tražila sam izveštaj sa pregleda, ali su odbili da mi ga daju. Iako mi je to bilo sumnjivo i nejasno, otišla sam bez izveštaja”, priča Ivana dok pokušava da zadrži suze.

Prvi odlazak u bolnicu bio je u ponedeljak, a u sredu, 4. maja, ispričala je u razgovoru za Nova.rs, vratila se na porođaj, kako joj je i rečeno. Tog dana primio je novi lekar G. T. koji joj je saopštio vest, od koje se, kako kaže, i danas oporavlja.

“Odveli su me na odeljenje i načelnik je posle pregleda ustanovio da kod bebe nema srčane radnje. Tada mi je rečeno da je beba umrla još u ponedeljak. Bila sam u šoku. Nekoliko minuta nisam znala za sebe. Došla sam da se porodim, da donesem moju devojčicu na svet, a oni mi govore da je mrtva i da je tako mrtvu već dva dana nosim u sebi”, sada već ozbiljno uznemirena, priča Ivana.

Nakon ovog užasnog saznanja, lekari su Ivanu, kako kaže, odmah poslali u porodilište na “porođaj”.

"Svi su se sklanjali od mene, a ja sam samo plakala"

“Spremali su me da se presvučem i probušili mi vodenjak. Niko nije hteo da me zbrine, a bilo je sigurno 15 ginekologa tamo. Ipak, svi su se sklanjali od mene. Ležala sam u bolnici sa mrtvom bebom u stomaku do sutradan. Nije bilo nikakve intervencije. Moja svekrva je onda besna otišla kod tadašnjeg direktora, koji je i sam ginekolog i zamolila ga da mi uradi carski rez i da prestanu da me muče”, naglašava Ivana.

Lekari su tek četiri dana posle intrauterine smrti, prema njenom svedočenju, krenuli da vade bebu iz stomaka.

“Dakle četiri dana sam nosila svoje mrtvo dete u stomaku i samo sam plakala. To je sve što sam radila, a oni su me tako ostavili. Tog četvrtog dana došao je načelnik porodilišta i rekao mi da će on to da završi, ali da su mu ‘uvalili vruć krompir’".

U četvrtak, u 15 časova, Ivani su, seća se ona, uključili indukciju, a “porođaj” je krenuo tek u 23 sata.

“Čekala sam gotovo devet sati. Tih dana moglo se desiti da i ja umrem zbog komplikacija. Dali su mi anesteziju i sekli mi bešiku jer nisu mogli da izvade telo bebe. Morali su da joj seku malo telo na više komada, kako bi je kompletno izvadili. To je za mene bilo previše. A to se sve dešavalo jer su predugo čekali. Načelnik je na kraju lupao glavom o zid, nije više znao šta da radi. Zbog isečene bešike, nosila sam pelene četiri meseca nakon te agresivne intervencije. Lečila sam se u KBC Dr Dragiša Mišović, gde su me operisali”, seća se Ivana sa bolom u duši.

U toj bolnici su joj, kako kaže, "spajali bešiku".

“Otvarali su me od pupka do vagine. Bilo je strašno, ali morali su, jer su me u Pančevu unakazili”, naglašava ona.

Veliku podršku tokom najtežih dana, pružao joj je suprug Boris, koji se i dalje zajedno sa njom bori za pravdu zbog izgubljenog života njihove ćerkice.

“Hteli smo da tužimo bolnicu, ali nismo psihički i emotivno u stanju da ulazimo u tu vrstu borbe. Ipak, sad kada je prošlo neko vreme, razmislićemo o tužbi koja ima osnova. Moja žena se i danas leči od traume koju je preživela, a ima i dalje nekontrolisano mokrenje. Oboje odlazimo kod terapeuta, a njen život bio je ugrožen to veče kada su je sekli. Takođe, ponašanje lekara bilo je nedopustivo i sramno. Posle te intervencije kada su iz Ivane izvadili telo naše bebe, smestili su je na dva dana u intenzivnu negu, odmah pored porodilišta, gde je iz sata u sat slušala kako se rađaju žive bebe, što je van svake pameti. To je bilo preteško za nju”, priča Boris.

Lekari odstupili od "standarda akušerske nauke"

Za tragediju koju su preživeli, kažu da krive lekare, zbog čega su Ivana i Boris angažovali sudske veštake Medicinskog fakulteta u Beogradu, koji su potvrdili greške osoblja pančevačke bolnice.

“Veštačenje koje je završeno 2024. pokazalo je da lekari nisu postupili kako je trebalo i kako su morali prema propisima. Možda su od nas očekivali neki novac za carski rez ili nešto drugo, ne znam, ali krivi su i moraju da odgovaraju. Poznato je da lekari jedni drugima čuvaju leđa. U međuvremenu je stari direktor pančevačke bolnice otišao, a on nam rekao da ga ne zanima šta ćemo da radimo i da pustimo priču u medije ako hoćemo, njega baš briga. Ipak, novi direktor nam je rekao da čekamo i da će nam sve isplatiti, šta god mu to značilo”, naglašava Boris.

Inače, u zaključku veštačenja, u koji smo imali uvid, između ostalog stoji i da “lekarski nalaz Ivane Torde prema pravilima struke predstavlja neospornu medicinsku indikaciju za hitno upućivanje u ustanovu, tj. porodilište, radi donošenja odluke o daljem toku trudnoće, odnosno porođaja (a ona je upućena kući). Odsustvo postupanja u ovakvim okolnostima postterminske trudnoće predstavlja postupanje koje odstupa od standarda akušerske nauke i dobre prakse. U tom slučaju nesumnjivo je da bi verovatnoća preživljavanja deteta bila značajno veća, a mogućnost nastanka daljih komplikacija manja”.

Takođe, u zaključku se navode i greške od strane lekara koji je vodio Ivaninu trudnoću.

"Prema svim priloženim parametrima, Ivana je bila u riziku od dobijanja gestacijskog dijabetesa, zbog čega je bilo neophodno sprovođenje OGTT testa (oralni test opterećenja glukozom) između 24. i 28. nedelje trudnoće. Kod Ivane ovaj test, prema raspoloživoj dokumentaciji, nije sproveden, što se može smatrati propustom”, piše u zaključku veštačenja.

U pokušaju da saznamo detalje lečenja Ivane Torde od strane lekara, kontaktirali smo Opštu bolnicu u Pančevu. Međutim, na naša pitanja o slučaju ove njihove pacijentkinje, njene trudnoće, gubitka bebe i intervencije koja je potom usledila 2022. godine, uprava ove zdravstvene ustanove nije odgovorila do objavljivanja ovog teksta.