INTERVJU Dejan Šabić, profesor na Geografskom fakultetu: Emocije su snažne zbog pobede Studentske liste, ali to je samo početak velikog posla

Šabić u razgovoru za naš portal kaže da su studenti pokazali da je moguće pokrenuti društvo, čak i onda kada veliki broj građana izgubi poverenje u institucije i mogućnost promena:

"Njihova najveća zasluga nije samo u izbornom rezultatu, već u tome što su mnogim ljudima vratili veru da sloboda, pravda i odgovornost nisu nedostižni ideali. Posebno me raduje što su pokazali da obrazovanje nije samo sticanje diploma, već i izgradnja slobodnih, odgovornih i kritički orijentisanih ljudi. U najtežim trenucima pokazali su zrelost koja je često nedostajala onima koji su decenijama donosili odluke o našoj budućnosti.

Ipak, ne smemo zaboraviti da izborna pobeda predstavlja početak velikog posla. Promena vlasti je politički događaj, a obnova institucija dugotrajan društveni proces. Najvažnija pobeda biće ostvarena kada u Srbiji niko ne bude iznad zakona i kada znanje, stručnost, poštenje i odgovornost postanu važniji od političke podobnosti".

Kako ocenjujete prethodne dve godine za univerzitet i srpsko obrazovanje? Govorili ste da su bile među najtežima još od vremena okupacije.

Univerzitet i obrazovanje prošli su kroz jedno od najtežih razdoblja u savremenoj istoriji Srbije. Kada pravim poređenje sa vremenom okupacije, ne izjednačavam istorijske okolnosti niti razmere stradanja, već želim da naglasim dubinu institucionalne krize u kojoj se našlo obrazovanje u mirnodopskim uslovima. Gotovo dve godine univerzitet je bio izložen političkim pritiscima, finansijskoj neizvesnosti, javnim diskreditacijama, uvredama i pokušajima zastrašivanja. Umesto da država u univerzitetu vidi jednog od najvažnijih partnera u razvoju društva, neretko ga je posmatrala kao političkog protivnika.

Posledice nisu samo organizacione i finansijske. One su institucionalne, profesionalne i moralne. Narušeno je poverenje, otežan rad fakulteta, a studenti su izgubili dragoceno vreme koje je trebalo da provedu u učenju, istraživanju i planiranju budućnosti. Posebno zabrinjava to što su se slični problemi pojavili i u osnovnom i srednjem obrazovanju. Nastavnici su se suočavali sa disciplinskim postupcima, suspenzijama i otkazima, a učenici su morali da brane ljude od kojih bi trebalo da uče. Društvo koje ne poštuje svoje učitelje, nastavnike, profesore i naučnike ugrožava sopstvenu budućnost.

Šta je tragedija u Novom Sadu promenila u srpskom društvu?

Pad nadstrešnice železničke stanice u Novom Sadu bio je tragičan povod za otvaranje mnogo dubljih društvenih pitanja. Studenti su razumeli da se ne radi samo o jednom događaju, već i o odgovornosti, stručnosti, transparentnosti i funkcionisanju institucija. Njihova pitanja postepeno su postala pitanja velikog dela društva. Godinama su se nagomilavali problemi koje su građani prepoznavali, ali često nisu verovali da nešto mogu da promene. Studenti su pokazali da ćutanje i ravnodušnost nisu jedini mogući odgovor na nepravdu. Uspeli su da povežu različite generacije i profesije. Učitelji, profesori, advokati, lekari, umetnici, poljoprivrednici i brojni drugi građani prepoznali su u njihovoj borbi i sopstvenu potrebu za odgovornijim institucijama.

Jedan od najdramatičnijih trenutaka bilo je pozivanje rektora Vladana Đokića u Upravu kriminalističke policije. Tada ste veoma oštro reagovali. Kako danas gledate na taj događaj?

To je bio jedan od trenutaka koji su najbolje pokazali ozbiljnost krize u odnosima između državnih organa i akademske zajednice. Sećam se atmosfere u kojoj je naš rektor pozvan u policiju. Tome su prethodili brojni javni napadi, optužbe i pokušaji diskreditacije. Tada sam rekao da takav postupak, u okolnostima u kojima se odvijao, doživljavam kao pokušaj zastrašivanja ne samo rektora već i čitave akademske zajednice. Naravno, svako mora biti jednak pred zakonom, uključujući i rektora univerziteta. Ali niko ne sme biti izložen selektivnom postupanju, političkom pritisku ili javnoj osudi unapred. Kao član Saveta Univerziteta u Beogradu smatrao sam svojom profesionalnom i moralnom obavezom da javno stanem u odbranu institucionalnog dostojanstva univerziteta. Posebno mi je značilo što su 22 člana Saveta podržala rektora i osudila ono što su ocenili kao pokušaj pritiska na akademsku zajednicu.

I sami ste bili razrešeni članstva u Komisiji za akreditaciju i proveru kvaliteta. Kako ste doživeli taj postupak?

Bio sam potpredsednik Komisije za akreditaciju i proveru kvaliteta i koordinator polja prirodno-matematičkih nauka. Moje razrešenje otvorilo je pitanja koja daleko prevazilaze moj lični slučaj. U obrazloženju su se pojavili navodi povezani sa mojim javnim stavovima, podrškom studentskim zahtevima, kritikama predloženih izmena Zakona o visokom obrazovanju i osudom napada na rektora. Studenti Geografskog fakulteta ukazali su na ozbiljne nepravilnosti u postupku, uključujući pitanje identiteta osobe čiji su navodi korišćeni kao osnov za razrešenje. Za mene nije najvažnije pitanje funkcije, one dolaze i prolaze. Mnogo je ozbiljnije pitanje može li univerzitetski profesor da bude profesionalno sankcionisan zbog svojih javno iznetih stavova. Smatram da sve okolnosti tog postupka treba temeljno i nezavisno ispitati.

Na parkingu Univerzitetskog naselja u Bloku 32 izbušene su gume na Vašem automobilu i automobilima drugih profesora. Da li ste se tada osećali ugroženo?

Bio je to veoma neprijatan i uznemirujući događaj, posebno zato što se dogodio u naselju u kojem godinama žive univerzitetski profesori, naučnici i njihove porodice. U martu 2025. godine na parkingu zatekli smo više automobila sa izbušenim gumama. Među njima bio je i moj automobil. U Univerzitetskom naselju živimo već dvadesetak godina i ranije se nismo suočavali sa takvim događajem. Posebno je zabrinjavalo što je oštećeno više vozila, u trenutku kada su univerzitetski nastavnici već mesecima bili izloženi različitim oblicima javnog pritiska. Ne želim da prejudiciram ko je to učinio niti kakvi su bili motivi, to je posao policije i nadležnih institucija. Međutim, ne možemo zanemariti društvenu atmosferu u kojoj se sve događalo. Naša deca ne bi smela da odrastaju u atmosferi straha. Niko ne sme da se oseća ugroženo u sopstvenom domu ili na parkingu ispred svoje zgrade zato što javno iznosi svoje mišljenje.

Događaji u Petoj beogradskoj gimnaziji izazvali su veliku pažnju javnosti. Kako ocenjujete otkaze, suspenzije i disciplinske postupke protiv nastavnika ove škole?

Smatram da događaji u Petoj beogradskoj gimnaziji zaslužuju posebnu pažnju jer pokazuju koliko institucionalna kriza u obrazovanju može neposredno da pogodi učenike, nastavnike i njihove porodice. Tokom prethodnog perioda u toj školi vođeni su brojni disciplinski postupci, pojedinim nastavnicima nisu produženi ugovori, drugi su suspendovani ili su dobili otkaze. Učenici i roditelji javno su izražavali zabrinutost zbog tih odluka. Smatram da nijedan nastavnik ne sme da bude izložen proizvoljnom kažnjavanju zbog javnog mišljenja, podrške učenicima ili legitimnog postavljanja pitanja o radu škole.

Istovremeno, zakonitost pojedinačnih disciplinskih postupaka moraju utvrditi nadležni organi. Posebno me zabrinjava što su učenici morali da se bave problemima koji bi trebalo da budu rešavani unutar obrazovnih institucija. Slični problemi dogodili su se i u Jovinoj gimnaziji u Novom Sadu.

Da li bi, nakon izborne promene, jedan od prvih zadataka države morao da bude povratak nepravedno otpuštenih i suspendovanih nastavnika u škole?

Apsolutno smatram da to mora biti jedan od prioriteta, uz puno poštovanje zakonskih postupaka. Potrebno je hitno preispitati sve slučajeve u kojima postoje ozbiljne sumnje da su nastavnici dobili otkaz ili bili suspendovani zbog svojih javnih stavova, zakonitog sindikalnog delovanja ili podrške učenicima i studentima. Posebno je važno da se bez odlaganja izvršavaju pravnosnažne i izvršne sudske odluke, uključujući odluke o privremenom vraćanju na rad. Ako se utvrdi da je neki nastavnik nezakonito udaljen sa posla, mora mu se omogućiti povratak u učionicu, uz zaštitu svih pripadajućih prava.

Ne smemo zaboraviti da iza svakog takvog slučaja stoji čovek koji je godinama ulagao znanje, trud i ljubav u obrazovanje dece. Iza njega stoje njegova porodica, ali i generacije učenika kojima je bio nastavnik, mentor i uzor. Zato podržavam temeljno i zakonito preispitivanje spornih postupaka u Petoj beogradskoj, Jovinoj gimnaziji i drugim školama u kojima su se pojavili slični problemi. Nastavnici kojima je nezakonito oduzeto pravo na rad treba da se vrate svojim učenicima.

Neposredno pred izbore došlo je do ozbiljnih sukoba između novinara Nova.rs i novog menadžmenta. Kako ste doživeli događaje u toj redakciji?

Sa dubokom zabrinutošću i osećanjem solidarnosti sa ljudima koji su godinama profesionalno radili svoj posao. Smatram da događaji u redakciji Nova.rs daleko prevazilaze pitanje jedne medijske kuće, njenog vlasništva ili imenovanja glavnog urednika. Oni otvaraju mnogo važnije pitanje: može li novinar u Srbiji slobodno i profesionalno da radi, a da pritom ne bude primoran da bira između sopstvene savesti i egzistencije? Posebno me je pogodila činjenica da su zaposleni, nakon imenovanja novog uredničkog rukovodstva, dobili rok kraći od 48 sati da se izjasne da li žele da prihvate rad u novim okolnostima ili da uz ponuđene otpremnine napuste redakciju.

Razumem da vlasnik medija ima određena upravljačka prava i da promene rukovodstva same po sebi nisu nedopuštene. Međutim, kada se tako važna pitanja rešavaju pod vremenskim pritiskom, uz duboko nepoverenje između redakcije i menadžmenta, to opravdano izaziva zabrinutost. Novinarstvo nije običan administrativni posao. Ono podrazumeva profesionalnu odgovornost prema javnosti, vernost činjenicama i spremnost da se postavljaju pitanja koja nisu uvek prijatna onima koji imaju moć. Ne smemo dozvoliti da profesionalni integritet postane prepreka za očuvanje radnog mesta.

Zbog čega je posebno zabrinjavajuće što su se ti događaji odvijali neposredno pred parlamentarne izbore?

