Đerlek za Nova.rs otkriva prve korake spajanja državnog i privatnog zdravstva

Očekuje se da ovaj pilot projekat sa radom počne najranije u novembru, a najkasnije u januaru 2023. godine.„Izrada pilot projekta podrazumeva pre svega zaštitu pacijenata. Kada počne sa radom, lekari u privatnim, kao i u državnim ustanovama, imaće uvid u istu dokumentaciju i zajednički će voditi karton pacijenta. Tako neće više biti situacija da se dupliraju lekovi, lekar će znati istoriju bolesti svakog pacijenta, samo pritiskom na jedan klik. Očekujem da projekat krene početkom 2023., ali ako sve bude spremno i tokom jeseni, nećemo čekati sledeću godinu“, objašnjava dr Đerlek.I apoteke će imati uvid u zdravstveno stanje pacijenata i tok lečenja.

„Dešava se da lekar u državnoj ustanovi pacijentu propiše recimo dijazepam, a onda on ode kod privatnika, pa za istu bolest dobije recept za bensedin. Pacijent ode i kupi bensedin, iako iz državne ustanove već ima recept za besplatan drugi lek. Kada krenemo sa ovim projektom, to se više neće dešavati. Centralni informacioni sistem imaće uvid u oba recepta i pacijentu će izdati besplatan lek koji mu je propisan u državnoj ustanovi, čime će mu uštedeti novac“, objašnjava državni sekretar u Ministarstvu zdravlja.Još jedan cilj ovog projekta je smanjenje zloupotrebe lekova od strane pacijenata, ali i velikog broja lekara privatnog sektora.„Oni sve češće nekontrolisano izdaju medikamente. E-recept je omogućio smanjenje zloupotreba, ali i brzinu izdavanja lekova u državnom sektoru, što će uskoro biti moguće i u privatnom. Najveći problem je što državni sistem nije imao nikakvu kontrolu nad izdavanjem lekova kod privatnika. Lekar u državnoj ustanovi sada nema evidenciju šta je pacijentu propisao privatnik, i obrnuto. Međutim, kada projekat zaživi, lekari, gde god da rade, će samo jednim klikom na kompujeru dobiti sve podatke“, kaže dr Đerlek.

U Srbiji trenutno postoji preko 2.000 privatnih ordinacija, domova zdravlja, opštih i specijalnih bolnica, što je, ističe on, jedan vrlo ozbiljan sistem, koji se mora na neki način povezati sa državnim.„Moramo se zvanično obratiti asocijaciji privatnog sektora da znaju šta im treba od opreme, kako bi mogli da prihvate ovaj centralni informacioni sistem. Ukoliko ga ne prihvate, biće na gubitku, jer njihov pacijent neće imati benefit, da više ne mora da nosi papirić sa ispisanim lekom i da u apoteci ‚crta‘ kakvu je tabletu propisao privatni lekar“, kaže doktor.Najveći problem odvojenog državnog i privatnog zdravstvenog sektora su – deca, odnosno njihov vakcinalni status.

„Pedijatri u državnim ustanovama ne znaju koje vakcine je dete primilo, jer to nigde ne piše, ako se lečilo kod privatnika. Roditelji često zaborave, ne zapišu, a kartoni u privatnim ustanovama su prazni. Ne znaju ni koje zarazne bolesti su deca preležala, što može biti jako opasno. Deca su najosetljivija grupa, a tokom korone roditelji su ih masovno vodili kod privatnih pedijatara. Iz tog razloga sada nemamo evidenciju o vakcinaciji, lečenju te dece, a ima ih na hiljade. Pojavljuju se i kod nas bolesti koje smo odavno iskorenili, a nemamo uvid u vakcinalne statuse, zbog čega moramo ozbiljno i hitno krenuti u integracuju ova dva sistema“, naglašava naš sagovornik iz Ministarstva zdravlja.

Lekari u privatnom sektoru sa nestrpljenjem očekuju početak pilot projekta.„Povezivanje u jedinstven informacioni sistem značiće mnogo, pre svega pacijentima. A nama, lekarima, koji radimo sa malom decom biće veoma značajno da imamo uvid u njihove kartone, kao i uvođenje e-recepata, koji će važiti i u privatnom sektoru i biti od pomoći pacijentima kada odlaze u apoteku po lek. Pozdravljamo ovaj potez jer je svima neophodan, a tehnički je lako izvodljiv“, kaže za Nova.rs dr Vladan Šubarević, pedijatar i dečiji ORL specijalista.Država, međutim, ne iskuljučuje mogućnost potpune integracije državnog i privatnog zdravstvenog sektora u budućnosti, kada bi pacijenti sa zdravstvenom knjižicom mogli da odlaze kod privatnih lekara, a da pregled refundira Republički fond za zdravstveno osiguranje (RFZO).

„Potpuna integracija dva zdravstvena sistema, privatnog i državnog, odnosno odlazak kod privatnog lekara sa zdravstvenom knjižicom, je izuzetno krupan i skup projekat za našu državu, jer trenutno nemamo toliki budžet. Nije isto imati 250 do 350 evra budžeta po osiguraniku i recimo 5.000 evra, što je slučaj u pojedinim, jakim zemljama. Moramo voditi takvu politiku da sa količinom novca koju sada imamo, uradimo sve što možemo, a vremena su teška i ne znamo šta nas sve čeka. Ako se budžet poveća, razmislićemo o daljim koracima“, naglašava dr Đerlek.