30
Među više od 217.000 građana koji štede za privatnu penziju u Srbiji, nalazi se i 211 dece uzrasta do devet godina, pokazuje izveštaj Narodne banke Srbije. Da ima i one mlađe od godinu dana, potvrdili su za portal N1 u NBS. Prema ovim podacima, pet beba koje još nisu navršile 12 meseci - uveliko štede za starost u dobrovoljnim penzijskim fondovima.
Za privatnu penziju, kroz dobrovoljne penzijske fondove, u Srbiji štedi ukupno 217.421 korisnik, čija sredstva su dostigla 51,8 milijardi dinara.
U Narodnoj banci Srbije podsećaju da važećim Zakonom o dobrovoljnim penzijskim fondovima i penzijskim planovima nije propisana starosna granica za prijem u članstvo u dobrovoljni penzijski fond, piše N1.
Tako građani mogu da uplaćuju privatne doprinose u svoje ime, ali obveznik uplate ovih doprinosa može da bude i druga osoba ili firma za račun fizičkog lica.
„Prema podacima kojima Narodna banka Srbije raspolaže sa stanjem na dan 30. septembar 2023. godine, imamo pet članova dobrovoljnih penzijskih fondova uzrasta do jedne godine i sedam članova uzrasta od jedne do dve godine. A, najstariji član ima – 92 godine“, kažu za portal N1 u Narodnoj banci Srbije.
Prema informacijama iz društava koja upravljaju privatnim penzijskim fondovima – najčešće su roditelji ti koji odlučuju da uplaćuju privatne penzijske dobrinose na ime svoje dece.
Izveštaj NBS pokazuju da deca uzrasta do devet godina – 211 njih – na svojim računima u privatnim penzijskim fondovima u Srbiji imaju ukupno 8,59 miliona dinara. Svako dete na računu ima prosečno 40.711 dinara.
„Prosečna starost korisnika dobrovoljnih penzijskih fondova na kraju drugog tromesečja 2023. godine iznosi oko 47 godina, a najviše je korisnika starosti od 40 do 60 godina, i to 62 odsto. Isto tako, procenat korisnika koji su stariji od 53 godine sličan je kao u prethodnim godinama i iznosi 30,8 odsto, dok je procenat korisnika starijih od 58 godina 18,1 odsto“, navela je NBS, piše N1.
Na tržištu dobrovoljnih penzijskih fondova na kraju drugog tromesečja 2023. godine poslovala su četiri društva za upravljanje, koja su upravljala imovinom sedam dobrovoljnih penzijskih fondova. To su: Đenerali basic, Rajfajzen future, DDOR garant ekvilibrio, Dunav penzije, Đenerali indeks, DDOR garant štednja i Rajfajzen evro future.
Među građanima koji ulažu u privatne penzijske fondove i dalje je više muškaraca nego žena: nešto više od 122 hiljade muškaraca naspram manje od 95.000 žena.
PROČITAJTE JOŠ
30
2
„Neto imovina fondova na kraju drugog tromesečja 2023. godine iznosila je 51,8 milijardi dinara i veća je za 4,2 odsto nego na kraju prethodnog tromesečja“, navodi se u izveštaju NBS.
Na promenu vrednosti neto imovine utiču neto uplate sredstava u fondove, isplate sredstava iz fondova i dobit koju fondovi ostvaruju od ulaganja.
„U drugom tromesečju 2023. godine ukupne uplate iznosile su 1,07 milijardi dinara, članovi su povukli 832,3 miliona dinara, dok je prinos od ulaganja iznosio oko dve milijarde dinara“, istakla je centralna banka, navodi N1.
Na kraju drugog tromesečja 2023. godine, struktura ulaganja imovine fondova nije znatnije izmenjena u odnosu na prethodni period.
„Najveći udeo imale su državne obveznice, koje su činile 77,4 odsto ukupne imovine. Sredstva na kastodi računima i oročeni depoziti banaka činili su 10,2 odsto, a ulaganje u akcije 11,1 odsto“, navodi NBS.
****