Građani se žale na obračun kamate na kredite u moratorijumu

Na početku primene moratorijuma građani su se najviše žalili na to što im banka nije omogućila prevremenu primenu moratorijuma na njihove rate koje su dospele posle stupanja na snagu Odluke, a pre 31. marta, dok se po prestanku moratorijuma korisnici uglavnom obraćaju zbog obračuna kamate, navodi banka.Broj pritužbi i drugih obraćanja NBS u kojima su građani i pravna lica izražavali svoje nezadovoljstvo zbog primene prvog zastoja u otplati obaveza dužnika prema bankama je neznatan, oko 0,01 odsto onih na koje je primenjen moratorijum, odnosno manje od 0,01 odsto onih koji imaju obaveze prema bankama na koje se ovaj moratorijum mogao primeniti, navode za Novu ekonomiju u ovoj instituciji.Kako navode u NBS, banke su u najvećem broju slučajeva reagovale odmah pošto je centralna banka ukazala na nepravilnu primenu moratorijuma i otklanjale nepravilnost bez ikakvih štetnih posledica za korisnike, tako da nije bilo potrebe da NBS rešenjem nalaže otklanjanje nepravilnosti."U onim ređim slučajevima, kada sporni odnos između korisnika i banke nije ovako rešen, u toku su postupci po pritužbi, čije je propisano trajanje tri meseca, i Narodna banka Srbije će u svakom takvom postupku, ako utvrdi nepravilnost u vezi s primenom moratorijuma, banci naložiti da je otkloni", navodi se u odgovoru.Prvi moratorijum koji je omogućen krajem marta je prihvatilo više od 90 odsto građana i privrede, dok je drugi moratorijum prihvatilo nešto manje, 2,3 miliona dužnika ili 82 odsto građana i 69 odsto pravnih lica.U obraćanjima NBS, građani su tražili da se moratorijum primeni i na rate koje su dospele pre stupanja na snagu Odluke o moratorijumu.Kada je reč o kamatama, korisnici su uglavnom postavljali pitanja zašto se uopšte obračunava ugovorena kamata za vreme trajanja moratorijuma, a posle primene moratorijuma, stizala su pitanja u pogledu uvećanja anuiteta.