Evropa opominje: Nismo mrdnuli u oblasti ekologije

Netransparentnost, tako u jednu reč može da stane sve ono što je Koalicija 27 zapazila kada je reč o zaštiti životne sredine u Srbiji."Naš izveštaj pokazuje da u državnom budžetu postoji prostor za veće investicije u životnu sredinu, ali isto tako je evidentno da u većini oblasti postoji nedostatak kapaciteta. Primera radi, u 11 lokalnih samouprava ne postoji inspektor za zaštitu životnu sredinu, a u pojedinim je on opterećen drugim poslovima. Sa jedne strane se vidi namera i volja državnog aparata da se poboljša životna sredina za građane, ali evidentan je nedostatak ljudskih kapaciteta da se to uradi", izjavio je predsednik udruženja Inženjeri  zaštite životne sredine, Igor Jezdimirović.Akutni primer manjka podataka o stanju životne sredine je stanje kvaliteta vazduha koje je uznemirilo Srbiju i druge zemlje u regionu. Čak i kada postoji evidentan interes javnosti, nacrti zakona ili podzakonskih akata, kao i planska dokumenta koja su ključna za pravovremeno reagovanje, nisu dostupna (npr. slučaj katastra malih hidroelektrana).Pristup informacijama od javnog značaja kada su u pitanju teme zaštite prirode, i dalje je izazov za medije iako taj mehanizam funkcioniše u Srbiji već godinama,  naveo je direktor Centra za istraživačko novinarstvo Srbije Branko Čečen. Novinari se u potrazi za tačnim informacijama često oslanjaju na saradnju sa organizacijama civilnog društva."Ima mnogo priča za istraživačke novinare kada su u pitanju teme zaštite životne sredine. Nažalost, mi smo u situaciji da skoro nijedan dokument više ne možemo da dobijemo od institucija, a to su teme koje se tiču svih građana Srbije i u tom smislu bi one morale da budu prioritet ne samo za istraživačke, već za sve medije. To je oblast u kojoj država nije mnogo odmakla kada je merenje i prikupljanje podataka, pri čemu nam civilno društvo pomaže koliko može", primetio je direktor CINS-a Branko Čečen.Izveštaj Evropske komisije o napretku Srbije u evrointegracijama pokazuje da je država ostvarila ograničen napredak i to u sferi strateškog planiranja. Srbija bi trebalo mnogo intenzivnije da se posveti "zelenoj tranziciji" i fokusira na jačanje adminstrativnih i finansijskih kapaciteta, kako na republičkom, tako i na lokalnom nivou, posebno kada je reč o Agenciji za zaštitu životne sredine."Preporuke Evropske komisije ostale su iste kao u prethodnom izveštaju, što znači da je veoma malo urađeno u međuvremenu, a trenutna pandemija dodatno otežava situaciju. Izveštaj ukazuje koliko je važno da tema životne sredine postane glavni prioritet političke agende država, kako u regionu tako i šire", rekla je Madalina Ivanica,  koordinatorka sektora za proširenje u Generalnom direktoratu za životnu sredinu Evropske komisije, koja se na promociju izveštaja Koalicije 27 uključila iz Brisela.

Prema njenim rečima, upravljanje vodama i otpadom su veliki problemi i Srbija se tu nalazi tek na početku sprovođenja pravnih tekovina Evropske unije."Postoji ozbiljan nedostatak inspektora, pogotovo na lokalnom nivou i drago mi je da vidim da postoji saradnja i određeni partnerski odnos između inspekcija i organizacija civilnog društva, koje mogu da pomognu vlastima da sprovode zakon na terenu", rekla je ova evropska zvaničnica.Izveštaj Koalicije 27 ističe ove i mnoge druge nedorečenosti i različite izazove, ali predlaže i rešenja koja su ponekad vrlo jednostavna, poput često ponavljanog zahteva javnoj upravi: budite transparentniji. U suprotnom, narušava se poverenje javnosti u dostizanje cilja kome svi zajedno težimo: boljoj i zdravijoj životnoj sredini za građane Srbije i Evrope.Pratite nas i na društvenim mrežama:FacebookTwitterInstagram