Individualne peći mnogo veći zagađivači od automobila

U Srbiji je do sada registrovano 48 električnih i 352 hibridna vozila, mesta na kojima ona mogu da se napune su malobrojna, a udeo saobraćaja u zagađenju vazduha je samo 6 odsto. Zato se nameće pitanje - da li će najavljena mera subvencionisanja ovih vozila imati primetan uticaj na smanjenje zagađenja vazduha i koliko je daleko dan kada će prosečan građanin Srbije sedeti za volanom električnog automobila."Upravo smo završili papire za subvencije električnih i hibridnih automobila i očekujemo da Vlada na nekoj od narednih sednica usvoji rešenje kojim će omogućiti Ministarstvu zaštite životne sredine da primeni pravilnik. Time ćemo dobiti odrešene ruke da obezbedimo sredstva koja će se kretati u visini do milion evra na godišnjem nivou. Mi mislimo da je to odlično za početak, jer neki koji to primenjuju duže od nas daju oko dva miliona", rekao je Trivan na javnoj debati "Upravljanje otpadnim vozilima u Srbiji".Foto: Goran Srdanov/Nova.rsIako je samo dva dana pre toga ministar finansija Siniša Mali izjavio da će Vlada Srbije "nakon analize potencijalnog tržišta" doneti odluku o subvencionisanju električnih i hibridnih vozila, Trivan je za Nova.rs potvrdio da će se subvencije koje je najavio isplaćivati isključivo iz budžeta Ministarstva za zaštitu životne. Brzi elektro-punjači već postoje na naplatnim stanicama u Subotici, Šidu, Dimitrovgradu, Preševu i Bubanj potoku, a u naredna dva meseca trebalo bi da budu postavljena još tri - na naplatnoj stanici u Vrčinu i dva u Nišu, na naplatnoj stanici Nais, saopšteno je nakon prvog sastanka Radne grupe za zaštitu vazduha održane 21. januara.Na pitanje kako bi trebalo da izgleda infrastruktura koja bi omogućila nesmetano korišćenje električnih i hibridnih vozila na putevima u Srbiji i kakvi su dugoročni planovi po pitanju njene izgradnje, iz Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture nismo dobili odgovore.

Koliko električni automobili smanjuju zagađenje

Na sastanku Radne grupe za zaštitu vazduha glavni akcenat je bio na gašenju individualnih kotlarnica, ali je bilo reči i o smanjenju uticaja saobraćaja, u šta spadaju ukidanje uvoza automobila sa "euro 3" motorima i subvencije za električne automobile. To je "pre svega jedan simboličan postupak koji će reći - moramo da menjamo energente", naglasio je ministar zaštite životne sredine.  

"Apsolutno ne odustajem od saobraćaja, ne slažu se svi sa tim i čitav niz udaraca sam dobio... Ali to ima svoje razloge, oni su pre svega u zagađenju, a to se po svim stanicama za monitoring vazduha apsolutno vidi", rekao je Trivan nakon potpisivanja produžetka sporazuma iz oblasti zaštite životne sredine sa ambasadorom Švedske Janom Ludinom. 

Koalicija 27: Subvencija za električne automobile nisu dobra mera

Ono na šta bi mogli da se svedu ključni argumenti za neslaganje sa ministrom piše u saopštenju koje je povodom prvog sastanka Radne grupe izdala Koalicija 27. "Zabrinutost izaziva odabir mera za smanjenje zagađenja vazduha u Srbiji koje predviđaju subvencije za kupovinu elektro i hibridnih vozila, iako ne postoje zvanični podaci koji bi opravdali takvu meru. Podsećamo da zvanični podaci Agencije za zaštitu životne sredine ukazuju da su najveći izvor PM10 i PM 2.5 čestica toplane snage manje od 50MW i individualna ložišta, dok sektor saobraćaja povećanoj koncentraciji ovih čestica doprinosi sa svega 6 odsto", navode iz Koalicije 27. Oni ističu da se većina građana koja poseduje individualna ložišta nalazi u stanju energetskog siromaštva i da bi merama subvencionisanja trebalo obuhvatiti pre svega ovu grupu.

Većina građana se greje na ugalj i drva

Podaci Republičkog zavoda za statistiku i druga istraživanja pokazuju da gotovo 60 odsto domaćinstava u Srbiji koristi čvrsta goriva za grejanje, a skoro 90 odsto najsiromašnijih građana greje se upravo na čvrsta goriva.  "Uzevši ove podatke u obzir, jasno je da mera subvencionisanja kupovine privatnih električnih i hibridnih vozila javnim novcem nije adekvatna mera koja će otkloniti uzrok zagađenja vazduha", zaključuju iz Koalicije 27.Dok, prema Trivanovim rečima, u Evropi postoji više od milion električnih automobila, podaci Srpske asocijacije uvoznika vozila pokazuju da je u Srbiji registrovano samo 48 električnih i 352 hibridna vozila. Ministra smo pitali kada očekuje da elektro i hibridni automobili postanu česta pojava na ulicama Srbije.Ministar zaštite životne sredine Goran Trivan / Foto: Screenshot N1"Subvencije su pozitivna stvar, ali najbitnije je da se približavamo vremenu kada se isplati kupiti nova električna kola a ne nov benzinac ili dizel. Električna kola troše znatno manje. Ja očekujem da će taj proces brzo ići, što će biti jako pozitivno, optimista sam što se toga tiče", izjavio je ministar zaštite životne sredine prilikom potpisivanja sporazuma sa ambasadorom Švedske."Važan faktor je vezan za cenu. Jedna grupacija je bila kod nas tokom prošle godine, gde sam ja kao građanin konstatovao da mi se čini da su im hibridni i električni automobili preskupi. Oni su rekli da će ove godine značajno sniziti cene na tridesetak hiljada evra, što smatraju prihvatljivim u odnosu na cene koji su bile značajno više", dodao je Trivan.

Solarni pogon

Po pitanju cena električnih automobila i kupovne moći građana optimističan je i predsednik Srpske asocijacije uvoznika vozila i delova dr Miloš Petrović. On rešenje problema visoke cene hibridnih automobila vidi u kupovini baterije na lizing."Kupite automobil a bateriju koja ima veliki udeo u ceni automobila uzmete na lizing. Baterija ostaje u vlasništvu lizing kompanije, vi plaćate samo njeno korišćenje", objašnjava Petrović za portal Nova.rs.Nedostatak punjača na solarnu energiju vidi kao mnogo veću prepreku za korišćenje ovih automobila. Po njegovim rečima, ako za punjenje električnih automobila koristimo električnu energiju generisanu u termoelektranama na ugalj, ne činimo mnogo po pitanju zaštite životne sredine. 

Do 2050. dvostruko više automobila u Srbiji

Strategija niskougljeničnog razvoja, koja još nije usvojena i odnosi se na period do 2050. godine, predviđa samo držanje pod kontrolom zagađenja koje potiče iz automobila, ne i njegovo smanjenje. Zašto je to tako objasnio je prilikom javne rasprava jedan od dva autora Strategije Matej Gašperič. "Kad rastu prihodi po domaćinstvu i broj automobila se povećava. Možda će se potrošnja po automobilu limitirati, ali broj vozila će se povećati. Za BDP koji ima Srbija i koji je prognoziran do 2050. godine, ako uzmete u obzir i visoki i niski rast, korelacija između BDP-a i rasta broja automobila na hiljadu stanovnika je veoma čista. Po tom modelu, do 2050. će se udvostručiti broj automobila u Srbiji. Ako bi hteli to u potpunosti da preokrenete, kad bi svaki državljanin Srbije hteo da vozi Teslu, za to bi vam trebalo 80 milijardi evra. Te pare ne postoje", izjavio je Gašperič na javnoj raspravi održanoj u januaru ove godine.