Podeli
Foto: Arhiva/N1

Gradska vlast ne odustaje od ideje izgradnje jarbola u Ušću i za to planira da izdvoji skoro 270 miliona dinara, pokazuje plan javnih nabavki Grada Beograda. Arhitekta Dragoljub Bakić kaže za Nova.rs da je ovo samo jedan u nizu primera, ne samo nepotrebnog trošenja novca, već i "zločina prema Beogradu". A primera ima puno - od fontane na Slaviji, novogodišnje rasvete, spomenika Stefanu Nemanji, do planirane gondole i izgradnje Beograda na vodi.

Kako se navodi  u planu javnih nabavki Sekretarijata za investicije Grada Beograda, do kraja godine bi trebalo da bude raspisan tender za postavljanje jarbola na Ušću.

Pri tom je vrednost radova procenjena na 262,2 miliona dinara, dok je za stručni nadzor nad izvođenjem ovih radova iz gradskog budžeta opredeljeno 6 miliona dinara, i za tehnički pregled radova još milion.

Povezane vesti:

Tender za izgradnju jarbola bio je najavljivan još za kraj 2019. godine, kada je zamenik gradonačelnika Goran Vesić rekao da će njegova visina biti 80 metara, umesto prvobitno planiranih 120. Javnost se tada, očigledno prerano, ponadala da je vlast odustala od još jednog nesuvislog projekta.

Naš poznati arhitekta Dragoljub Bakić kaže da je gotovo sve što je poslednjih nekoliko godina urađeno u srpskoj prestonici nepotrebno, izuzev radova na Kliničkom centru.

“Sve što su radili je nepotrebno, sve je jedan populizam – fontana na Slaviji, rekonstrukcija Trga Republike, to što planiraju da urade sa Studenskim trgom, i planirano podizanje jarbola, izgradnja gondole, Beograd na vodi. Da ne govorimo o bacanju para na novogodišnje osvetljenje i na nekvalitetnu gradnju, koja mora posle da se popravlja”, kaže Bakić.

Fontana na Slaviji

Arhitekta navodi da izgradnjom fontane na trgu Slavija, koja je građana koštala 1,8 miliona evra, baš ništa nije rešeno.

Foto:N1

“Tu je trebalo da se reši pešački i motorni saobraćaj. Pošto je toliko narastao sabraćaj u Beogradu, to je moralo da se reši u nekoliko nivoa, ili da se grade nadvožnjaci ili podvožnjaci, da se spusti saobraćaj”, kaže arhitekta i dodaje:

“Trebalo je da se uradi nešto pametno po pitanju saobraćaja, koji je ova fontana je samo otežala. Mogli su bar nešto da urade sa pešačkim saobraćajem, da ga spuste dole, zajedno sa fontanom.”

Napominje da bi sa novcem koji je bačen na fontanu, mogla da bude rešena ova osetljiva saobraćanica, što nije urađeno.

Rekonstrukcija Trga republike

Rekonstrukcija Trga republike u Beogradu građane je koštala čitavih 10 miliona evra, a osim diskutabilne estetike, radove su obeležila brojna odlaganja, kao i kocke koje su neposredno nakon postavljana preslagane, jer saobraćaj zbog neravnina nije mogao da ide po njima. Što je najgore, planira se da u narednom periodu kocke na Trgu republike ponovo treba da budu uklonjene zbog buduće tramvajske linije broj 1.

Foto:Dragan Mujan/Nova.rs

“Trg Republike nije morao da se dira, šta mu je falilo?! Ukinuta mu je jedna voda koja je bila vrlo značajna, posečene su breze koje su stvarale lep ambijent, posađena su neka jeftina drvca od kojih se polovina osušila”, kaže Bakić.

“To su sad lepo popločali, u pitanju su kvalitetne kocke, ali je to bio nepotreban trošak, treba odrediti prioritete”, smatra Bakić.

Podseća da je tamo pronađena i Virtemberška kapija iz polovine 18. veka, sa kojom je moglo pametnije da se postupi:

“To je samo konzervirano i zakopano, a imali su primere po celoj Evropi kako se to radi. Sad ovako nema nikakvog značaja”, kaže Bakić.

Rekonstrukcija Studentskog trga

U planove preuređenja centra srpske prestonice spada i izgradnja podzemne garaže na Studentskom trgu.

Foto: Filip Krainčanić/Nova.rs

“Tu bi trebalo da bude jedna besmislena garaža od tri sprata koja neće imati saobraćajne pristupe”, kaže Bakić.

Povezene vesti:

S obzirom na to da je predviđeno širenje pešačke zone oko Studentskog trga, arhitekta primećuje da bi automobili do te garaže mogli da stižu eventualno kroz licu Braće Jugovića, koja je jednosmerna.

Ono što vidi kao još jedan krupan problem jeste arheološko nasleđe koje se nalazi na mestu buduće garaže.

“Tu pre svega mora da se uradi sistematsko arheološko istraživanje. Tu se nalaze čuda od Singidunuma, to je 2000. godina staro”, objašnjava i dodaje:

“Baš u tom saobraćajnom delu Vasine ulice koja prolazi pored Kolarčeve zadužbine i Kapetan Mišinog zdanja se očekuju najveće arheološke celine”.

Kaže da je posao rekonstrukcije već dat kineskim kompanijama, i ne bi ga čudilo da mašine samo jednog dana počnu da buše bez ikakvog istraživanja.

Izgradnja tržnog centra “Rajićeva”

U delu Knez Mihailove ulice, pored zgrade Biblioteke grada Beograda pre tri godine je otvoren tržni centar “Rajićeva”.

