Deca u Lazarevcu se otrovala od zagađenja dok su trčala kros

„Moje dete je od ponedeljka bolesno. Cele prošle nedelje nije išao u školu. Posle krosa sam zvala razrednu i bila sam vrlo uznemirena i besna na nastavnika fizičkog, jer me je naljutila ta neodgovornost. Moj sin ima jednu vrstu hronične bolesti i tog dana došao je kući sa krosa poluonesvešćen. Iz škole nas zovu kad nam dete jedan dan izostane sa časova, da pitaju ima li koronu, ali ih ne zanima što trče kad je vazduh najzagađeniji na svetu. Bilo je dece koja su posle krosa posedala na travu, bilo im je muka. Škole se izgleda ne tiče nivo zagađenja vazduha i zdravlje dece, i to je ono što me užasava. Pokušavam da zaštitim svoju decu i žaliću se inspekciji“ kaže za Nova.rs majka učenika OŠ „Dule Karaklajić“, koje je 28. oktobra učestvovalo na krosu.Tog dana održana su tri školska krosa, osnovne škole, ali i tehničke škole i gimnazije u Lazarevcu.“Deca su imala brojne zdravstene smetnje. Moje dete je u srednjoj školi, oni su trčali kros na stadionu. On je došao kući sa bolovima u sinusima, a kasnije istog dana mu je skočila temperatura. Čula sam da su neki učenici zbog smetnji, čak bili i na Institutu za majku i dete. Lazarevac je bio najzagađeniji grad u Evropi tog dana. Očigledno niko ne mari za to” revoltirano za Nova.rs priča Kristina Cvetanović Milanović, majka srednjoškolca koji je tog dana trčao kros.

Iz Prosvetne inspekcije, za Nova.rs, kažu da će postupiti po žalbi roditelja, iako je nekima od njih već stigao odgovor da ova inspekcija nije nadležna.„Poslaćemo inspektore na teren po prijavi. Mora se utvrditi da li su nastavnici imali informacije o zagađenosti vazduha tog dana, ali taj deo treba da kontroliše Sanitarna inspekcija. Iako je kros sigurno bio planiran godišnjim planom i programom rada, nije bilo neophodno izvoditi decu baš na dan kad je grad najzagađeniji“ kažu u inspekciji.Pojedini roditelji u svojim objavama naveli su da je 30. dece bilo na pregledu u Hitnoj službi, ipak u Domu zdravlja Lazarevac, za Nova.rs tvrde da ih je bilo manje od 10.„Roditelji su tog dana u popodnevnim časovima doveli decu na pregled. Većina je imala neke fizičke povrede, zbog padova na krosu. Samo su dve devojčice imale teže simptome, jedna je imala poremećenu srčanu radnju i problem sa pritiskom, pa je dobila uput za kardiologa i uradili smo EKG. Ona se posle krosa žalila na ubrzano lupanje srca i roditelji su je doveli na pregled. Druga devojčica imala je temperaturu i dobila je uput za laboratoriju i test na kovid. One su uzrasta šesti i sedmi razred“ priča dr Bogdan Nedeljković, pedijatar DZ u Lazarevcu.On naglašava da konstantno zagađenje vazduha utiče na sve, na odrasle, a posebno na decu.„U školama se ni ranije nisu radili kontrolni pregledi, a sad tek nema ko da ih radi, jer su lekari desetkovani i svi su po kovid ambulantama. Pred kros, bez obzira na vazduh, deca bi morala da imaju lekarski pregled. To je međutim u sadašnjim uslovima tehnički neizvodljivo„ kaže pedijatar Nedeljković.U svim delovima Beograda, 28. oktobra, vazduh je ocenjen kao „zagađen“, dok je u Lazarevcu bio „jako zagađen“, pokazali su tada podaci Gradskog zavoda za javno zdravlje Beograd. „Vazduh u Lazarevcu je stalno zagađen, i teško da se može dočekati dan kada će biti ‚čist‘. Još pre više od 10 godina radili smo na projektu merenja aerozagađenja u Lazarevcu, i tada je bio najveći stepen zagađenja. Došli smo do zaključka da samo deo štetnih materija ide od termoelektrane iz Obrenovca, ali da je problem i jalovina, koja se decenijama gomila, grejanje na ugalj, gasovi, saobraćaj i još nekoliko zagađivača od kojih se, izgleda, ne može pobeći. Jedino rešenje je da ceo Lazarevac napravi toplovod, da svi imaju daljinsko grejanje.Termoelektrana mora da preduzima mere za smanjenje nivoa zagađenja. Oni ulažu neka sredstva, ali to nije dovoljno“ kaže za Nova.rs dr Milan Milutinović, lekar specijalista higijene, rukovodilac Centra za ekotoksikologiju Gradskog zavoda za javno zdravlje Beograd.

Svako rudarenje i kopanje pravi jalovinu, koja ostaje na mestima radova, a sa vetrom se raznosi vazduhom.„Ta kopanja su na ogromnim prostranstvima u okolini Lazarevca, već više od 70 godina. Problem je što u ovom delu Srbije duži vremenski period opstaju slične koncentracije zagađujućih materija, takozvano čestično zagađenje. To je koncentracija teških metala u vazduhu, sumpor-dioksid, azot-dioksid i slično. To su višegodišnji problemi sa kojima se bore stanovnici naselja koja su blizini izvora zagađenja, termoelektrana, sistema prerade i transporta uglja i tamo su najalarmantnije vrednosti. Svi ti veliki izvori zagađenja prave i deponije pepela, koje se, kada ima vetrova, raznose, i koncentracije tih praškastih materije budu znatno veće u vazduhu, nego što je uobičajeno“ objašnjava dr Milutinović.Do objave ovog teksta nismo dobili odgovor OŠ „Dule Karaklajić“, na pitanje zašto su deca 28. oktobra morala da trče kros, uprkos visokom stepenu zagađenja vazduha.

***BONUS VIDEO: Pančevački Černobilj

video-cdn src="https://best-vod.umn.cdn.united.cloud/stream?asset=zagadjenjevazduhapancevoam-novas-worldwide&stream=hp3500&t=0&player=m3u8v&sp=novas&u=novas&p=n0v43!23t001" video-id="2429401"]