6
"Osetila sam da se gasim. U život su me te večeri vratili lekari i seste batajničke bolnice. Sestra Nena me je sve vreme držala za ruku i govorila da sam jaka, da moram da izguram", tako svoje iskustvo i 10 dana borbe za vazduh opisuje Svetlana Markov (67). Dok je trajala njena lična borba oko sebe je gledala i izgubljene bitke, pratila je kako se iz sobe iznose tela onih koji nisu izdržali uprkos bespoštednoj borbi lekara.
„Jednog iznesu, drugog unesu. Bilo je onih koji su bitku izgubili posle samo nekoliko sati provedenih u bolnici, a bilo je i onih koji su se predali posle nekoliko dana borbe – nije im bilo spasa“, objašnjava Svetlana prizore koji će joj, kako kaže, ostati u pamćenju dok je živa.
Nije bila od onih koji sumnjaju u koronu, ipak, ističe da nije moguće naslutiti sve muke dok te ne zadesi, dok ne iskusiš na svojoj koži.
„Potpuni gubitak snage, nemoć. Nisam mogla ni da jedem, ni da pijem, odlazak do toaleta je bio nemoguća misija“, priča nam Svetlana koja je bila na korak do respiratora.
„Jedne večeri sam samo počela da tonem. Ne mogu svega ni da se setim, bilo je to magnovenje, ali kroz tu maglu se sećam sestre koja me je držala za ruku i nije mi dala se predam. Ujutro su mi lekari objasnili da je bilo baš kritično, rekli su mi – baš ste nas uplašili“, priseća se Svetlana.
Bilo je i momenata koje opisuje kao neracionalne i trenutke pomerenog stanja svesti. Nije imala snage da se kreće, ali je htela da skine masku sa kiseonikom i napusti bolnicu.
Od lekara i sestara je stalno slušala bodrenje, stalno su joj ponavljali da mora da jede i da će joj se tako vratiti snaga.
„Na kraju se u meni nešto prelomilo i krenula sam da se borim. Počelo je tako što sam skidala i vraćala masku sa kiseonikom posle svakog zalogaja“, naporna je i teška bila borba.
Svetlana objašnjava da u Batajnici radi predano i požrtvovano osoblje različitih specijalizacija. Ima i onih jako mladih koji uče od svojih starijih i iskusnijih kolega.
„Sestre su uglavnom jako mlade. Trude se i stalno konsultuju sa svojim starijim koleginicama“, beskrajno im je zahvalna.
Svetlana je iz bolnice izašla pre dve nedelje. Oporavlja se i skuplja snagu.
„Mnogo sam bolje nego što sam bila, kako je bilo sada je odlično“, kaže Svetlana.
Ljuta je na one koji koronu ne shvataju ozbiljno i misle da ona ne postoji.
„Igraju kolo, a tamo ljudi umiru. Neka odu u bolnicu, pa da vide kako to izgleda“, poručuje Svetlana.
Naša sagovornica se nije do sada vakcinisala, ali nakon preživljenog iskustva kaže da će to učiniti čim bude u mogućnosti.
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
