Izjava predsednika Srbije Aleksandra Vučića da neće podržati zakon o istopolnim partnerstvima je potpuno šokantna, a posebno iznenađuje činjenica da je Ana Brnabić, autovana gej premijerka od koje se mnogo očekivalo, potpuno nezainteresovana za ovaj problem. Programski direktor za Evropu u organizaciji "Civil right defenders" Goran Miletić smatra i da Srbija ne poštuje ljudska prava i prava LGBT zajednice, uprkos tome što će se sledeće godine u Beogradu održati EuroPrajd.
Šta se dešava sa zakonom o istopolnim partnerstvima? Da li će uopšte biti usvojen?
„Koliko nam je poznato, tekst zakona je potpuno gotov i poslat ekspertima Saveta Evrope. Oni su prilično brzo poslali svoje komentare, koji su isti kao komentari i zahtevi koje su LGBT organizacije i organizacija za ljudska prava imale od samog početka. S obzirom na to da je potrebno jako kratko vreme da se njihove sugestije dodaju u tekst, verujem da je to urađeno još u maju, kao što verujem i da će zakon biti usvojen. Sada je sve pitanje vremena, odnosno političke volje vladajuće partije i predsednika Vučića.
PROČITAJTE JOŠ
Ne postoji nijedna druga politička partija koja bi mogla da sabotira usvajanje zakona, a ne vidimo da postoji ni značajnije protivljenje tome, sem estradnih izjava nekih političara koji pokušavaju da pridobiju glasače zastrašivanjem. Ta strategija je bila moguća ranije kod usvajanja nekih drugih zakona (npr. Zakon o zabrani diskriminacije 2009. godine), ali građani sve više razumeju probleme sa kojima se suočava LGBT zajednica. To razumevanje je i dalje daleko od idealnog, ali se stanje dosta popravilo kada smo poredili 2015. i 2020. godinu.“
Šta je posao Gordane Čomić?
„Mandat Ministarstva za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog nije preširoko postavljen i limitiran je na nekoliko oblasti, ali se čini da do sada nije bilo dovoljno suštinske saradnje sa organizacijama za ljudska prava. To se najviše videlo kod izrade zakona o istopolnim partnerstvima i Izmenama i dopunama Zakona o zabrani diskriminacije. Kao član radne grupe u oba slučaja bio sam prisustan sednicama na kojima su naši predlozi odbijani bez bilo kakve rasprave, da bi zatim isti takvi predlozi bili uvaženi kada dolaze od nekog ministarstva ili predstavnika neke institucije.
Što se tiče reakcija minsitarke Čomić, najmanje što bi mogla da učini jeste da pokrene društveni dijalog o bezbednosti novinara, bezbednosti organizacija za ljudska prava, permanentni dijalog o uključivanju građana u proces donošenja odluka i još mnogo toga. Međutim, iznad svega je obaveza da nas obaveštava šta se dešava sa zakonom o istopolnim partnerstvima, jer je to jedan od tri zakona o kojima je javno govorila i pre nego što je izabrana u Skupštini Srbije.“
Kako komentarišete izjavu predsednika da neće podržati zakon i kako gledate na ćutanje Ane Brnabić, autovane gej premijerke?
„Izjava predsednika Vučića da je zakon protivustavan je i više nego šokantna. Rad na samom zakonu bi bio nemoguć bez saglasnosti predsednika, budući da je veoma jasno da politička volja za svaki važan proces u društvu zavisi od njega. Kada se ovo desilo, formirana je radna grupa u koju su ušli ne samo prestavnici organizacija za ljudska prava, već i predstavnici svih relevantnih ministarstava, institucija i nezavisnih tela. Tokom celog procesa, niko nikada nije rekao da je zakon protivustavan niti je bilo bilo kakvog protivljenja do samog kraja. Na prvi nacrt, mišljenja su dala sva ministarstva i ona su sva bila pozitivna sem dva izuzetka koja ne utiču na saglasnost oko zakona.
Posle toga je došla izjava predsednika i potpuno nejasno zaustavljanje rada na zakonu bez ikakvog objašnjenja. Činjenica je da premijerka pripada zajednici, da od početka dolazi na Beograd Prajd i pomaže u nekim aspektima realizacije, ali je činjenica i da nijednu od organizacija nije zvala na dodatni dijalog, iako je to, čini mi se, moralo da se desi. Ogroman otpor koje je Ministarstvo za ljudska i manjinska prava pokazalo prema nekim rešenjima u zakonu i odluka predsednika da ne potpiše zakon, zaslužuju makar jedan sastanak. Pored toga, postoji ogromno očekivanje zajednice da premijerka jasno stane iza zakona, bez obzira na izjavu predsednika.“
Sledeće godine će Beograd biti domaćin Euro prajda. Šta to znači za lokalnu LGBT zajednicu i kakva su očekivanja od tog događaja?
„To je zaista velika stvar za Srbiju, ali mi se čini da toga nisu svesni ni građani, ni LGBT zajednica. Euro Prajd nikada nije bio istočnije i južnije od Beča. Na Istoku je do sada bio u Varšavi i Rigi, ali su to bile godine kada je bezbednost predstavljala veliki problem. Beograd je dobio organizaciju zato što su svi u Evropi oduševljeni našom upornošću i permanentnim napretkom. Naravno, mi smo voleli da je sve mnogo bolje, da ima više učesnika i da svako u zajednici razume zašto je za sve nas bitna vidljivost, ali nam drugi organizatori uvek govore da su za to potrebne godine. Kostur samog događaja već postoji.
Budući da „Prajd vik“ (Pride Week) svake godine traje sedam dana, Euro prajd će biti sličan njemu, ali će verovatno imati mnogo veći broj događaja, mnogo kvalitetnije sadržaje i goste. Ovo se odnosi ne samo na deo programa koji je fokusiran na ljudska prava, već i na umetnost, pozorište, film, a nadamo se i pevače i druge poznate ličnosti koje svi očekujemo. Za LGBT zajednicu je svakako važna ova mogućnost da još jednom skrene pažnju na nasilje i diskriminaciju sa kojim se suočava, ali i nepostojanje zakona o istopolnim zajednicama, ako do tada ne bude usvojen.“
„Prajd donosi prihod od turizma. Iako se prisustvo ambasadora ili međunarodnih gostiju ponekad predstavlja kao nešto loše, potpuno je normalna praksa da gosti dolaze i postavljaju pitanja o poštovanju standarda ljudskih prava na koja se ta zemlja (u ovom slučaju Srbija) obavezala. Nažalost, Srbija ne poštuje sve standard kada je u pitanju LGBT zajednica. Takođe, za one koje ne zanima LGBT zajednica ili Euro prajd, dovoljno je da ovu manifestaciju posmatraju kroz prizmu turizma i benefita za Beograd. Desetine hiljada gostiju, a tačan broj je teško pretpostaviti, provešće nekoliko dana u Beogradu, što znači dosta novca i profita za zaposlene u turističkom sektoru koji već drugu godinu ne rade zbog pandemije.“
BONUS VIDEO:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare