Evo zašto smo "pobegli" iz državnog zdravstva: Srpski "privatni" lekari otvorili dušu

Ne mogu se porediti uslovi rada u državnom i privatnom zdravstvu, kažu lekari, a finansijska razlika je ogromna, jer mesečna primanja, privatno, često premašuju 3.000, a negde i 4.000 evra.“Uslovi za rad u privatnim ustanovama su daleko bolji, svi aparati su novi i moderni, a plate više nego duplo veće, i znate da radite u jednom uređenom sistemu. Postoji informacioni sistem u kojem tačno vidite koje pacijente pregledate, njihovu istoriju bolesti, terapije, tako je i kad se rade operacije. Obim posla je u privatnom sektoru ranije bio znatno manji, ali sada je sve približniji državnom, jer se sve više ljudi leči privatno, zbog brojnih osiguranja koja pokrivaju medicinsku negu. Jedino što je kod privatnika lošije, su kraći godišnji odmori”, priča za Nova.rs prof. dr Snežana Rakić, specijalista ginekologije i akušerstva, nekadašnja direktorka GAK Narodni front, koja već nekoliko godina radi samo u privatnom sektoru.Masovna „selidba“ lekara iz državnog u privatni sektor krenula je od 2018. godine.

„Hiljade zdravstvenih radnika napustilo je primarne, sekundarne i tercijarne ustanove. Ono što mene boli je što Medicinski fakultet ne odobrava lekarima koji rade privatno da budu profesori. Morala sam da odustanem od fakulteta kada sam otišla iz Fronta, jer nas uslovljavaju da moramo da radimo državno da bismo predavali studentima. Ipak, nikada se nisam pokajala što sam otišla da radim privatno, a da bih se vratila u državnu službu, morali bi da mi vrate status i osećaj poštovanja. Iz državne ustanove otišla sam pre svega zbog mog statusa koji je tamo bio urušen. Finansijski razlozi za odlazak iz državne ustanove su najređi, a najčešći su urušavanje statusa lekara, koji su poniženi i ne mogu da napreduju, niti da rade svoj posao kako treba”, kaže prof. dr Rakić.

Rad u privatnoj ordinaciji pruža slobodu.“Od kako sam otvorio privatnu ordinaciju osećam se kao slobodan čovek. Nekada sam, u domu zdravlja, pregledao oko 40 pacijenata dnevno, a sada maksimalno sedam do 10 ljudi. Svakom pacijentu se posvetim 100 odsto, dobiju dobru anamnezu, ostvarujemo lep odnos, oni se vraćaju, ne menjaju lekara, jer su zadovoljni i zdravi. Mogu da organizujem život sa porodicom, sa prijateljima, nisam rob ustanove u kojoj radim. Najviše radim preventivne preglede za brojne firme i ljudi dobijaju skrininge i kontrole, koje ne dozvoljavaju da, ako se dijagnostikuje bolest, napreduje, ode dalje, već se odmah u korenu saseca“, objašnjava za Nova.rs dr Dragan Miljković, specijalista Opšte medicine, koji je do pre sedam godina radio u Domu zdravlja Palilula.Nekada je rad u domovima zdravlja bio organizovan i koristan, a danas lekari u primarnoj ustanovi služe samo da daju upute za dalje.„Punih 15 godina radio sam u državnoj ustanovi. Nažalost, dom zdravlja je izgubio smisao. Lekari uglavnom služe da izdaju upute, kao usputna stanica, a kod mene pacijenti sada reše i 80 odsto zdravstvenih problema. Iz doma zdravlja sam otišao zbog vremena i politike. Načelnici su bili politički postavljeni ljudi, a to me je psihički ubijalo. U domu zdravlja sam tada pregledao obolelog 10 minuta, a 20 sam popunjavao papirologiju i naravno da su i pacijenti bili nezadovoljni, baš kao i mi. Sad punih pola sata imam za pregled, a to je dovoljno”, naglašava dr Miljković.

Osnovni preduslov za funkcionisanje zdravstvenog sistema je da državno i privatno zdravstvo budu komplementarni, smatra prof. dr Milovan Dimitrijević, maksilofacijalni hirurg, koji je nekada radio u Univerzitetskom kliničkom centru Srbije (UKCS).„Potrebno je definisati nove i različite modalitete zdravstvenog osiguranja, da pacijenti mogu da se leče i u privatnom sektoru o trošku Fonda i prema cenama Fonda. Takođe sa precizno definisanim obimom usluga prema ekonomskim cenama, posebno u oblastima u kojima postoje liste čekanja. Plate u državnom sektoru treba da budu regulisane tako da zdravstveni radnici nemaju veliki motiv za prelazak u privatni sektor ili dopunski rad“, kaže za Nova.rs prof. dr Dimitrijević, koji je posle duge karijere u UKCS, ipak prešao u privatni sektor.

Temelj zdravstvenog sistema, ističe doktor, predstavlja primarna zdravstvena zaštita.„U toj oblasti potrebne su značajne promene da bi se sekundarni i tercijarni nivoi rasteretili i pružili maksimum. Državni zdravstveni sistem je neprikosnoven kada su u pitanju urgentna stanja i najteže bolesti, ali u privatnom sektoru se sve medicinske usluge mogu obaviti za značajno kraće vreme“, objašnjava profesor Dimitrijević.

Iz dana u dan zdravstvene ustanove u Srbiji ostaju bez najboljih lekara, koji odlaze da rade privatno.“Prosto je došlo vreme da odem. Bio sam 15 godina vojno lice, oficir i otišao sam podignute glave sa Vojnomedicinske akademije. Teško mi je da pričam o VMA, to mi je jako bolna tema, jer sam tamo proveo i neke divne godine, kad god prođem pored te zgrade preplave me emocije, ali moralo je ovako da bude. Mnogo volim svoj posao i sada radim privatno, borim se i nadam se da će biti bolje“ kaže za Nova.rs dr Ognjen Gudelj, kardiolog, koji je još krajem 2021. dao otkaz na Vojnomedicinskoj akademiji.

Kroz pandemiju su prošli kao bosi po trnju i nisu smeli da dozvole da se isti scenario ponovi.„Fizički više nisam mogla da izdržim, dala sam otkaz kada sam shvatila šta nas tek čeka. Od kada radim privatno, preporodila sam se. Psihofizički sam relaksirana, nema više stresa, rasprava, tenzija. Mnogo znači kad lekar ide relaksiran na posao. To znači lekaru, ali i pacijentu kojem je potrebna pomoć“, naglašava za Nova.rs dr Gorica Đokić, specijalista neurologije, koja je otvorila privatnu kliniku.BONUS VIDEO

video-cdn src="https://best-vod.umn.cdn.united.cloud/stream?asset=lekariklinikezakardiohirurgijuuniubeznaknadeoperiuivikendomjediniciljskraenjelisteekanja-novas-worldwide&stream=hp1400&t=0&player=m3u8v&sp=novas&u=novas&p=n0v43!23t001" video-id="4772747"]