Đukić Dejanović: Vaspitna funkcija škole je ispod optimuma

Slavica Đukić Dejanović ističe da su dopunjene i izmenjene pojedine zakonske odredbe koje se odnose na bezbednost dece u osnovnim i srednjim školama, da je usvojen niz akata koji regulišu pitanja kriznih i nasilnih situacija i ponašanja škola u tim okolnostima, prenosi Demostat.

Pooštreno je ocenjivanje vladanja i ponašanja deteta – vladanje ulazi u opšti uspeh od drugog razreda, uvedene su disciplinske mere, primenjuje se humanitarni ili društveno-odgovorni rad kao sankcija ukoliko se dete ne ponaša adekvatno…

Đukić Dejanović kaže i da se organizuju seminari i edukacije roditelja, dece i nastavnika o ponašanju dece u školskom uzrastu, kako bi se na vreme uočile promene.

"Često nas roditelji pitaju, kao stručnjake za mentalne probleme, kako da prepoznaju kada ponašanje deteta prestaje da bude u okvirima fiziološkog ponašanja. Teško je dati jedan model prepoznavanja, jer svako dete ima svoj način reagovanja na radost, tugu, intrapsihičke traume, na eventualnu disfunkcionalnost porodice, lošu ocenu… Ali sama promena kod deteta u ponašanju, verbalizaciji, načinu oblačenja, u obavezama prema školi i sportu, u komunikaciji u porodici sa roditeljima, posebno sa bliskim ljudima, treba da bude alarm da se posebna pažnja posveti detetu", objašnjava ona, prenosi Demostat.

Kako navodi, roditelj, koji bi prvi trebalo da primeti promenu u ponašanju školskog deteta, treba da porazgovara sa razrednim starešinom, kako bi dete ušlo u nekakav okvir praćenja, tako što bi pedagozi i psiholozi obratili posebnu pažnju na njega.

"Individualni programi su jako važni. Mi smo pokušali da kroz školski sistem psiholozi i pedagozi budu na usluzi porodici, a ne samo detetu. Oni će oceniti da li je dete u zelenoj zoni, gde se sreće sa raznim problemima, ali ih savladava uobičajeno, da li je u narandžastoj zoni, kad je njemu i srodnicima potreban savetodavan rad ili dete treba da bude upućeno u Centar za socijalni rad, kod psihologa ili u neke druge institucije, koje će pomoći odrastanje i vaspitanje deteta", objašnjava ona.

Kaže da je takav sistem počeo da funkcioniše posle masakra 3. maja, da se ne može reći da radi izvanredno, ali da je povećana vidljivost potrebe da se na svemu tome radi.

Na opasku da mnoge škole u Srbiji nemaju pedagoge i psihologe, Đukić Dejanović kaže da pokušaj da se izađe iz problema koji se decenijama kumuliraju uvek deluje kao spor i težak.

"Imali smo mnogo škola koje nisu imale psihologe i pedagoge, sad se trudimo da svaka škola ima i jednog i drugog stručnjaka, pa čak i u odnosu na broj dece da bude veći broj. Na tržištu rada ih nema dovoljno i zato edukujemo razredne starešine, nastavnike, kroz različite programe", navodi ona

Govoreći o Memorijalnom centru u Ribnikaru, ministarka u tehničkom mandatu kaže da je zadatak Radne grupe, koja se prvi put sastala 20. marta i razgovarala o Poslovniku o radu, da koordinira sve aktivnosti u vezi sa formom i sadržajem Memorijalnog centra. Kultura sećanja na tu traumu koja je pogodila celu naciju treba da se neguje na adekvatan način, navodi ona. Ideje roditelja i porodica koje su ostale bez svojih najmilijih o tome kako bi trebalo da izgleda Memorijalni centar biće uvažene, dok će arhitekte, urbanisti, etičari, psiholozi pomoći da to mesto bude jedno od naših nacionalnih tužnih obeležja, poput Šumarica, kaže ministarka u tehničkom mandatu.

Na konstataciju da su mladi ljudi okruženi nasiljem koje dolazi sa društvenih mreža, iz medija, ali i iz parlamenta, Đukić Dejanović kaže da se o ekstremnoj agresiji mora razgovarati, da se o njoj mora pisati, da se ona mora prepoznavati.

"Ja se slažem da mediji i neke poruke iz Narodne skupštine koje šalju odrasli koji su poslati od naroda da rade na zakonodavnim aktivnostima nisu dobre. Ali modeliranje buduće agresivne osobe se pravi od treće do sedme godine, kao osnov, u porodici; identifikacija sa prvim autoritetima i njihovim sistemom vrednosti je jako bitna", navodi ona i dodaje da su, pored porodice, autoriteti najmlađima i njihovi nastavnici, učitelji.

O medijskoj pismenosti

Na pitanje da li Ministarstvo prosvete razmatra uvođenje medijske pismenosti kao obaveznog predmeta u škole, Đukić Dejanović navodi da je medijska pismenost međupredmetna aktivnost u oko 30 odsto škola u Srbiji.

Ona objašnjava da škole imaju autonomiju da izaberu međupredmetne aktivnosti, koje se ocenjuju opisnim ocenama.

Upitana da li su nastavnici koji se bave medijskom pismenošću edukovani za to, ona navodi da nije u svim školama ista situacija, ali da nastavnici prolaze kroz dodatne obuke, edukacije, susrete sa stručnjacima.

Đukić Dejanović navodi da Ministarstvo smatra da bi bilo dobro da sve škole uvrste u svoj program medijsku pismenost, ali i zdravstvenu pismenost.

Pored toga, ona napominje da je zdravstvena pismenost izuzetno važna, budući da deca malo znaju o ozbiljnim zdravstvenim problemima, pre svega u vezi sa reproduktivnim zdravljem, jer se o tome uglavnom informišu preko društvenih mreža, iz žute štampe ili od svojih vršnjaka, što je najčešće pogrešno.

"Ako bismo spojili znanje o reproduktivnom zdravlju i potrebu da taj deo zdravstvene pismenosti bude podignut na viši nivo, sa zahtevima medijske pismenosti, mi bismo u školama napravili edukaciju koja bi bila jako važna", navodi ona.

Kaže da je seksualnost tema koja se tradicionalno ne pominje u porodicama, da nema mnogo onih koji znaju kvalitetno o tome da govore, te da bi zato nastavnici biologije i određenih humanitarnih disciplina trebalo da budu posebno edukovani iz ove dve oblasti.

"Mislim da bismo napravili lep korak i to jeste jedan od planova ministarstva", navodi ona.

Đukić Dejanović navodi da su digitalizacija i veštačka inteligencija već uveliko ušle u srpske učionice, da deca kroz predmet Digitalni svet uče kako da komuniciraju koristeći moderne tehnologije, da se uče i algoritamskom mišljenju, ali da ne treba zanemariti ni klasičan način učenja.

"Neke skandinavske zemlje već su osetile posledice zanemarivanja klasičnog načina učenja”, navodi ona i ističe da je potrebno negovati kritičko mišljenje, ali i logičko rezonovanje, kreativno mišljenje, te da je u tome velika i uloga nastavnika.

Na pitanje kako vidi činjenicu da Srbiji nedostaje nastavni kadar, Đukić Dejanović kaže da u zemlji, ali i čitavom regionu i u Evropi nema dovoljno nastavnika maternjeg jezika, engleskog, nemačkog, informatike, matematike, jer nema dovoljno nastavničkog kadra.

Kako kaže, država je uvela stipendije na fakultetima gde se školuju budući pedagozi, te se na drugoj i trećoj godini studentima daju mesečne stipendije od 19.800 dinara, koje, kako kaže, nisu visoke, ali su stimulacijama studentima da ostanu na tim smerovima i da završe studije kao predavači koji vole svoj posao.

“Tamo gde nema dovoljno nastavnika sa masterom iz ovih oblasti, mi smo prinuđeni da oni koji nemaju master, a završili su osnovne studije, budu predavači pod supervizijom. Baš u Ribnikaru, gde je nedostajao profesor matematike, desilo se da u vreme odmora deca nisu izašla na odmor, direktorka se jako uplašila šta je sa decom, a deca su ostala kod studenta završne godine ETF koji je predavao matematiku, jer su hteli da nauče još nešto iz matematike, jer je on na interesantan način pričao”, navodi ona.

Na pitanje da li su nastavnici u Srbiji podstaknuti dovoljno da svoj posao obavljaju najbolje moguće, Đukić Dejanović navodi da je poslednjih decenija prosveta bila finansijski degradirana, ali tvrdi da je sada mnogo bolje nego što je bilo.

"Autoritet se stiče i materijalnim statusom… Mi smo za 30 odsto povećali platu od januara prošle do januara ove godine. Cela 2024. godina mora biti godina novog povećanja i poboljšanja finansijskog statusa, jer to još uvek nije dovoljno, ali je mnogo bolje nego što je bilo”, kaže Đukić Dejanović i ocenjuje da su i prosvetari malo zadovoljniji statusom i finanasijama.

Na opasku da je i inflacija bila velika, Đukić Dejanović odgovara:

"Ako su povećanja ranije bila dva ili tri odsto, a sad ste u jednoj godini povećali za 30 odsto platu, ova godina, 2024, mora biti godina daljeg povećanja plata. Ako neko radi u prosveti sa prosečnim radnim stažom ima stotinak hiljada platu, to je značajno više nego 65.000 ili 68.000"

Upitana da uporedi kvalitet nastave sada i u SFRJ ili Jugoslaviji, Đukić Dejanović navodi da se realno stanje u sistemu obrazovanja popravlja, ali da je vaspitna funkcija škole lošija nego što je bila.

Ona kaže da je nakon popisa 2011. godine bilo 13 odsto nepismenih ljudi, bez osnovne škole, dok je poslednji popis iz 2022. godine pokazao da je bez osnovne škole 6,7 odsto građana.

"U smislu obrazovanja, sigurno je da obrazovni sistem ide dalje, sigurno je da je obuhvat dece, pa i odraslih koji se celoživotno obrazuju, povećan, ali postoji potreba da se vaspitna komponenta o kojoj govorimo i kroz medijsku pismenost podigne na viši nivo. Sigurno je da poslednjih decenija nekako otišla ispod optimuma, moramo se vratiti optimumu, a onda to popravljati".

Đukić Dejanović očekuje da će nova Vlada Srbije biti formirana u drugoj polovini aprila.

Kako kaže, Vlada Srbije mora da bude formirana u zakonskom roku, do 6. maja. Od ove nedelje krenuće se sa pripremama za ime mandatara, kojem treba bar dve nedelje da formira vladu.

"Očekujem da to bude krajem aprila, u drugoj polovini aprila", zaključuje Đukić Dejanović, koja je funkcionerka SPS.

BONUS VIDEO: Slavica Đukić Dejanović ispred OŠ "Vladislav Ribnikar"