Reagujući na vesti o radnicima EPS-a koji anonimno prijavljuju kako trpe pritisak da promene kablovskog operatora, ukoliko u svom domu koriste usluge SBB-a i pređu na državni Telekom, rukovodstvo EPS-a dalo je svojim radnicima savet - zaposlene pozivaju da podnesu anonimne prijave kao uzbunjivači, ukoliko osećaju bilo kakav pritisak na poslu. Međutim, anonimni uzbunjivači za sada se ipak usuđuju da se jave samo medijima za koje veruju da nisu pod kontrolom vlasti, poučeni jednom ranijim slučajem prijavljivanja korupcije u EPS-u.
Iako je N1 objavio tabelu koju je dobio od anonimnih radnika Elektroprivrede, EPS tvrdi da nikakvo anketiranje i popisivanje zaposlenih nije sprovođeno, niti da ima informacije da je to činio sindikat radika EPS-a. Čak, EPS poziva zaposlene da prijave ako ih neko uznemirava.
„Svaki zaposleni, u slučaju da oseća ugroženost prava na poslu, ima pravo da to anonimno prijavi kroz postupak uzbunjivanja“, navodi EPS u saopštenju.
Međutim, radnica EPS-a kojoj je nedavno uručen otkaz i koja je pokušala da ukaže na nepravilnosti i korupciju u toj kompaniji Nataša Prišić kaže da u praksi to ne funkcioniše.
„Ja sam upravo kao koordinator Unutrašnje kontrole otkrila više od 200 radinka EPS-a koji su na platnom spisku a ne dolaze na posao i dobijaju plate, i to visoke plate. Kada sam to otkrila, krenula je hajka protiv mene, politički i protiv moje porodice“, izjavila je Nataša Prišić.
Bivša koordinatorka u EPS-u kaže da joj kolege dostavljaju podatke o najnovijim događajima u EPS-u i pitaju je šta da rade.
„Rukovodstvo EPS-a je došlo na tu genijalnu ideju da preko jednog od sindikata, a sindikat i V.D Milorad Grčić su u sprezi, moram to sada da kažem kao uzbunjivač i kao radnik unutrašnje kontrole u EPS-u, znači, da li su liste zaposlenim radnicima koji su morali da se izjasne kada im ističe ugovor sa SBB-om kada su potpisali ugovor“, kaže Prišić.
Dugogodišnji saradnik Saveta za borbu protiv korupcije Zoran Gavrilović kaže da je u slučaju anonimnih prijava radnika EPS-a da su izloženi pritisku da promene kablovskog operatora, tu reč o kršenju više zakona, ne samo o zaštiti uzbunjivača.
„Ovde imamo činjenicu da Sindikat, dakle onaj ko bi trebalo da štiti prava radnika, zapravo se bavi trgovinom uticajem i postoje indicije da krše odredbe Krivičnog zakona član 366. Sa druge strane, jako je bitno i kako će uopšte ljudi u sindikatu znati da su radnici zaista promenili operatora ukoliko nemaju informacije iz Telekoma. Znači, imamo i kršenje Zakona o zaštiti podataka o ličnosti“, naglašava Gavrilović.
Član 366 krivičnog zakona odnosi se upravo na trgovinu uticajem – i kaže, između ostalog, da ko koristeći svoj službeni ili društveni položaj posreduje da se izvrši službena radnja koja se ne bi smela izvršiti, kazniće se zatvorom od jedne do osam godina.
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare