Prošlu godinu obeležile su i brojne apsudne ali i opasne odluke vlasti u Beogradu koje će ostaviti trajne posledice na izgled ali i kvalitet života u prestonici Srbije. Među njima se svakako ističe postavljanje 27 metara visokog spomenika Stefanu Nemanji na Savski trg i usvajanje plana kojim se daje zeleno svetlo za gradnju na Makiškom polju.
Spomenik Stefanu Nemanji
Prošlu godinu je svakako oboeležilo podizanje spomenika Stefanu Nemanju, koji je po pisanju medija građane Srbije koštao i više od 9 miliona evra, što je čak dvostruko veća suma od one koje ja potrošena za Kip Slobode.
Uprkos protivljenju stručne javnosti i dela građana koji smatraju da se ne uklapa u ambijent, spomenik visok čak 23 metra već je dobio mesto na Savkom trgu.
Povezane vesti:
Zbog čega je ovako veliki spomenik ne samo suvišan, već i štetan, najbolje je objasnilo Društvo konzervatora Srbije, u svom zahtevu da se od tog projekta odustane.
Kako su između ostalog konzervatori naveli, reč je o „višestruko predimenzioniranom i estetski promašenom spomeniku“, čijim se postavljanjem trajno uništavaju arhitektonske i urbanističke vrednosti Glavne železničke stanice i Savskog trga u Beogradu.”
Rekonstrukcija Trga republike
Rekonstrukcija Trga republike u Beogradu građane je koštala čitavih 10 miliona evra, a osim diskutabilne estetike, radove su obeležila brojna odlaganja, kao i kocke koje su neposredno nakon postavljana preslagane, jer saobraćaj zbog neravnina nije mogao da ide po njima.
Iako je ovo bilo urađeno još u toku 2019. godine i u 2020. je zbog očiglednih propusta bilo mesta za preslaganje kockica.
Što je najgore, planira se da u narednom periodu kocke na Trgu republike ponovo treba da budu uklonjene zbog buduće tramvajske linije broj 1.
Prilikom rekonstrukcije trgu je ukinuta jedna voda, posečene su breze i postavljene saksije sa mladim drvećem od kojih su se neka do sad već osušila.
Virtemberška kapija iz polovine 18. veka, koja je postala vidljiva u toku rekonstrukcije samo je konzervirana i zakopana i tako ostala skrivene od očiju javnosti.
Beograd na vodi
Nas poznati arhitekta Dragoljub Bakić ocenio je Beograd na vodi kao ubedljivo najštetniji projekat koji je poslednjih godina započet u Beogradu, za koji je čak i ime investitora tajna.
Na obali Save u toku prošle godine niklo je nekoliko solitera, a otvoren je i tržni centar „Galerija“ u kom je dve trećina lokala još uvek prazno.
U planu je da na ovom mestu bude ukupno izgrađeno oko dva miliona kvadrata.
“To će da donese toliko štete u svakom pogledu jer su načinjene brojne greške – od urbanističkih preko ekonomskih, socijalnih, infrastrukturnih, geoloških – užasne greške koje će ostati i koje ne mogu da sa isprave”, upozorio je Bakić.
Palme na Kalemegdanu
JKP “Zelenilo-Beograd” je na Kalemegdanu u septembru prošle godine zasadilo šest stabala palmi vrste Visoka žumara, visokih po 3,5 marta, donetih iz Španije.
Uprkos interesovanju javnosti, i pitanjima koje je Nova.rs slala gradskom preduzeću “Zelenilo-Beograd” i Gradu Beogradu, cena ovog egzotičnog poduhvata ostala je skrivena.
Ono što je otvoreno saopšteno je da je ova vrsta palme izuzetno otporna, pa može da podnese i niske temperature do -15 stepeni celzijusa. To zapravo znači da je dovoljan samo jedan dan na tako niskoj temperaturi, koja bi već u toku predstojeće zime mogla ova stabla da iznenadi, i da se čitav drvored osuši.
Ako se uz to doda i potpuni nesklad palmi sa ambijentalnom celinom Kalemegdana, jasno je da je u pitanju još jedno hirovito trošenje novca građana.
Stvoreni uslovi za izgradnju na Makiškom polju
Na Skupštini grada Beograda, održanoj u poslednjim danima prošle godine, uprkos protestima građana i borjnim nepravilnostima usvojen je Plan detaljne regulacije Makiškog polja.
Time je dato zeleno svetlo za izgradnju 4,5 miliona kvadratnih metara na zemljištu površine od skoro 700 hektara, na najvećem vodoizvorištu u Srbiji koje Beograd snabdeva vodom već 130 godina.
Stručnjaci sve vreme upozoravaju da bi ovaj projekat mogao da dovode u opasnost podzemne vode i ima katastrofalne posledice po vodosnabdevanje srpske prestonice.
Beogradski metro
Usvajanjem Plana detaljne regulacije Makiškog polja stvoren je i preduslov za izgradnju preve linije beogradskog metroa, koji bi prema projeku trebalo da prvu stanicu ima baš na tom polju, tačnoje livadi.
Nakon usvajanja plana zamenik gradonačelnika Goran Vesić rekao je da će izgradnja ovog metroa, koja se odlaže već više od pet decenija, početi sledeće godine.
Povezane vesti:
U međuvremenu je cena za izgradnju metroa stigla je do vrtoglavih 6 milijardi evra, ali jedino konkretno što od metroa za sada postoji jesu unapred prodavane“karte za budućnost“ u okviru izborne kampanje Srpske napredne stranke za gradske izbore 2018. i javno komunalno preduzeće Beogradski metro i voz, čiji zaposleni uredno primaju platu već dve godine.
Prebacivanje Savskog mosta na suvo
„Građani su odabrali – Stari savski most se premešta u park Ušće a kod Ade Ciganlije biće izgrađen nov pešački most, koji će spojiti Novi Beograd sa popularnim kupalištem“ – to je rezultat onlajn ankete koja je organizovana na zvaničnom portalu grada Beograda u oktobru prošle godine, a za koju postoji osnovana sumnja da je nameštena kako bi pobedila opcija „izmeštanje plus novi pešački most“, koju je Goran Vesić „promovisao“ dve nedelje pre nego što će anketa uopšte biti ponuđena građanima.
Ali, most u parku? Da, dobro ste pročitali, ako ste već zaboravili na planirani poduhvat gradskih vlasti.
Kaže Mujo Hasi: "Gle budale. Komšija Suljo napravio most na livadi ", a Haso odgovara: "Ćuti Mujo. Ja sam celu prošlu noć sa tog mosta pecao ribu."
Tako je i sa naprednom ćuprijom u parku gde će Vesić pecati idiote na sendvič, a poznato je da Srbi na vajdicu udaraju kao klenovi. pic.twitter.com/tce8hZShhK
— Balkan Utopia (@BalkanUtopia) December 19, 2019
Uklanjanje Starog savskog mosta trebalo je da bude organizovano još 2019. godine, pa je pomereno za 2020. ali je epidemija koronavirsa ovaj poduhvat odložila.
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare