Dilema dužnika: Da li i kako pauzirati otplatu kredita

Biznis 28. jul. 202020:30
Podeli:
Foto: Shutterstock

Banke će do 31. jula pripremiti ponude za novi moratorijum, koji počinje 1. avgusta i traje do 30. septembra. U tom periodu, svi koji žele, moći će da pauziraju otplatu rata za kredite, dozvoljene minuse i kreditne kartice.

Pročitajte još:

Ako smo nešto naučili iz prethodnog moratorijuma, koji je trajao do kraja juna, to je da pauza u otplati kredita nije besplatna.

Podsetimo da je tokom „Moratorijuma 1“,  u slučaju dinarskog keš kredita od 500.000 dinara iz reprezentativnog primera Narodne banke Srbije, rata po isteku pauze u otplati rasla za 310,95 dinara, a rok pozajmice je bio produžen za tri meseca.

Kada je reč o stambenim kreditima tokom prvog moratorijuma, dat je reprezentativni primer za kredit u vrednosti od 50.000 evra, sa kamatnom stopom od tri odsto godišnje i rokom otplate od 240 meseci, čija se rata uvećava za 3,82 evra na ime kamate.

Tako će biti i ovoga puta: svi koji koriste kredite, dozvoljeni minus, rate za kartice, moći će da iskoriste ili odbiju priliku da „pauziraju“ otplatu rata od 1. avgusta do 30. septembra, ali će kasnije moći da odaberu da li žele da odjednom izmire „pauzirane“ obaveze, ili da produže otplatu kredita za 60 dana.

 Iskoristite „Moratorijum 2“ samo ako morate

Generalni sekretar Udruženja banaka Srbije Vladimir Vasić, potvrđuje za Nova.rs da su banke finansijski i tehnički spremne da sprovedu „Moratorijum 2“,  i da će do 31. jula pripremiti ponude za klijente koji žele „pauzu“.

Vladimir Vasić Foto:TANJUG/ SAVA RADOVANOVIC

Narodna banka Srbije propisala je da obaveštenje o ponudi banaka treba da bude objavljeno na njihovoj internet stranici, i da sadrži informacije o početku primene i periodu trajanja moratorijuma, obračunu kamate, načinu otplate obaveza po prestanku moratorijuma, mogućim alternativnim načinima otplate obaveza, kao i reprezentativni primer iznosa obaveze pre i nakon prestanka moratorijuma.

„Klijentima uvek savetujem da redovno izmiruju svoje obaveze, bilo da je reč o bankarskim proizvodime ili ne. Oni koji imaju stvarnu potrebu, neka iskoriste ovu mogućnost – svi ostali bi trebalo da nastave da plaćaju“, kaže Vasić.

Dušan Uzelac sa portala „Kamatica“ moratorijum opisuje kao pauziranje problema, ali ne i njegovo rešenje.

„Ako i uz korišćenje moratorijuma potrošimo sav novac na redovne troškove, onda to znači da trošimo više nego što možemo da priuštimo, a nakon okončanja moratorijuma moraćemo da naglo korigujemo troškove da ne bi upali u problem sa otplatom kredita.

Foto: Shutterstock

U kašnjenje u otplati je vrlo lako upasti, a teško je vratiti se u normalne tokove. Statistika kaže da se nakon jedne zakasnele rate u ‘normalu’ vraćamo godinu dana“, rekao je  Uzelac za Nova.rs.

Kome se najviše, a kome najmanje isplati „Moratorijum 2“?

Prema podacima Udruženja banaka Srbije, u toku trajanja vanrednog stanja, čak 94 odsto građana koji su kreditno zaduženi, kao i 92,9 odsto preduzeća, iskoristili su mogućnost da stopiraju otplatu rata.

„Iz te statistike vidimo da su ljudi želeli da budu oprezni i da su smatrali sigurnijim da se odmah opredele za moratorijum, umesto da čekaju dalji razvoj situacije. To ne znači da su oni zapali u teškoće sa otplatom svojih obaveza prema bankama, već da su reagovali sa namerom da spreče svaki rizik“, objasnio je tada Vladimir Vasić.

Dušan Uzelac danas ocenjuje da je „Moratorijum 2“ pre svega namenjen nekome ko je ostao bez posla ili ima umanjenu platu, pa će od avgusta do kraja septembra moći da „prepakuje“ svoje troškove, kako bi nakon isteka moratorijuma mogao da redovno otplaćuje obaveze.

Dušan Uzelac Foto: kamatica.com
Dušan Uzelac Foto: Radovan Rosić/kamatica.com

„Oni koji nemaju promenu u prihodima nemaju ni bitne koristi od pauziranja otplate, samo će produžiti svoju zaduženost za dva meseca“, upozorava Uzelac.

Da li treba računati na „Moratorijum 3“?

Vladimir Vasić iz Udruženja banaka Srbije kaže da će odgovor na to pitanje dati privredna kretanja u septembru i oktobru.

„Dosta toga je urađeno u prethodnih nekoliko meseci, u smislu monetarne i fiskalne podrške, kao i podrše bankarskog sektora našim kompanijama.

Smatram da je data snažna likvidnost ekonomiji Srbije, sa „Moratorijumima 1 i 2“, primenom Garantne šeme i uz redovno kreditiranje. Zato nam ostaje da pratimo situaciju najesen, i reagujemo u skladu sa tim“, kaže za Nova.rs Vasić.

Pratite nas i na društvenim mrežama:

Facebook

Twitter

Instagram

Komentari

Vaš komentar