2
Zbog nerealizovanih putovanja školaraca očekuje se da 120 firmi ode u stečaj, a izlaz iz bankrota vide u produžavanju roka da stare ugovore iskoriste novi đaci do kraja sledeće školske godine.
Grana na koju se oslanja domaća turistička privreda biće slomljena sredinom novembra ako se obistine procene najiskusnijih predstavnika ovog esnafa da bi već tada u stečaj moglo da ode oko 120 agencija koje žive od đačkog i omladinskog turizma. Reč je o firmama koje decenijama rade po najvišim standardima, ali zbog epidemijskih neprilika ne mogu da realizuju ugovorene, odlagane i još neostvarene aranžmane, piše „Politika“.
Ne mogu da vrate novac koji im je iz roditeljskog budžeta unapred stizao na rate, a koji su avansno prosleđivali hotelijerima, đačkim odmaralištima, prevoznicima… I više neće moći da organizuju školske izlete, ekskurzije i rekreativne nastave. Kao jedini mogući izlaz iz sve izvesnijeg bankrota koji im predstoji organizatori đačkih putovanja vide u odobrenju nadležnih da više od godinu dana odlagana i još neostvarena putovanja realizuju do kraja predstojeće školske godine, što znači do 31. avgusta 2022, da se ne raspisuju nove javne nabavke nego da novi đaci iskoriste aranžmane osmišljene za prethodne generacije. Ova saznanja „Politike” doslovno su potvrđena u Nacionalnoj asocijaciji turističkih agencija – Juta.
“ To je jedina šansa da se prevaziđe bezizlazna situacija, inače nećemo imati đački turizam. U narednih sedam dana obratićemo se nadležnima s inicijativom da nam se omogući da odlagana đačka putovanja realizujemo do 31. avgusta sledeće godine, da na osnovu toga potpisani ugovori budu preimenovani na drugu decu i druge nastavničke aktive. Trebalo bi da za to bude razumevanja, i to što pre, da bi tako bilo i predviđeno školskim programom koji se usvaja najkasnije do 15. septembra. Praktično sada bi agencije trebalo da rade rezervaciju smeštajnih kapaciteta, a nemaju osnov za to jer nemamo iskazano interesovanje upravo zbog praćenja epidemijske slike. Veliki je problem što je uredbom definisano da ugovorena putovanja možemo da realizujemo najkasnije do 31. decembra 2021, a da nam u ovoj godini faktički nije bilo dozvoljeno da radimo. Za nerealizovana putovanja novac se mora vratiti roditeljima učenika do 15. januara 2022. godine, a najveći broj agencija date uslove ne može da ispuni“, objašnjava za „Politiku“ Dragoje Zekavica, predsednik Odbora za dečji i omladinski turizam Jute.
Od sredine marta prošle godine, od zvaničnog dolaska korone u Srbiju, đački turizam je na prinudnom odmoru. Do sada je ova privredna grana sabrala svega nekoliko letnjih nedelja rada kada je, u najboljem slučaju, realizovano manje od četvrtine od ukupnog broja ekskurzija i rekreativnih nastava koje su ugovorene za – uskoro pretprošlu – školsku 2019/20. godinu. Korona nije dozvolila da učenici putuju u predviđeno vreme, od aprila do juna lane, pa su ta putovanja odložena za ovu školsku godinu. Ona je na izmaku. U njoj novih ugovora o đačkim posetama turističkim destinacijama gotovo da nije bilo, a većina starih i dalje je neobistinjena. Niko se tome nije nadao.
Organizatori su verovali da će od septembra do decembra lane uspeti da realizuju gotovo sva putovanja na čekanju iz prethodne školske godine. Ali je krajem avgusta 2020. stigla obavezujuća preporuka Ministarstva prosvete da izleti, ekskurzije i nastava u prirodi ipak sačekaju proleće drugog polugodišta. To proleće za đački turizam nikad nije došlo. Krizni štab je tek na sednici 14. juna preporučio da učenici mogu da idu na školska putovanja. Dva dana kasnije odluku o tome donela je Vlada Srbije, a prosvetna vlast obavestila škole da su ekskurzije i rekreativne nastave dozvoljene. Tada su svi maturanti već izašli iz školskih klupa, dok je ostale učenike samo četiri radna dana delilo od odlaska na letnji raspust.
“ U tom roku nije bilo moguće realizovati putovanja za veći broj đaka. Radili smo poslednjih desetak dana juna i prvih desetak dana ovog meseca. Masa kapaciteta bila je popunjena, pre svega zbog vaučera, da za đake nismo mogli da dođemo do smeštaja. Ukupno od onoga što smo ugovorili za školsku 2019/20. godinu da se realizuje od 15. marta, uradili smo oko 18 odsto, prošle godine u junu. I sada maksimalno još pet procenata kojima će se eventualno pridodati još jedan posto u drugoj polovini avgusta“, sumira Zekavica.
Prosvetni radnici ne biraju kad će na godišnji odmor. Upravo ga koriste sa svojim porodicama. Što bi drugačije? Za njih radna godina počinje sredinom avgusta i možda će se neko pre prvog septembra prihvatiti da odvede đake na putovanje, čime bi se mogao napabirčiti još procenat koji pominje naš sagovornik.
„Uradićemo najviše 23 odsto od ugovorenog posla. To je beznačajno, jer za nas novougovorenih poslova u ovoj, još aktuelnoj, školskoj 2020/21. godini nije bilo, a stare nismo uradili, ne našom odlukom“, objašnjava Zekavica.
Juta je od aprila ove godine više puta molila da Krizni štab razmotri sve okolnosti pod kojima bi se organizatorima đačkih putovanja moglo odobriti da rade svoj posao, uzimajući u obzir i činjenicu da su tada hoteli uveliko primali goste u skladu s epidemiološkim preporukama u zimskoj i nastupajućoj letnjoj sezoni. Predlagali su da se anketiraju roditelji da li su saglasni da deca idu na ekskurzije i rekreativne, da lekar bude obavezan pratilac svake đačke grupe non-stop, da tamo gde đaci odsedaju 24 sata radi zdravstvena ambulanta u okviru objekta i da bude izdvojena soba za izolaciju, da se svima na ulazu uvek meri temperatura, da se održava distanca, nosi maska u zatvorenom prostoru… Za vapaje đačkog turizma sluha nije bilo. Posao su morali ponovo da odlože za nastupajuću jesen. A ona ne obećava stabilnu epidemijski sliku i dobre šanse za putovanja učenika nego preti širenjem novog soja virusa.
Osiguravajuće kuće dužne da nadoknade novac
U trenutku prekida poslovanja 147 članica Jute koje se bave đačkim turizmom za oko 150.000 školaraca imale su više od 600.000 ugovorenih pansiona u hotelima i odmaralištima Srbije za višednevne ekskurzije i nastavu u prirodi. Vrednost ovih ugovorenih, a neostvarenih putovanja je oko 20.000.000 evra. Pritom nisu računati jednodnevni izleti za osnovce i srednjoškolce koji takođe nisu realizovani.
„Mnogi hotelijeri su faktički preživeli od avansa koje su od agencija primili za realizaciju đačkih putovanja. Da taj avans vrate od prihoda koje će ostvariti ovog leta, iako rade u punom kapacitetu, ne očekujemo da će se desiti. Naime, pitanje je da li će zaraditi dovoljno da mogu da pokriju neminovne troškove za neizvestan period koji predstoji, a u kome opet verovatno neće raditi. Turističke agencije jesu osigurane od insolventnosti, odnosno nemogućnosti plaćanja. Ako ne budu mogle da povrate novac od đačkih aranžmana, osiguravajuće kuće biće dužne da to nadoknade. U tom slučaju agencije idu u stečaj, a kad se to dogodi istovremeno u 120 agencija, bojim se da će troškovi prevazići fondove osiguravajućih kuća“, smatra Dragoje Zekavica.
BONUS VIDEO: Turistički potencijali Srbije