Zato što su slobodni i nezavisni mediji u vreme izbora od presudnog značaja za ostvarivanje prava građana da budu informisani. U takvim okolnostima javnost mora imati pristup pouzdanim informacijama, različitim mišljenjima i kritičkom preispitivanju postupaka svih političkih aktera. Zbog toga su i novinarska udruženja, kao i grupa sudija i tužilaca Odbrana struke, upozoravali na ozbiljnost događaja u redakciji Nova.rs. Posebno je zabrinjavala mogućnost da novinari, umesto da se nesmetano posvete izveštavanju o izborima, moraju da razmišljaju o sopstvenoj profesionalnoj budućnosti. Ne želim da unapred zaključujem o namerama vlasnika ili menadžmenta. Ali smatram da sve okolnosti moraju biti javno razjašnjene, naročito zbog značaja slobodnog informisanja tokom izbornog procesa. Sloboda informisanja ne sme zavisiti od toga da li je nečije novinarsko pitanje prijatno političkim ili ekonomskim centrima moći.

Šta biste poručili novinarima Nova.rs koji su tokom prethodnih godina izveštavali o studentskim protestima i borbi akademske zajednice?

Pre svega, želim da im zahvalim na profesionalnom radu i istrajnosti. Znam koliko može biti teško obavljati posao u atmosferi neizvesnosti, javnih optužbi i različitih pritisaka. Akademska zajednica je kroz sopstveno iskustvo upoznala mnoge od tih problema. Želeo bih da novinari Nova.rs, kao i svi novinari u Srbiji, imaju uslove da rade slobodno, bez straha od nedozvoljenih pritisaka i uz punu zaštitu svojih radnih prava. Posebno poštujem ljude koji ne pristaju da profesionalnu savest podrede trenutnom interesu. Verujem da oni koji godinama grade poverenje javnosti imaju pravo da zahtevaju transparentne odluke, poštovanje dostojanstva zaposlenih i jasne garancije uređivačke nezavisnosti. Odbrana novinarske slobode nije samo odbrana jedne redakcije. Ona je odbrana prava svakog građanina da dobije pouzdanu informaciju i da na osnovu nje samostalno donosi zaključke.

Da li očekujete da se nakon promene vlasti utvrdi odgovornost za eventualne zloupotrebe prema profesorima, nastavnicima, studentima, autorima i novinarima?

Očekujem da institucije konačno počnu da rade svoj posao nezavisno i u skladu sa zakonom. To podrazumeva da se svaki slučaj u kojem postoje osnovane sumnje na nezakonito postupanje ispita, bez obzira na funkciju ili političku pripadnost uključenih. Ali želim posebno da naglasim da pravda nije isto što i osveta. Ne smemo dozvoliti da se jedan oblik nepravde zameni drugim. Nije dovoljno promeniti ljude na funkcijama ako ostanu isti obrasci zloupotrebe moći. Potrebno je preispitati sporne disciplinske postupke, zaštititi prava zaposlenih, poštovati sudske odluke i obezbediti da institucije postupaju odgovorno. Želim državu u kojoj niko neće biti profesionalno kažnjavan zbog mišljenja, u kojoj će autorski rad biti poštovan, nastavnici zaštićeni, novinari slobodni, a sudovi i tužilaštva nezavisni.

Da li je sa izbornom pobedom završena borba akademske zajednice?

Nije. Naša odgovornost sada postaje još veća. Univerzitet mora ostati kritička savest društva, nezavisno od toga ko je na vlasti.

Ako smo prethodnih godina branili autonomiju univerziteta, moramo je braniti i ubuduće. Ako smo tražili odgovornost, onda ona mora važiti za sve. Najgore što bi moglo da se dogodi jeste da se borba za principe pretvori u borbu za privilegije. Nama ne treba univerzitet blizak vlasti, već univerzitet slobodan od političkih pritisaka. Isto tako, ne trebaju nam mediji koji će biti naklonjeni jednoj političkoj opciji, već mediji koji će moći slobodno da preispituju postupke svake vlasti.