Kada je u pitanju kvalitet udžbenika, mislim da ova inicijativa ne donosi baš ništa. U najboljem slučaju ostaće isti kvalitet tih udžbenika, pre svega onih iz istorije, a ukoliko se neke stvari postave kruće nego što su bile do sad, postoji velika opasnost da sve bude lošije nego što je sad, kaže u intervjuu za Nova.rs biviši ministar prosvete dr Srđan Verbić komentarišući inicijativu da udžbenike iz srpskog jezika, istorije i geografije piše država.
Verbić objašnjava da država i po sadašnjem zakonu ima dovoljnu kontrolu nad tim kako izgledaju udžbenici. Smatra da je Zakon o udžbenicima potrebno promeniti iz drugih razloga, a podržava pojavu besplatnih udžbenika u PDF formatu.
Ministar policije Aleksandar Vulin i predsednik Srbije Aleksandar Vučić pokrenuli su inicijativu da država pravi udžbenike za srpski jezik i književnost, istoriju i geografiju. Ministar prosvete Branko Ružić je to prihvatio i rekao da najpre treba izmeniti Zakon o udžbenicima. Po čemu se ono što se u inicijativi traži razlikuje od dosadašnje procedure?
Sve to nema mnogo smisla. Država već u potpunosti kontroliše to kakvi su udžbenici. Zato što propisuje sve elemente – propisuje predmetne ishode, plan i program, uslove akreditacije, bira komisije koje odlučuju o svim ovim stvarima.
Država se u svakom slučaju pita šta će biti u svakom od tih udžbenika. Ukoliko se državnim institucijama ne svidi bilokoji udžbenik, naravno da nisu u obavezi da ga prihvate – mogu da ga odbiju ukoliko ne ispunjava uslove, ustalom, država to stalno i radi. Veliki je broj odbijenih udžbenika za koje je komisija rekla da ne odgovaraju standardima ili uslovima.
Šta ćemo onda sa ovom inicijativom dobiti?
Mislim da ne dobijamo ništa. Po meni je ovo, pre svega, dnevno politička izjava. Gledano sa aspekta boljšanja kvaliteta udžbenika, mislim da ova inicijativa ne donosi baš ništa. U najboljem slučaju ostaće isti kvalitet tih udžbenika, pre svega udžbenika iz istorije, a ukoliko se neke stvari postave kruće nego što su bile do sad, postoji velika opasnost da sve bude lošije nego što jeste.
Šta bi u Zakonu o udžbenicima zbog toga moglo da bude promenjeno?
Povezane vesti:
Treba sačekati da vidimo šte će ko da predloži. Ono što ja vidim, za sad, je samo inicijativa da se pokrenu izmene zakona koje su ovom trenutku nejasne. Ne znam šta država može da promeni pa da ima veću kontrolu na tržištu udžbenika kada već kontroliše sve,.
Ako je ceo smisao izmena da samo jedan izdavač može da izdaje udžbenike za istoriju, geografiju i srpski onda to sigurno nije na dobrobit kvaliteta. Ako smo do sad imali pet predloga pa birali najbolje, a sada ćemo imati samo jedan da bismo izabrali najbolje, to je onda logička greška. Ne možemo imati bolje ako nemamo nikakav izbor.
Zavod za udžbenike je na zahtev iz Ministarstva prosvete da predlože izmene Zakona o udžbenicima tražio da se u Zakon uvrsti komplet udžbenika od nacionalnog značaja, koji bi izdavao samo javni izdavač, a koji bi sadržao udžbenike za osnovne škole iz srpskog jezika, sveta oko nas (odnosno prirode i društva), istorije i geografije. Šta mislite o tom predlogu?
Ta inicijativa mi se ne sviđa. Prvo zato što se udžbenici dele na one koji su od nacionalnog značaja i na one koji nisu. Ja bih rekao da su svi udžbenici od nacionalnog značaja i da je to uvredljivo za sve što se uči u školi, za sve druge ljude koji pokušavaju da učenike nečemu da nauče.
Drugo, mislim da ne treba prepustiti jednoj ustanovi, koja god da je, da sama, bez kontrole izdaje udžbenike.
Bili ste ministar prosvete kada je 2015. godine donet Zakon o udžbenicima. Tri godine kasnije, međutim, donet je novi Zakon koji je trenutno na snazi. Da li Zakon o udžbenicima iz 2018. godine ima nedostatke? Šta je ono što bi po Vašem mišljenju trebalo promeniti?
Povezane vesti:
Zakon treba menjati, pre svega u pogledu transparentnosti. Pre svega da postoji veća mogućnost da i nastavnici i roditelji vide te udžbenike, da znaju između čega biraju. Trenutno roditelji i nastavinici biraju između onoga što im donesu putujući trgovci u školu. To nije dobro, mora da postoji mogućnost da se izabere. Mnoge udžbenike ni roditelji ni nastavnici ne vide. O učenicima da ne pričamo, njih niko ništa ne pita u ovom procesu, a navodno za njih pravimo to sredstvo.
U Zakonu iz 2015. godine je postojala obaveza, na primer, da se svi primerci svih udžbenika dostave nastavničkim fakultetima. Da u tim bibliotekama postoje svi udžbenici i da ko hoće može tamo da ih pogleda. Postojala je obaveza i da se isti udžbenici dostave i centrima za stručno usavršavanje. Sada ne postoji nikakav obaveza te vrste i mislim da to treba menjati.
Ono što još treba menjati je da se napravi udžbenički fond po školama. Đaci iz siromašnih porodica bi trebalo da budu u mogućnosti da odu u biblioteku, uzmu komplet udžbenika 1. septembra i da ga vrate u junu. Toga nema u postojećem i mislim da iole dobar novi zakon mora to da ispoštuje.
Šta mislite o pojavi besplatih udžbenika koji su u PDF-u? Koliko je to značajno za učenike iz siromašnih porodica?
Inicijativa sa besplatnim udžbenicima je izuzetna. Konačno učenici mogu da imaju fajlove sa onim što im treba za školu pa onda vide šta treba da štampaju i da li sve treba da se štampa.
Ima mnogo udžbenika koje roditelji samo kupe i ostave neotvorene cele školske godine jer zapravo nisu bili ni potrebni. To se desi jer je nastavnik to radio na neki drugi način, a učenici nisu bili motivisani da ih sami koriste. Mnogo je važnije da oni imaju dostupan taj materijal i da se štampa po potrebi.
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare