0
Novinarka Vremena Jovana Gligorijević, bivši direktor Istraživačke stanice Petnica Vigor Majić i Tanja Ignjatović iz Autonomnog ženskog centra govorili su u emisiji "Persona non grata" o slučajevima seksualnog uznemiravanja u Istraživačkoj stanici Petnica. Majić je naveo da 2014. godine nije prepoznao postojanje ozbiljnog problema, a da je nakon toga što se ustanovilo da su optužbe ozbiljne i verodostojne doživeo šok, kao i da je za njega to "zločin". Gligorijević je navela da njene sagovornice nisu ozbiljno shvaćene, kao i da reakcije uprave Petnice nisu bile adekvatne, "naročito 2014. godine".
Majić je svoje gostovanje u emisiji umesto sadašnjeg direktora Nikole Božića objasnio time da je „etičko i korektno da on odgovori na pitanja koja se tiču vremena dok je on bio na čelnom mestu ove institucije“.
„To će meni možda malo olakšati sve ono sa čim se suočavam i kako doživljavam ovu situaciju. Ja sam 2017. godine u zrelom i korektnom razgovoru sa osobom koja je umela da strahote prikaže, doživeo katarzu, jedan prelom, da je tu postojalo nešto vrlo loše, nešto što je potpuno nedopustivo i nešto što nikada nismo želeli. To je za mene zločin. To je za mene nešto najgore što se može desiti, nije to uvreda, poniženje, to je za mene zločin“, poručio je Majić.
Ignjatović je rekla da činjenica da su mnogi znali o dešavanjima u Petnici govori da nisu postojala unutrašnja pravila.
„To je jedna od elitnih institucija u kojoj su deca boravila bez roditelja, duže vreme, i gde su morala da postoje pravila za svaku vrstu njihove bezbednosti. To što ne možemo da izgovorimo seksualne bezbednosti, to nas ne oslobađa odgovornosti da napravimo atmosferu u kojoj je njihov rad potpuno bezbedan“, smatra Ignjatović.
Gligorijević je napomenula da se za sada pouzdano zna da je jedan čovek decenijama vršio zlostavljanje.
„Najraniji slučaj koji se je javio je jedna anonimna žena koja je rekla da joj se to desilo 1991. na 1992. godinu. Od 2014. godine se događa i to da pojedine devojke prijavljuju to upravi i ne doživljavaju nikakvu reakciju. Moj stav je da ta reakcija nije bila adekvatna. Naročito 2014. godine“, kazala je Gligorijević.
Majić je otkrio da je osumnjičeni početkom devedesetih godina došao u Petnicu i da se pre toga bavio tehničkim uređivanjem časopisa i fotografijom, a bio je i konsultant za neke matematičke i statističke analize radova.
„Vodio je i program astronomije jedno vreme, grupe koje su radile na terenu. Znao je svaki kamen i svaku kuću. Mi smo znali da deca ostaju na konsultacijama oko radova sa njim, i nismo imali nikakvih direktnih primedbi oko toga od rukovodilaca programa, koji su tu bili i koji su bili zaduženi za decu, dok se ti radovi ne obrade za objavljivanje. Mi nismo znali da su deca sedela sa njim celu noć, to je bilo zaduženje i drugih ljudi, ali smo to tražili da se preseče i da se smanji jedno vreme, jer smo primetili da je postao sklon alkoholu. Prekinuli smo praksu da vodi grupe i seminare, kao i da radi sa decom na terenu“, rekao je Majić.
Majić je otkrio da je za ispovesti devojaka saznao iz nedeljnika Vreme, i da ranije nije znao za njih.
Gligorijević je kazala da koliko ona zna, postojali su slučajevi, kao iz januara ove godine, kada nije bilo obraćanja Upravi, ali dodaje da po svedočenju nekih od žena, neke od njih su se obraćale krajem januara i početkom februara i Vigoru Majiću.
Majić odgovara da ne zna tačna imena, ali da zna imena osoba koje su mu se obratile mejlom krajem januara, tako da „ne može da poveže svedočenja iz teksta (Vremena) sa onim što je dobio putem mejla od tri osobe kojima je odgovorio.
Majić: „To je bio potres za mene“
„To je bilo za mene vrlo strašna stvar… Svim osobama koje su mi se javile mejlom sam odmah odgovorio. To je bio potres za mene, kako to čovek može da doživi. Odgovorile su i ponudile su da pomognu u uspostavljanju nekih standarda i podizanju kvaliteta rada. Ja sam ponudio nekima i da se vidimo, ali su neke odbile. To poštujem, jer su me već upozorile žene koje se bave profesionalno tom oblašću da treba izbegavati retraumatizaciju, da treba biti vrlo oprezan i da treba da same odluče da li žele da se vide sa mnom“, rekao je on.
Ignjatović je navela da se seksulana zloupotreba dece vrlo često dešava u porodičnim okolnostima i da se dešava tako da članovi porodice žive zajedno i da ne mogu da vide ni da pretpostave da se nešto dešava.
„To je zbog toga što seksualni zlostavljači vrlo smišljeno, vrlo manipulativno i sistematski rade ono što rade na način koji zapravo decu uvlači u tajnu i priprema na tu tajnu. U ustanovama u kojima deca borave ljudi koji brinu o njima bi morali da imaju pretpostavku da takve stvari mogu da se dese“, kaže ona i dodaje da je uobičajeno da to pomislimo da može da se desi od ljudi koji su na margini, a ne od ljudi koji su vrhunski stručnjaci ili prijatelji.
„Kada nemamo ideju da je takva zloupotreba moguća, teže iščitavamo signale“, naglašava Ignjatović i ocenjuje da je uprava IS Petnica 2014. godine kada su se pojavile prve informacije donela prave odluke, regulisao bi se odnos dece i nastavnog osoblja.
Gligorijević objašnjava da u tekst koji je objavilo Vreme nije ušla priča o „bodovanju“, odnosno o bodovima koji su se „dobijali“ u zavisnosti od uspostavljanja emotivnih odnosa sa vršnjacima, saradnicima (razlike u godinama su od 1 do 4), i rukovodiocima seminara, a tu postoji ozbiljna razlika u godinama.
Majić demantuje da je IS Petnica podsticala seksualne odnose zaposlenih i polaznika.
„Nijedan kolega ili koleginica nisu o tome ozbiljno razgovarali sa mnom. Postojalo je više igara i priča među decom, kroz generacije, dosta različitih, koje su išle u širokom dijapazonu. Za bodove sam čuo kao šalu, kao priču u jednom momentu na koju nisam obratio pažnju. Niko na tome nije insistirao da je to neki problem. To je izgledalo potpuno blesavo. Radilo se o osobama koje su blizu penzije i ja sam to prepoznavao kao jednu od tih izmišljenih priča. Ja nemam nikakvu informaciju da je tu bilo nešto konkretno i da mi je neko od kolega koje vode program na to skrenuo pažnju. To je bilo u kategoriji petničkih mitova i legendi“, izjavio je Majić.
Na pitanje zašto nije zvao roditelje nakon obraćanja nekih od polaznica, Majić je rekao da nije stekao utisak da je to bilo „ozbiljno“, kao i da je mislio da je to „spadalo u neko preterivanje“.
„Mi smo roditelje često zvali zbog zdravstvenih problema, ali ovo nisam prepoznao“, izričit je Majić i ponavlja da je svedočenje iz 2017. godine od devojke sadržalo zahtev da „to ostane tu, među nama“.
Gligorijević je odgovorila da prema njenim saznanjima, ta devojka nije tražila da to ostane „interna stvar“, odnosno da se ne pokreće postupak, kao i da je ona bila suviše uznemirena nakon svega što joj se dogodilo.
Majić odgovara da je ta devojka nakon toga završila studije i da je više puta dolazila u Petnicu.
„Mi smo rešili da on mora da ode. Da moramo drastično da rešimo situaciju. Odmah nakon toga smo krenuli u konsultacije sa ljudima iz obrazovanja, koji imaju neko iskustvo, šta da radimo u takvim slučajevima. Oni su nam rekli da se to rešava na način da se prebaci na neko drugo mesto ili u neku drugu školu, ako nemate osnova da ga otpustite zbog toga. Ako krene istraga, to će da traje i da traje. A neko će ga vratiti na posao, i posle ćete biti u velikim problemima“, prepričava Majić razgovor sa stručnjacima sa kojima se konsultovao.
Gligorijević je rekla Majiću da se osobi iz 2014. godine koja mu se obratila svesno ili ne, šalje poruka da možda nije kompetentna i da nije neko koga treba shvatiti ozbiljno, dok je Majić ponovio da 2014. godine nije prepoznao postojanje tog problema.
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
