Cela Srbija je deponija

Do broja od 2.305 divljih deponija u SEPA je došla na osnovu izveštaja 131 lokalne samouprave iz 2019. godine, ali ovi izveštaji ne pokrivaju sva nedozvoljena mesta na kojima se gomila otpad. Zbog toga je Agencija pokrenula aplikaciju “Ukloni divlju deponiju” preko koje građani mogu da pomognu u prikupljanju informacija.Već samim pogledom na mapu na kojoj su označene lokacije prijavljenih deponija stiče se utisak da se Srbija guši u gomili smeća koje se istovaruje na najbližem slobodnom mestu u okruženju.DW je analizirao podatke o karakteristikama divljih deponija koje Agencija do sada prikupila uz pomoć građana i lokalnih samouprava. Zaključak je da se na jugu Srbije uglavnom radi o manjim deponijama na kojima se nalazi nekoliko tona smeća, dok su u Vojvodini neke od deponija na površini i od desetak kvadratnih kilometara.Divlje deponije ugrožavaju stanovništvo i životnu sredinuSvaka četvrta deponija nalazi se u blizini naselja i reka pa stanovništvu koje tu živi zato prete najezde miševa i pacova, a postoji i stalna opasnost od širenja zaraznih bolesti, zaključuje DW.U poslednjem Izveštaju iz senke za poglavlje 27 koji je objavila “Kolacija 27” navdi se da su nesanitarne deponije i smetlišta veliki zagađivači, ali i velika opasnost, jer su česti požari, a moguće je i širenje zaraza.

“Tokom 2019. godine gorele su mnoge nesanitarne deponije i smetlišta”, navodi se u Izveštaju "Koalicije 27".Takođe se upozorava da su kapaciteti u smetlištima na teritoriji opština u Srbiji većinom popunjeni, a značajan broj takvih deponija ne poseduje ni minimum tehničkih standarda.“Ne postoji kontrolisano odvođenje deponijskog gasa koji nastaje razgradnjom otpada u deponiji i koji je jedan od glavnih krivaca što dolazi do požara ili eksplozija na deponiji. Procedne vode s deponija se ne sakupljaju niti prečišćavaju, što ugrožava podzemne i površinske vode i zemljište zbog visokog sadržaja organskih materija i teških metala. Ne postoji urađena studija o proceni uticaja na životnu sredinu”, navodi se izveštaju.Sanitarnih deponija maloNa osnovu Nacionalne strategije iz 2009. godine predviđeno je zatvaranje i rekultivacija postojećih smetlišta i izgradnja 29 regionalnih sanitarnih deponija, ali je do sada izgrađeno svega 11.Sanitarne deponije postoje u Užicu, Lapovu, Kikindi, Jagodini, Leskovcu, Pirotu, Sremskoj Mitrovici, Pančevu, Vranju, Gornjem Milanovcu i Subotici.

Trenutno su u izgradnji dve sanitarne deponije u Novoj Varoši i Inđiji.Najveći gradovi u Srbiji poput Beograda, Novog Sada i Niša nemaju sanitarne deponije.Najveća “planina smeća” u Evropi, poznata kao deponija “Vinča”, koja se prostire na više od 400.000 kvadratnih metara i na koju se odlaže komunalni otpad iz prestonice Srbije, iako spada u deponije JKP Gradske čitoće ne ispunjava sve neophodne uslove da bi bila svrstana u sanitarne deponije.Divlje deponije i u prirodnim dobrimaPrema podacima Agencija za zaštitu životne sredine postoji samo preko 50 divljih deponijama u prirodnim dobrima širom Srbije, a jedna od njih se nalazi i u parku prirode Panjavica.Kako je nedavno zabeležila Nova.rs, u ovom parku pod zaštitom države, u kom se nalaze nalazi i područje za kontrolisan ribolov, nalazi se hrpa razbacanog smeća - uglavnom plastičnih flaša i kartonskih kutija.***Pratite nas i na društvenim mrežama:FacebookTwitterInstagram