Gligorijević: Javile su se nove žrtve nasilnika iz Petnice

Podsećamo, nedeljnik „Vreme“ objavio je ispovesti pet žrtava koje su u periodu od 2003. do 2014. godine doživele seksualno nasilje od istog zlostavljača u Istraživačkoj stanici Petnica. Navedeno je da je reč o prinudi maloletnih i tek punoletnih devojaka na fotografisanje bez odeće, a metode nasilnika kretale su se od manipulacije žrtvama, do otvorene prisile na ispijanje alkohola, ucene, pretnje…Gligorijević je za N1 rekla da sagovornici iz uprave Petnice nisu bili transparentni kada ih je pitala od kada je nasilnik u stanici, da neki kažu da je on tamo od osnivanja, a drugi od 1090-tih godina.„Između 30.000- 40.000 dece prošlo je kroz Petnicu za 39 godina njenog postojanja, a svi sagovornici sa kojima sa razgovarala kažu da među polaznicima većinu čine devojke…Ako je bio tu od osnivanja, i uzevši u obzir činjenicu da kroz Petnicu hiljade dece prođe godišnje, bojazan moja je da je taj broj trocifren. Ali to ne možemo da znamo“, rekla je Gligorijević.Ona je istakla i da se ne zna da li se može očekivati pravni epilog priče pošto se veliki broj advokata saglasio oko toga da su slučajevi pet žena o kojima je pisala u tekstu zastareli.„Ako postoje devojke koje su i posle 2013. godine bile maloletne ima načina da se upotrebi Marijin zakon“, rekla je autorka teksta.Dodaje i da su joj pravnici rekli da, na osnovu teksta, tužilac može da pokrene postupak ali da ne mogu da traže da ona otkrije identitet žrtava jer je kodeks obavezuje da izvore po svaku cenu štiti. „I na kraju krajeva, njihova odluka je da li će ući u taj proces koji mora da se menja da bi bio manje traumatičan za žrtve“, naglasila je Gligorijević.Istakla je i da je važno da javnost zna da su žrtve kroz razne lične dileme i drame prolazile dok su radili na tekstu, da je bilo i „lomljenja“ da li da idu pod imenom i prezimenom…“Moj stav je da znamo kako funkcionišu glasine i tračevi i da ako jedna izađe pdo punim imenom i prezimenom u medije, da će se lako doći do toga ko su ostale. Ja sam ta koja je insistirala da sve budu anonimne“, rekla je Gligorijević.

Kaže i da ona lično nije imala pritiske nakon objavljivanja teksta ali da je 15 minuta pre razgovora za TVN1 doživela ozbiljnu neprijatnost pošto je jedan medij pozvao da od nje traži kontakte žrtava. Gligorijević kaže da je to pritisak na žrtve i da je njihov najveći strah da će neko otkriti ko su.Dodala je i da nije ona ta koja je došla u kontakt sa žrtvama, već da su one došle u kontakt sa njom kada su iscrple sve druge mogućnosti – uključujući prijavu policiji. Kada su shvatile da su slučajevi pravno zastareli, preko posrednice je došlo do prvog kontakta.Gligorijević naglašava da je motiv njenih sagovornica da prijave nasilje da upozore i roditelje i drugu decu na ono što se njima dešavalo.„Podatak koji u tekstu ne postoji jer ja nisam uspela da dođem do dovoljno dokaza je da li osoba koju uznačavaju kao nasilnika ima i dalje kontakte sa decom. Znamo da je u januaru bilo pokušaja da održi predavanja, da ide na izlet sa decom osnovno-školskog uzrasta“, rekla je Gligorijević.„Njihov motiv, kada sam ih pitala šta žele od iznošenja u javnost, spušten je veoma nisko na lestvici očkivanja zbog toga što su neke od njih više od decenije prolazile kroz različite forme odbijanja da ih bilo ko sasluša, umanjivanja njihovih iskustava, pokušaja da se apeluje na njihovu samilost prema nasilniku…što se i vidi sve u tekstu“, rekla je autorka.Istakla je da je bitno i da ukaže da su bukvalno sve njene sagovornice rekle da su sigurne da ne žele da ruše Petnicu, već da žele da se čuje njihova priča, da one koji šalju decu tamo upozore i da uprava sistemski pristupi rešavanju problema.„Ključno je da se zna i kada su prelomile – njih su motivisale glumice koje su u januaru prijavile učitelja glume – a one tu mogućnost nemaju jer su ih advokati upozorili da su slučajevi zastareli“, kaže Gligorijević.Upitana kako iz bivše i sadašnje uprave Petnice komentarišu činjecnicu da je prošao period od dve tri godine gde su prijavljeni prvi slučajevi tadašnjoj upravi do njihove reakcije, Gligorijević kaže:„Moj lični utisak je da oni apsolutno nisu razumeli prirodu seksualnog nasilja, da nisu imali dovoljno znanja i veština da se s tim izbore, da su mislili da su u pitanju izolovani incidenti sve do 2017. godine i najdramatičnijeg slučaja koji se pojavljuje pred njima. Oni tada sporazumo raskidaju radni odnos sa nasilnikom ali nastavljaju da ga angažuju“, rekla je Gligorijević.Ona je objasnila da je došla do podatka da je nasilnik honorarno angažovan najkasnije do 2019. godine, ali da je angažovan na daljinu i nije imao kontakata sa decom.„Verujem da je to kombinacija nesnalaženja, nepoznavanja priroide seksualnog nasilja, ali i straha za samu instituciju. Vidi se da je kod njih dominirala briga da bi ako neko pozove policiju to moglo da uništi stanicu..To je moj dominantni utisak, ali i dalje mnogo toga mi je neshvatljivo, ne uspevam da razumem kako od 2014. do 2017. godine se ne dešava gotovo ništa.***Pratite nas i na društvenim mrežama:FacebookTwitterInstagram