Bliži se isplata poslednjeg, trećeg minimalca kojim država pomaže privredu posrnulu pod teretom korona krize. Postavlja se pitanje - šta posle toga, s obzirom da su privrednici tek započeli oporavak koji će za pojedine od njih izuzetno dugo trajati.
Ugostiteljstvo i turizam su i u Srbiji, kao i u drugim zemljama, pretrpeli najveći udar i čini se da bez dodatne pomoći teško mogu da izađu „na zelenu granu“. S druge strane, država zdušno pomaže pojedine koji ni do sada nisu bili profitabilni.
Sada je vreme za neku vrstu targetiranih mera, da sredstva idu prema industrijama koje su najviše pogođene, a ne prema onima koje su relativno lako prošli kroz ovu krizu, smatra ekonomista Mihailo Gajić, direktor istraživačke jedinice organizacije „Libek“.
„Kada pogledamo podatke iz aprila i maja, iako je došlo do pada izvoza i industrijske proizvodnje, vidi se iz statistike da to nije pogodilo sa preduzeća u istom nivou. Takođe postavlja se pitanje da li je neophodno da država pomaže neka preduzeća koja ni pre nisu imala dobar biznis model“, ističe Gajić.
Kao primer navodi „Er Srbiju“.
„Er Srbija je kompanija koja nijednu godinu svog postojanja sa strateškim partnerom nije mogla da iskaže profit u knjigama bez državnih subvencija. Pomagati takvu kompaniju, što je država već najavila, očigledno je bacanje para u bunar. Jer, kompanija ni kasnije, kad se stanje vrati u normalu neće generisati profit odakle će se ta sredstva moći otplatiti“, navodi Mihailo Gajić.
Unija poslodavaca Srbije sprovela je istraživanje uz tehničku podršku Međunarodne organizacije rada (MOR) i u partnerstvu sa Evropskom bankom za obnovu i razvoj. Istraživanje je organizovano od 7. do 30. aprila 2020. godine i obuhvatilo je 462 preduzeća, od čega je njih 400 u potpunosti popunilo upitnik.
Najmanju otpornost na novonastalu situaciju zbog koronavirusa, prema dobijenim rezultatima, pokazala su preduzeća do 10 zaposlenih, odnosno preduzeća u hotelijerstvu i ugostiteljstvu, transportu, prometu nekretnina i u tekstilnoj industriji.
„Prema iskazima datim u upitniku, nešto manje od trećine preduzeća u Srbiji oporaviće se od krize u roku od mesec dana, dok poslodavci retko razmatraju privremeno ili trajno zatvaranje. Pored toga, trećini preduzeća (i nešto više), biće potrebno od jedan do tri meseca za oporavak, dok će se trećina oporaviti za tri do šest meseci“, pokazuje istraživanje Unije poslodavaca.
Ipak, najteži udar pretrpeo je sektor ugostiteljstva.
„Razlog je što je većini preduzeća u ovoj oblasti bilo zabranjeno da radi skoro mesec i po dana (od 22. marta do 1. maja), što je dovelo do potpunog nestanka potražnje i samim tim ozbiljnih problema sa prilivom. Zbog toga 17 odsto ovih poslodavaca razmatra da zatvori preduzeće, verovatno zbog nagomilanih dugova i opšteg osećaja da je oporavak turističkog sektora neizvestan, kao i da će biti poprilično spor“, ukazuje Unija poslodavaca.
Za sada – nema nikakvih najava iz Vlade o novim ekonomskim merama.
„Smatram da bi trebalo razmišljati o sektorskim merama koje bi mogle da pomognu neku određenu industrijsku granu, a ne sve podjednako, jer onda novac ide i onima kojima treba onima kojima ne treba. To su ugostiteljstvo i turizam pre svega, ali i neki sektori prerađivačke industrije kojoima je onemogućeg izvoz upravo zbog problema sa koronavirusom – došlo je do prekida lanaca snabdevanja“, objašnjava Mihailo Gajić.
Jedna od mera, predlaže naš sagovornik, može biti takođe nastavak odlaganja isplate poreza i doprinosa u narednoj godini, a ne davanje direktno keša na ruke, zato što država baš nema puno mogućnosti da daje isplate u ovom trenutku.
„Država se zadužuje da bi mogla da isplaćuje i ovaj program pomoći koji već polako sada prolazi. S obzirom da je naš javni dug već relativno visok, ove godine se očekuje da će budžetski deficit zbog tih mera podrške privredi biti devet odsto BDP, što je nečuveno visoko, mada je u skladu sa drugim zemljama u Evropi zbog ove situacije“, navodi Mihailo Gajić.
Privreda će da umre ako bude novog zatvaranja
„Mislim da naša vlada gleda da sve uradi osim toga, zato što su videli koji su problemi – u aprilu je bio pad industrijske proizvodnje od 16 odsto, u prerađivačkoj industriji gotovo 20 odsto u aprilu u odnosu na isti mesec prošle godine, pad izvoza 20 odsto… Mislim da su shvatili da će privreda da umre ako budu ponovo uveli slične mere kao što su bile tokom vanrednog stanja. Mislim da će ići do krajnjih granica da do toga ne dođe. Možda će uvoditi neka druga ograničenja, ali ne onakva kakva su bila za vreme vanrednog stanja“, kaže Mihailo Gajić.
Prema sprovedenom upitniku u istraživanju Unije poslodavaca Srbije, devet odsto preduzeća već je otpustilo određeni broj zaposlenih. Oko osam odsto njih planira da to učini u sledećem kvartalu. Oko 57 procenata planiranih otpuštanja će ostati u okvirima 10 odsto ukupnog broja zaposlenih kako zahteva kriterijum za državnu pomoć. Pa ipak, 16 odsto ovih preduzeća će otpustiti skoro trećinu zaposlenih, dok će nešto više od četvrtine otpustiti od 11 do 30 procenata.
„Istraživanje je pokazalo da su preduzeća u većini pozdravila mere koje je preduzela Vlada Srbije, ali i da imaju određene primedbe. Privrednici smatraju da bi u ovom trenutku trebalo ojačati likvidnost preduzeća, potrebno je odložiti naplatu PDV-a i ukloniti uska grla kao što su prevoz radnika na posao, ili procedure sa izvoz i uvoz robe“, rekao je Srđan Drobnjaković, direktor Unije poslodavaca Srbije.
Foto: Dragan Mujan/Nova.rs
Za prvu „turu“ mera država je izdvojila 5,1 milijardu evra, odnosno 11 odsto BDP.
Analiza koju je za portal Talas.rs , s početka aprila uradio sagovornik Nova.rs Mihailo Gajić, pokazuje da prvi paket mera „u sebi sadrži mnogo manje državnog novca nego što bismo to na prvi pogled pretpostavili“.
Mere obuhvataju: direktna plaćanja preduzećima za plate zaposlenih, u visini minimalne zarade (mikro i mala preduzeća i preduzetnici) ili 1,5 minimalne zarade (velika preduzeća) u toku tri meseca (oko milijardu evra); odlaganje plaćanja poreza na zarade i doprinosa za zaposlene tokom 3 meseca, te plaćanja akontacije za porez na dobit (oko 1,4 milijarde evra); kredite za likvidnost privredi preko komercijalnih banaka u iznosu od 2 milijarde evra, i kredite u iznosu od 200 miliona evra preko državnog Foda za razvoj (ukupno 2,2 milijarde evra). Zatim – direktna davanja građanima od 100 evra svakoj punoletnoj osobi (oko 600 miliona evra).
Iz ovoga je očigledno da , iako je zbir 5,1 milijardi evra – nije sav ovaj novac državni, niti država sve ove troškove preuzima na sebe u potpunosti.
Zaduživanje države kako bi sprovela mere povećava udeo javnog duga u bruto domaćem proizvodu.
Kako ukazuje Mihailo Gajić, do kraja godine doći ćemo na granicu od 60 odsto BDP koja se spominje kao neko sigurno utočište.
„Javni dug iznad toga može da predstavlja ozbiljan problem po javne finansije. Postavlja se pitanje ko bi nam onda pozajmio novac i po kojoj kamati- kamatne stope na naše hartije od vrednosti već rastu i značajno su više nego kod zemalja u regionu“, upozorava Gajić.
Zemlje u okruženju su ipak članice EU, očekuju veliku pomoć iz Brisela koja je delimično već dogovorena. Sada, kako kaže, treba da se usvoji novi paket vezan za korona obveznice za koje bi zapravo izdavala i za njih garantovaa EU, a ne pojedinačna zemlja članica.
„Kad mi nismo pod tim kišobranom mnogo je rizičnije davati novac nama nego Rumuniji, Hrvatskoj, Bugarskoj i drugim zemljama u okruženju, pa je i kamatna stopa zato viša“ , navodi Gajić, dodajući da sve zavisi kakva će biti privredna situacija – ako privredna aktivnost padne samo 3 odsto, što je optimističan scenario, onda privredna pomoć možda neće biti neophodna ili je dovoljno da bude mala i ograničena.
Nove projekcije MMF još pesimističnije od prethodnih
„Očekuje se da privredni pad u Evropi bude dva procentna poena dublji nego što je bilo očekivano – to se pre svega odnosi na zemlje Zapadne Evrope i pitanje je kako će se sve to odraziti na Srbiju, pošto za nas kao i za sveliki broj drugih zemalja nisu revidirani podaci. Ako to pogodi naše trgovinske parnerere i oni uđu u dublju recesiju nego što je bilo očekivano, onda će to uticati i na izvoz iz Srbije i pad ekonomske aktivnosti kod nas“, upozorava Mihailo Gajić, da jući da će verovatno recesija kod nas biti nešto dublja nego što se očekuje.
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare