Zoran Đorđević dao 2,4 miliona evra za polovnu mašinu koju je mogao da kupi za 800.000, pa pravdao troškove skupim transportom

“Pošta Srbije” je 20. oktobra 2022. godine sklopila ugovor za nabavku mašine za pravljenje koverata, a posao je dobila firma “Uspon DOO Čačak”.

Novac koji je za to izdvojilo ovo javno preduzeće meri se u iznosu od 283,2 miliona dinara bez PDV ili za oko 2,4 miliona evra.

Ista mašina košta tri puta manje

Međutim, pre isteka roka za podnošenje ponuda, firma “Beoteleprom d.o.o.” podnela je zahtev za zaštitu prava Republičkoj komisiji za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki zbog, između ostalog, previsoke cene koju je procenila Pošta.

“Beoteleprom” u svom zahtevu naveo je da smatra da je procenjena vrednost značajno veća od sredstava koja su neophodna za nabavku remontovane mašine za pravljenje koverata, te da nije određena objektivno, na osnovu istraživanja tržišta.

U prilog tome govori ponuda koju je ova kompanija dostavila Republičkoj komisiji (a koja nije objavljena na Portalu javnih nabavki). U njoj se vidi da mašina za izradu koverata “Winkler & Dunnebier POEM GmbH”, kakvu Pošta već poseduje i koja odgovara kriterijumima koje je postavilo ovo javno preduzeće, čak i sa nekim boljim karakteristikama, može da se nabavi za tri puta manje novca – 800.000 evra.

Kada bi se nabavljala takva mašina, ali potpuno nova, čak i to bi koštalo manje od onoga što je procenila Pošta – između 1,3 i 1,45 miliona evra.

Pošta je takođe, na osnovu opisa koji je navela u oglasu javne nabavke, tražila mašinu koja je napravljena pre najmanje 15 godina, s obzirom na to da se, prema proceni “Beoteleproma”, mašine takvih karakteristika ne proizvode upravo toliko, što znači da je ovo preduzeće namenilo više sredstava za mašinu iz najranije 2007. godine, nego što je koštala potpuno nova 2022, kada je tender raspisan.

Takođe, “Beoteleprom” ukazao je na činjenicu da mašina koju je Pošta u tom trenutku tražila treba da proizvodi čak 2.200 koverata u minutu, što je velika brzina, a ovaj zahtev “specifičan i poseban” – što se takođe zaključuje na osnovu ponude nemačkog proizvođača “Winkler & Dunnebier”, te se postavlja pitanje kako je Pošta nameravala da obezbedi konkurenciju, koja po Zakonu o javnim nabavkama, mora da postoji.

Pošta tvrdi da su troškovi transporta i uvoza visoki

Ovu žalbu Republička komisija odbila je kao neosnovanu, a nakon obrazloženja koje je dobila od "Pošte".

Kako je navedeno, ponuda proivođača “W&D” koja je dostavljena kao dokaz o previsokoj procenjenoj vrednosti mašine nije bila naslovljena na privredni subjekt u Srbiji, već na dva grada u Sloveniji, što “nije relevantno” za sačinjavanje ponuda našoj državi, jer se “ponude znatno uvećavaju zbog cene transporta, uvoza i drugih troškova vezanih za dopremanje mašina” u zemlju.

Iz ovakvog obrazloženja zaključuje se da transport, uvoz i drugi troškovi iznose čak 1,6 miliona evra, što je razlika između procenjene vrednosti i cene iz ponude koju je dostavila nezadovoljna firma “Beoteleprom”.

Što se tiče specifičnog zahteva koji se odnosi na 2.200 koverata u minuti, iz Pošte kažu da “Beoteleprom” izjednačuje broj obrtaja sa brojem obrađenih koverata, te da je povod za podnošenje zahteva “motivisan isključivo željom da zaustavi nabavku, kako bi zadržao monopolski položaj svoje firme na srpskom tržištu”. Iz tog preduzeća zaključuju i da je zahtev za zaštitu podneo “radi nekog drugog cilja”.

Pošta troši novac na skupe mašine, mašne, medije...

Kako je “Nova” već pisala, ovo nije jedini put da Pošta rasipa novac na različite nabavke.

Tako je ovo javno preduzeće 30. novembra 2023, samo nedelju dana nakon što su poštari nakon mesec dana okončali štrajk, dalo oko 120.000 evra za oglašavanje u režimskim medijima.

Takođe, samo za „usluge održavanja higijene“ raspisan je tender u vrednosti od oko 130 milina dinara, a pokrenute su i javne nabavke za mobilne telefone (oko 102 miliona dinara), paketomate (329 miliona), njihovo održavanje (121 milion) i elektrovozila (600 miliona), a sindikalci su tvrdili i da je dekorativna novogodišnja mašna, ogromni ukras koji se nalazio na zgradi Glavne pošte u Takovskoj ulici, plaćen najmanje milion dinara.

BONUS VIDEO Na šta Pošta troši pare - a nisu radnici?