Zamenik gradonačelnika Beograda Goran Vesić tvrdi da priče o ugrožavanju vodoizvorišta na Makišu gradnjom metroa i budućeg stambenog kompleksa služe da se "nikada ništa ne izgradi" i dodao da se novobeogradski blokovi nalaze u prvoj zoni zaštite vodoizvorišta, te upitao da li te blokove sada treba srušiti.
Na današnjoj sednici Skupštine grada Beograda usvojen je poslednji dokument potreban za početak izgradnje beogradskog metroa. Vesić je naveo da prvo počinje nasipanje Makiškog polja, gde će biti nasuto 1,4 miliona kubika peska na parceli od 72 hektara.
Nakon nasipanja počinje da se gradi konstrukcija za prugu, osnova depoa, autobuski terminus i parking za korisnike, kao i prva stanica, kanalizacija i dva koletktor i drugo. Ugovor za izgradnju depoa planiran je da se potpiše u februaru 2022. godine.
Odgovarajući na pitanje portala Nova.rs o kritikama stručnjaka, ali i predstavnika opozicionih partija o ugrožavanju vodoizvorišta na Makišu izgradnjom prve linije metroa, Vesić navodi da je to „jedna od priča koje se radi samo da se ne bi gradio metro“.
„To vam pričaju ljudi koji su dopustili da se to vodoizvorište konstantno ugrožava. Kada govorimo o izgradnji depoa na Makišu, kada pogledate Obrenovački put, vodoizvorišta se nalaze tamo prema reci i tamo se ne gradi ništa“, odgovorio je Vesić na pitanje portala Nova.rs.
Vesić je naveo da se novobeogradski blokovi nalaze u prvoj zoni zaštite vodoizvorišta i upitao da li te blokove sada treba srušiti.
„Mogu da razumem zabrinutost, ali te priče služe da se nikada ništa ne bi izgradilo. Znate li u kojoj zoni vodoizvorišta su novobeogradski blokovi? U prvoj. Pa građane 60-ih i 70-ih niko nije pitao. Šta treba sada da srušimo sve blokove? Ako bismo pitali te stručnjake koji pričaju o Makiškom polju svi oni blokovi koji su pored reke su u zoni vodoizvorišta, pa i oni splavovi koji su tamo dobijali dozvole od 2009. do 2011. godine i koji, ianče, moraju da idu odatle. Svi su u zoni zaštite vodoizvorišta“.
Zamenik gradonačelnika Beograda je rekao da je na Makišu decenijama bio izgrađen železnički depo koji nema, kako tvrdi Vesić, apsolutno nijedan standard za zaštitu vodoizvorišta i dodao da to nikom nije smetalo.
„Sada će taj želenički depo morati da bude urađen po svim standardima. Treće, tamo nema kanalizacije i imate gomilu bespravnih objekata koji su nastali poslednjih 20-30 godina bez ikakve kanalizacije, samo septičke jame. Četvrto, tamo je poljoprivredno zemljište. Kada pričamo o fekalnoj kanalizaciji da, i ja malo glumim biologa iako sam pravnik, organske materije još mogu da se prerade, a pesticidi teško. Tamo svi đubre ono zemljište i svi pesticidi decenijama unazad idu u reku“, rekao je Vesić.
Zamenik gradonačelnika ističe kako su pobrojene stvari problem za vodoizvorišta.
Vesić je naveo da garantuje da će sve biti urađeno u skladu sa svim standardima i da će biti urađena dva kolektora za prečišćavanje otpadnih voda.
„Tako će i biti, ja vam to garantujem“, poručuje Vesić.
On je naveo i da će početkom decembra biti održana javna rasprava o studiji o zaštiti životne sredine, posebno o vodoizvorištima.
Vesić je novinarima nakon sednice Skupštine grada Beograda rekao da će Beograd do 2030. godine biti grad koji neće imati nijedno vozilo na fosilna goriva.
„Mi ćemo 2030. godine kada prve dve linije metroa i BG voz budu završene, imati potpuno dominantan šinski sistem kao podsistem javnog prevoza što znači da je on neće zavisiti od gužvi na ulicama i biće ekološki privhatljiv“, rekao je Vesić.
On je naveo da će 2030. godine ostati 500 autobusa na beogradskim ulicama, jer neće biti potrebe za više od toga.
Zamenik gradonačelnika je naveo da će raspisati tender za kupovinu novih trolejbusa.
„Eto imamo para pa možemo. Što znači da ćemo u tom trenutku svi autobusi biti na gas ili eletkrični“, navoe je Vesić.
Podsetimo, Predrag Simonović sa Biološkog fakulteta ocenio je ranije za Nova.rs da podzemni radovi na Makiškom polju mogu više da ugroze vodoizvorišta tamo nego najavljena izgradnja jeftinih stanova. I jedne i druge radove ocenjuje kao „besmislene“.
On upozorava da kod podzemnih radova mora da se ozbiljno vodi računa da se ne dopre do slojeva koji nose vodu i slojeva koji brane da površinska prodre i ugrozi podzemne vode.
Nema načina da se unapred predvidi tačno kakav će biti uticaj izgradnje metroa, ali je strašno da neko preuzima takav rizik da radovima koji uključuju ne samo mehanička nego i razna hemijska sredstva koja se koriste u radne svrhe – minerealna ulja ili druge supstance koje mogu da prodru kroz te slojeve i dođu do vodonosnih slojeva koji u stvari u sebi sadrže vodu koja se prerađuje u vodu za piće“, navodi Simonović za Nova.rs.
Govoreći o alternativama ukoliko beogradski metro ugrozi snabdevanje pijaćom vodom, Simonović kaže da su pojedina gradska vodoizvorišta slaba i lošeg kvaliteta, te da je najizglednija opcija da će građani morati da kupuju flaširanu vodu.
Skupština grada Beograda usvojila je plan generalne regulacije šinskih sistema za prvu, drugu i treću liniju beogradskog metroa, kao i širenje Bg voza.
Od svih primedbi na trase linija beogradskog metroa koje su dali Građevinski fakultet u udruženje „Po meri metro“ prihvaćeno je da metro dobije dobije još jedan krak ka naseljima Vidikovac, Cerak, Labudovo i Petlovo brdo. Za plan su glasala 62 odbornika, protiv su bila dva, a niko nije bio uzdržan.
Pre početka zasedanja, ispred zgrade Skupštine grada Beograda više opozicionih političkih stranka održalo je konferenciju za novinare na kojoj su iskazali nezadovoljstvo planiranom trasom beogradskog metroa, cenom njegove izgradnje i time što prolazi preko vodoizvorišta Makiš.
Bonus video – Konferencija za novinare odbornika Stranke slobode i pravde i Narodne stranke u Skupštini Beograda
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare