Dolazim na posao, a kao da idem na robiju. Tako mi je svaki dan, eto kako se osećam pod diktatorskim režimom direktorke Ivane Stašević Karličić, kaže za Nova.rs jedan od zaposlenih u Klinici za psihijatrijske bolesti “Dr Laza Lazarević”, koji je sa nekoliko desetina svojih kolega, danas na sat vremena prestao sa radom, kako bi prisustvovao protestu upozorenja pred najavljeni štrajk, koji će početi 29. septembra.
Pročitajte još:
Ispred zgrade bolnice “Dr Laza Lazarević” oko 14 sati okupili su se lekari, terapeuti, medicinske sestre, tehničari, svi koji rade u ovoj ustanovi, a koji, kako kažu, već pet godina ćute i trpe mobing, verbalno nasilje, uvrede, besmislene premeštaje, što se negativno odražava na njihov posao, a pacijentima ugrožava zdravlje i život.
“Ne možemo više da izdržimo način rukovođenja koji sprovodi dr Stašević Karličić. Premeštaji sa jednog radnog mesta na drugo koji se dešavaju i više puta u toku meseca su nezamislivi. Samo nam pred kraj smene ili ujutru kad dođemo na posao, uruči radni nalog, u kojem piše gde smo raspoređeni tog dana. Navodno je to morala da radi zbog pandemije, što niko nije spočitavao, međutim, kasnije kad je pandemija opala u leto prošle godine, ona je čak i pojačala sa premeštajima i od tada se ne zaustavlja”, priča za Nova.rs Dragan Sinđelić, predsednik Ujedinjenog sindikata zdravstva Srbije – Klinike za psihijatrijske bolesti „Dr Laza Lazarević“.
Pacijentima je pogoršano stanje jer su onemogućeni da dođu do svog lekara.
“Naši pacijenti su specifični, vremenom se vezuju za lekare, a kada ih prebacite na drugo odeljenje ili zgradu, oni gube kontakt i to ih uznemirava. Na ovaj način ona nama ugrožava posao, a njima život. Radimo u atmosferi zastrašivanja, u kojoj ljudi ne smeju da se požale. Pre kovida su lekari i sestre odlazili u inostranstvo, a sada idu u druge ustanove i u privatnike. Ona ni sa kim ne komunicira. Pre nego što je postala direktorka bila je potpredsednik u sindikatu u kojem sam ja predsednik, i nekada smo normalno sarađivali i komunicirali. Sada je međutim krenula u agresivnu politiku, posebno prema članovima sindikata. U bolnici su ljudi ucenjivani i pod stalnim pretnjama, ali se nadam da će se posle ovog dana ohrabriti i sve obelodaniti. Naš zahtev je zbog svega ovoga samo jedan – neopoziva ostavka direktorke ”, naglašava Sinđelić.
Žao nam je pacijenata jer oni najviše trpe, kažu lekari.
“Volimo svoj posao i sa našim pacijentima nam je divno jer od njih i dalje učimo. Ipak, naš rad je onesposobljen sa sadašnjom poslovnom klimom. Ograničeni smo u smislu određivanja terapije, individualnog plana lečenja, praćenja i kontrole pacijenta. Teško nam je da uspostavimo kontakt sa pacijentom, koji je neophodan za njegovo zdravlje i održavanje remisije, a to u velikoj meri zavisi od odnosa sa lekarom. To je nemoguće ostvariti jer nas direktorka neprestano premešta”, kaže za Nova.rs dr Aleksandra Đerić, psihijatar u ovoj bolnici.
Direktorkina arogancija, ističu lekari, prelazi sve granice, a posebno kad zaposlene naziva neznalicama i meša im se u posao.
“Način ophođenja doktorke Stašević Karličić prema zaposlenima je nedopustiv. Kada iskažemo nezadovoljstvo nailazimo na neprimeren ton, pun vređanja, omalovažavanja i kažnjavanja”, svedoči dr Đerić.
Sa klinike je, naglašava ona, u poslednjih pet godina otišlo čak 25 iskusnih lekara.
“Od kako je ona v.d. direktorka, od 2017., iz ove ustanove otišli su najbolji ljudi, doktori nauka. Najviše ih je otišlo tokom pandemije, ali samo zbog njenog odnosa prema njima i lošeg rukovođenja klinikom. Sada radimo sa mnogo nestručnih ljudi, a ograničeni smo u radu jer ne možemo na adekvatan, stručan i profesionalan način da priđemo pacijentu, jer nam stalno drugi naređuju koga da primamo u bolnicu, koju terapiju da dajemo. Ne dozvoljava se lekarima da donose odluke. Prva pacijentkinja primljena je u ‘Lazu’ 1861. godine jer je bila opasna po sebe i druge, a sada, 150 godina kasnije, više nismo u mogućnosti da pružimo adekvatnu pomoć ljudima kojima je neophodna i to je najveća tragedija”, ističe doktorka Đerić.
Od zaposlenih koji su se okupili ispred klinike, saznajemo da doktorka Milena Stašević, inače rođena sestra direktorke ustanove, i dalje radi na hitnom prijemu i na Intenzivnoj nezi.
“Svaki dan dolazim na posao, a kao da idem na robiju jer ne znam šta me čeka, ni gde ću raditi toga dana, ali nije svima tako. Direktorkina sestra recimo, ovde uživa, ona je u početku bila načelnik Hitnog prijema, a sad samo zvanično nije. Međutim i dalje se za sve pita, glavna je u bolnici, njih dve su bahate i rade ovde šta hoće. Na papiru nije načelnik, jer je skinuta sa te funkcije kad je reagovala Agencija za korupciju, pa sad radi na Intenzivnoj 1 i na prijemu, a ustvari šefuje po ceo dan”, kažu lekari.
A jedan od najiritantnijih poteza, koji zaposleni ne mogu da oproste, je uklanjanje murala Laze Lazarevića.
“Prekrečila je mural! Sliku posvećenu Lazi Lazarevću. Ta slika bila je zaštitni znak ove bolnice i ove zgrade, ali se ona postavila i iznad Laze, pa je možda planirala da neki muralista njen lik oslika na fasadi, ne znam, ovde je sve moguće”, kaže jedan od doktora.
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare