Pravda, Društvo sudija Srbije
Foto: Shutterstock

Ono što novi predlog zakona donosi je, kako tvrdi advokatica Jelena Pavlović,  otežavanje građanima da stignu do suda i tako zatraže pravde. Prema njenim rečima, novi propisi bi u praksi značili da svako ko nije platio sudsku taksu nema prava da se sudi i da se njegova tužba automatski povlači. Gošća jutarnjeg programa televizije Nova S kao sporno vidi i to što se takva pravila primenjuju i na sve postupke koji su već u toku.

„Svi predmeti koji se trenutno nalaze u sudu, a za koje nije plaćena taksa u roku od osam dana, koliko je rok, smatra se da je ta tužba povučena, a postupak obustavljen“, navodi Pavlović i koja je bila gošća televizije Nova S.

Ona kaže da bi što se tiče novih predmeta sama predaja tužbe ostala ista, ali u daljem postupku postoji jedna velika izmena.

„Drastična razlika je u tome što bi se, ukoliko taksa nije plaćena u roku od osam dana posmatralo kao da tužba nije ni podneta. Iz Ministarstva pravde smo čuli da će moći da se plati na rate, da je moguće i da neko bude oslobođen plaćana – ipak to je moguće samo u praksi. Ne postoji mogućnost da sud u tako kratkom roku odluči o vašem zahtevu da vam bude omogućeno plaćanje na rate ili da budete oslobođeni plaćanja takse, a već u tom roku bi nastupilo povlačenje tužbe“, kaže advokatica.

Ona ističe da je pravo na podnošenje tužbe ovim drastično otežano, a reč je, podseća Pavlović o civilizacijskoj pravnoj tekovini.

Opasnost po novinare i aktiviste 

„Poznatu izreku ‘pravda je spora ali dostižna’ zameniće ‘pravda je brža, ali nedostižna za sve’. Troškovi, trajanje postupka i mogućnost uspeha tri su pitanja koja svako mora postaviti pre upuštanja u spor. Već sada odgovori na prva dva pitanja mnoge ostavljaju pred vratima suda, bez obzira koliko je njihova pravna situacija jasna, a uspeh izgledan. U suštini predloga izmena Zakona o parničnom postupku da se podnošenje tužbe neposredno uslovi plaćanjem sudske takse je ideja da se sudstvo rastereti i tako smanji dugo trajanje postupaka. Zvuči apsurdno, ali smanjenjem broja onih koji će moći da pristupe sudu, sudstvo će zaista postati efikasnije“, kaže Milan Filipović iz organizacije Yucom.

Foto:Vesna Lalić

On objašnjava da obaveza plaćanja taksi već postoji, ali neplaćanje nema uticaja na spor i sud prinudnu naplatu obično pokreće tek kada se postupak završi. Troškovi postupka se obično prevaljuju  na onu stranu koja izgubi.

„To znači da radnik čija pravna situacija je jasna može da pokrene spor, a da na kraju sve troškove snosi poslodavac koji izgubi. Nasuprot tome, prema predloženom rešenju, za tužbu, odgovor na tužbi ili žalbu za koje nisu plaćene takse smatraće se da su povučene. Tako će otpušteni radnik koji je ostao bez prihoda biti u lažnoj dilemi da li novac da pozajmljuje kako bi prehranio svoju porodicu ili kako bi pokrenuo višegodišnji radni spor. Naime, taksi su oslobođeni samo radni sporovi u kojima se traži naknada minimalne zarade. Međutim, zbog visine taksi ovaj problem može pogoditi i porodice sa prosečnim primanjima“, kaže Filipvić.

On upozorava da predložene izmene donose i veliki potencijal za zloupotrebe protiv novinara i aktivista za ljudska prava.

„Bez obzira da li je tužilac imao dobar pravni osnov ili je tužbu podneo iz obesti,  ukoliko tuženi nema pare da plati taksu na odgovor na tužbu, može izgubiti spor, a da sud nije ni video. Ukoliko nema dovoljno para ni za taksu na žalbu, gubitniku ostaje samo da čuva pare za izvršitelja koji će mu naplatiti sve troškove pobedničke strane. Ogroman disparitet moći između pojedinca na jednoj strani i banke, korporacije i države na drugoj će samo rasti. Ovo naročito može pogoditi novinare i medije koji su često meta tužbi za povredu časti i ugleda javnih funkcionera (tzv. SLAPP tužbe). U ovoj ulozi lako se mogu naći i aktivisti koji brane ekološka prava“, kaže Filipović.

On podseća da javni funkcioneri često precenjuju svoju čast i ugled stavljajući vrednost spora u milionima, što za rezultat ima veoma visoke sudske takse.

„Izmenama, ove neosnovane tužbe od sredstva pritiska mogu postati efikasno sredstvo gašenja nepoželjnih medija ili građanskog aktivizma. „, zaključuje Filipović.

Pratite nas i na društvenim mrežama:

Facebook

Twitter

Instagram

Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?

Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare