1
Većina građana Srbije ne zna šta da radi s električnim i elektronskim otpadom, pokazali su rezultati istraživanja koje je sproveo istraživačko-izdavački centar Demostat u saradnji sa portalom dnevnog lista Danas.
Istraživanje je pokazalo da građani Beograda, koji su činili 41 procenat anketiranih, imaju najmanje znanja na ovu temu, dok su stanovnici Vojvodine koji su bili zastupljeni s oko 26 procenata u istraživanju, bili najinformisaniji.
Novinarka dnevnog lista Danas Aleksandra Popović navela je da 96,55 procenata građana Srbije zna šta se ubraja u električni i elektronski otpad, ali svega 56,32 procenata njih zna kako i gde se on pravilno odlaže.
„Najveći broj – 41 procenat kaže da odlaže u kontejner, 34 posto u lokalni centar, a 24 posto građana kaže – nigde“, rekla je ona na video konferenciji za novinare.
Istakla je da je važno napomenuti da je država uredila ovu oblast kroz zakon o upravljanju otpadom i pravilnike, ali je pitanje koliko građani to znaju.
Direktor Demostata i glavni istraživač Aleksandar Stefanović je rekao da je cilj istraživanja bio da se vidi mišljenje i stav građana o ovoj temi i da se utvrdi kako odlažu elektronski i električni otpad.
Četvrtina ispitanika kaže da nigde ne odlaže elektronski otpad
Činjenicu da je oko 24 procenata građana reklo da nigde ne odlažu otpad Stefanović vidi kao jednu vrstu neinformisanosti, a mišljenja je da ga oni ipak negde odlažu, jer u tu kategoriju otpada spada sve što se nalazi oko nas – i bela tehnika, dečije igračke, IT tehnologija…
„Blizu 40 posto građana je saopštilo da ne zna da u kraju u kom živi postoji neko lice koje se bavi sakupljanjem otpada, 30 posto građana kaže da postoji i 30 posto kaže da ne postoji“, rekao je Stefanović.
Po ovoj analizi, osobe ženskog pola imaju za nijansku jaču svest i bolje poznavanje ove teme od muškaraca, mada se može reći i da je neka vrsta zajedničkog stava, jer je nivo informisanosti sličan.
„Trideset posto muškaraca tvrdi da ne postoji pravno lice za sakupljanje otpada, 40 posto kaže da ne zna, 30 odsto kaže da postoji“, rekao je Stefanović.
Kada je u pitanju starosna struktura mladi od 18 do 29 godine, kao i malo stariji građani od preko 65 godina pokazuju nepoznavanje štetnosti ovog otpada, dok se za ostale starosne strukture od 30 do 64 godine može reći da imaju dovoljan nivo znanja, naveo je on.
Po pitanju obrazovanja, blizu 80 posto građana koji su anketirani na reprezentativnom uzorku od 1.305 građana u 92 opštine u Srbiji, kroz četiri statistička regiona, ima visoko obrazovanje, 20 procenata imaju završenu srednju školu, dok je oko dva procenta njih s osnovnim obrazovanjem.
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