Foto: Filip Krainčanić/Nova.rs

Osim toga što ovaj tržni centar odudara od okolne arhitekture, i što je “narastao” duplo više nego što je trebalo po projektnom zadatku, Bakić kaže da je najveća šteta naneta arheološkoj baštini.

“Tu je nađena 35 metara dugačka ulica iz Singidunuma koja je vodila u rimski kastrum. Sve je to razbijeno, i kobajagi stavljeno pod neko staklo – to je samo nekoliko ploča.”

Naglašava da je uslov konkursa za igradnju “Rajićeve” bio da se ono što se nađe inkorporira u budući projekat, što se nije desilo.

“Zamislite kako bi izgledalo da je u onom ogromnom holu konzervirano to rimsko nasleđe onako kako je i nađeno”, kaže on.

Izgradnja Gondole na Kalemegdanu

Ideja o izgradnji gondole koje bi građane prevozila od Kalemegdanske tvrđave, preko Save do Ušća, izazvala je brojne polemike u javnosti, na šta je u aprilu regovala i organizacija Evropa Nostra koja je Beogradsku tvrđavu zbog “štetnog projekta izgradnje gondole” stavila na listu sedam najugroženijih spomenika Evrope.

Foto: Shutterstock/zrad

“Nadam se da je to sad stavljeno ad akta, ali me ništa ne bi čudilo da se i tamo pojave bageri počnu da kopaju. Jer, uprava grada ne misli da se s tim urušava istorija i sve ostalo što Beograd ima, taj biser od tvrđave”, kaže Bakić.

Osim toga što bi izgradnja gondole štetna, Bakić dodaje da je i besmislena.

“Šte će nama gondola, čemu služi? Ona bi se pela 45 metara. Ne postoje gondole na svetu i uspinjače koje se penju 45 metara, penju se 500 metara najmanje. Drugo, ti stubovi koji bi nosili gondolu uništili bi pogled sa Kalemegdana na grad, jer bi morali da budu viši od Kalemegdana. Gondola bi morala prvo da se penje, pazite da se penje, da bi mogla da se spusti na Ušće, inače bi upala u Savu. To su sve besmislice”, zaključuje on.

Palme na Kalemegdanu

JKP “Zelenilo-Beograd” je na Kalemegdanu krajem septembra zasadilo šest stabala palmi vrste Visoka žumara, visokih po 3,5 marta, donetih iz Španije.

Foto: Goran Srdanov/Nova.rs

Uprkos interesovanju javnosti, i pitanjima koje je Nova.rs slala gradskom preduzeću “Zelenilo-Beograd” i Gradu Beogradu, cena ovog egzotičnog poduhvata ostala je skrivena.

Ono što je otvoreno saopšteno je da je ova vrsta palme izuzetno otporna, pa može da podnese i niske temperature do -15 stepeni celzijusa. To zapravo znači da je dovoljan samo jedan dan na tako niskoj temperaturi, koja bi već u toku predstojeće zime mogla ova stabla da iznenadi, i da se čitav drvored osuši.

Ako se uz to doda i potpuni nesklad palmi sa ambijentalnom celinom Kalemegdana, jasno je da je u pitanju još jedno hirovito trošenje novca građana.

Spomenik Stefanu Nemanji

Još jedan megalomanski poduhvat čija je cena, bez obzira na insistiranje javnosti, ostala skrivena, jeste spomenik Stefanu Nemanji.

Foto: Nemanja Jovanović/Nova.rs

Uprkos protivljenju stručne javnosti i dela građana koji smatraju da se ne uklapa u ambijent, spomenik visok čak 23 metra polako dobija mesto na Savkom trgu i trebalo bi da bude završen sredinom novembra.

Zbog čega je ovako veliki spomenik ne samo suvišan, već i štetan, najbolje je objasnilo Društvo konzervatora Srbije, u svom zahtevu da se od tog projekta odustane.

Kako su između ostalog konzervatori naveli, reč je o “višestruko predimenzioniranom i estetski promašenom spomeniku”, čijim se postavljanjem trajno uništavaju arhitektonske i urbanističke vrednosti Glavne železničke stanice i Savskog trga u Beogradu.”

Beograd na vodi

Kao ubedljivo najštetniji projekat koji je poslednjih godina započet u Beogradu, za koji je čak i ime investitora tajna, Bakić vidi Beograd na vodi.

Foto: Vesna Lalić/Nova.rs

Upozorava da na obali Save “ne može da stane ono što hoće da tu smeste”, a u pitanju su dva miliona kvadrata koji se, kako kaže, već prodaju po ceni od 9.000 evra.

“To će da donese toliko štete u svakom pogledu jer su načinjene brojne greške – od urbanističkih preko ekonomskih, socijalnih, infrastrukturnih, geoloških – užasne greške koje će ostati i koje ne mogu da sa isprave”, upozorava i daje jedan primer:

“Mi pravimo Beograd na vodi koji sve svoje fekalije posle deset metara izliva u Savu. Nema tu od modernizma ništa, to je necivilizacijski!”

Foto: Nemanja Jovanović/Nova.rs

Arhitekta, čije je najpoznatije delo hala “Pionir” kaže da su prema Beogradu urađeni “takvi zločini” i još se rade da se on nikad neće oporaviti od onoga što će mu ova uprava ostaviti.

“Uprava Beograda se sve vreme ruga i struci i građanima Beograda. Tu su nekompetentni ljudi koji zagorčavaju život Beograđana”, zaključuje on.

Pratite nas i na društvenim mrežama:

Facebook

Twitter

Instagram

Komentari

Vaš komentar