Radna prava u Srbiji sistemski se urušavaju decenijama, a i sam koncept dostojanstvenog rada teško je zamisliti u Srbiji, upozoravaju aktivistkinje.
UN Women je pre nekoliko meseci kvantifikovao vrednost neplaćenog rada u Srbiji, procenivši ga na 21,5 odsto ukupnog BDP-a (od čega je 14,9 odsto udeo rada žena, a 6,6 odsto rada muškaraca). Međunarodna organizacija rada prognozira da će trenutnim tempom rodni jaz u obavljanju neplaćenih kućnih poslova biti zatvoren 2228. godine, odnosno za 208 godina.
Kako navode alumnistkinje Akademije dijaloga i autorke filma koji se večeras premijerno prikazuje „Preživeti sistem – iskustva mladih žena na tržištu rada“, radna prava u našoj zemlji se sistemski urušavaju decenijama.
Naše radno zakonodavstvo čak i ne prepoznaje radnice i radnike jer su zaposleni samo oni kojima je radni status regulisan ugovorom o radu, pa tako u tu grupu ne ulaze žene i muškarci angažovani na ugovorima o delu, privremenim i povremenim poslovima, stručnom osposobljavanju i usavršavanju, dopunskom radu ili brojni radnici bez ugovora, navode alumnistkinje ove akademije.
„Svi ovi radnici i radnice nemaju zakonom zagarantovana prava – oni nemaju plaćeno bolovanje, plaćen prekovremen rad, pravo na godišnji odmor, sindikalno organizovanje, pravo na definisano radno vreme i pauzu tokom rada. Istina je da aktuelni zakon ljude na tržištu rada, pogotovo mlade, ostavlja potpuno nezaštićene u borbi za sopstvenu egzistenciju. Ipak, ne smemo da zaboravimo da je mnogim mladima čak i ovakvo tržište rada nedostižno jer prema poslednjem izveštaju Republičkog zavoda za statistiku, među mladima je čak 32,4 odsto nezaposlenih,“ upozorava Miljana Pejić za Nova.rs.
Aktivistkinja udruženja „Žene za mir“, Katarina Bogdanović, ocenjuje da se nad mladima vrši „sistemsko nasilje“.
„Mislim da sve ovo što se dešava nama mladima – sistem vrši nasilje nad nama. Taj osećaj straha, beznađa, nesigurnosti, razmišljanje koliko ću dugo finansijski zavisiti od roditelja, kada ću moći da osnujem porodicu, da li ću ikada moći, sve to nas pritiska i guši. Vrlo je teško planirati bilo šta u životu kad ne možemo da budemo svoji ljudi, kaže za naš portal Bogdanović.
Na stranici Dialogue Academy na društvenoj mreži Fejsbuk večeras se u 19 časova održava premijera filma „Preživeti sistem – iskustva mladih žena na tržištu rada“, nakon koga će uslediti razgovor o ovom filmu. Film su snimile Ivana Markulić, Katarina Čežek, Alisa Kockar, Ema Stepanović i Miljana Pejić, alumnistkinje Akademije dijaloga za mlade žene, sa ciljem da prikažu kakva su sve iskustva mladih žena na tržištu rada i da pažnju javnosti skrenu na ovu važnu temu.
„Pitale smo mlade žene iz različitih društvenih krugova, koje žive u Novom Sadu i Leskovcu, u gradu i na selu, koliko znaju o radnim pravima, mehanizmima za njihovo ostvarivanje, na koje su prepreke nailazile tokom traženja posla i kako su se sa njima suočavale. ‘Preživeti sistem’ je njihova priča viđena našim očima. Pokušale smo da napravimo presek stanja i prikažemo situaciju iz različitih uglova, jer želimo da se njihove priče čuju. Njihove priče su važne i moramo da ih čujemo“, izjavila nam je Katarina Čežek.
Film nas podseća da su, čak i kada uspeju da dođu do zaposlenja, mlade žene uglavnom slabije plaćene i bez adekvatne zaštite. Zakon o radnom angažovanju na određenim poslovima, zakon koji Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja donosi van uvida javnosti, samo je jedan od primera sistemske nebrige države za položaj radnika i radnica.
„Ovim zakonom praktično se legalizuje rad na crno, propisuje usmeni dogovor umesto pisanog ugovora, dvanaestočasovno radno vreme i nemogućnost bolovanja. Zakon posebno pogađa žene koje u privatnim prostorijama poslodavca rade kućne i poslove negovanja dece i starih. Ništa bolji nije ni Zakon o finansijskoj podršci porodici sa decom koji je zapravo pogoršao položaj većine žena umesto da ga poboljša, posebno onih koje su već ugrožene“, izjavila je Alisa Kockar.
Autorke dokumentarca ukazuju na statistiku da žene u Srbiji dvostruko duže vremena provode na neplaćenim poslovima u domaćinstvu. Neki od tih poslova su na primer kuvanje, čišćenje, održavanje i staranje o deci i starijim članovima porodice.
„Ne postoji adekvatan sistem podrške mladim ženama koje pokušavaju da usklade porodične i karijerne obaveze. Žene su te od kojih društvo očekuje da brinu o deci i upravo ih zato poslodavci najčešće diskriminišu pri zapošljavanju. Ipak, u nesumnjivo najlošijoj poziciji jesu mlade žene na selu, koje su višestruko diskriminisane kao nevidljiva radna snaga. Rade neprijavljene, bez mogućnosti da ostvare pravo na trudničko bolovanje ili penziju kada do nje dođu“, upozorila je Ema Stepanović.
Dokumentarni film „Preživeti sistem“ govori i o položaju žena koje su uspele da se zaposle, ali su na svom radnom mestu doživele ili i dalje doživljavaju diskriminaciju i različite vidove nasilja.
„Nezaštićenost mladih žena na tržištu rada posebno je očigledna kroz slučajeve mobinga i seksualnog zlostavljanja žena na radnom mestu, posebno od strane lokalnih političara na vlasti. Nažalost, živimo u društvu u kom je seksualno zlostavljanje uobičajena praksa i prećutno prihvaćen vid ophođenja prema ženama. Zbog toga je izuzetno važno pružiti podršku ženama koje se usude da govore o onome što im se desilo, poput Danijele Štajnfeld, i osnažiti institucije tako da mogu da im pruže neophodnu zaštitu i pravdu“, zaključila je Ivana Markulić.
Realizacija filma omogućena je u okviru programa „Hrabri iskoraci“ koji sprovodi Fondacija Jelena Šantić, uz podršku Balkanskog fonda za demokratiju (BTD) i Američke agencije za međunarodni razvoj (USAID).
Bonus video – Voz budućnosti
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar