Da će Srbija morati da se dodatno zaduži kako bi sprovela program oporavka od posledica pandemije koronavirusa jasno je bilo čim su obelodanjene državne mere za pomoć privredi. Nejasno je jedino - zašto nije tražen novac koji je MMF pod povoljnim uslovima ponudio svojim članicama, a EU državama kandidatima? Umesto toga, Srbija se zadužuje na tržištu po ceni od 2,6 odsto, emitujući dinarske obveznice na rok od pet godina. Kamatne stope na kredite MMF i EU su znatno niže.
Mišljenja ekonomista po pitanju da li je trebalo zajmiti novac od međunarodnih institucija po niskoj ceni ili se zaduživati kroz prodaju državnih obveznica nisu usaglašena. Dok jedni smatraju da je trebalo od MMF tražiti pomoć za likvidnost, što bi nas automatski „kandidovalo“ i za finansijsku pomoć EU kao zemlje kandidata, drugi navode da je bolje zaduživati se iz više izvora i ne juriti odmah na ogromne iznose kredita kod MMF.
Goran Radosavljević, ekonomista i profesor FEFA ukazuje da je kamatna stopa EU i MMF 0,29 odsto, što ovaj novac čini znatno jeftinijim.
“MMF nudi dve vrste pomoći – kratkoročnu na godinu dana uz kamatnu stopu od 0,29 odsto i srednjoročnu od tri do pet godina sa kamatnom stopom od 0,56 odsto” navodi Radosavljević za Nova.rs.
Srbija nije zatražila nijednu vrstu pomoći od MMF, pa nije “ušla” ni u paket mera za makrofinansijsku pomoć EU.
Naime, Evropska komisija je u utorak 22. aprila usvojila predlog paketa za makrofinansijsku pomoć od tri milijarde evra za države kandidate, a Srbija je jedina zemlja iz regiona koja time nije obuhvaćena. Uslov da bi neka država mogla da učestvuje u ovom paketu pomoći jeste da je tražila od MMF-a hitnu pomoć za likvidnost.
“Svesni smo da su nam sredstva potrebna. Imamo mere Vlade koje će da probiju budžet za bar milijardu evra, ako ne i više. Postoji pomoć koju nudi EU, koja jeste uslovljena, u smislu da se zna za šta se koristi. Pa se postavlja pitanje, da li je razlog što se to nije uzelo zato što ne mogu ti uslovi da se ispune koje Evropa traži od vas, a vi ste zemlja kandidat, ili je nešto drugo po sredi. Ali, svakako, izgovor da nismo tražili novac jer nam ne treba, a da se istovremeno zadužujemo – ne stoji”, ističe Radosavljević.
Ekonomista Srboljub Antić, nekadašnji predstavnik naše zemlje u MMF, predsednik resora za finansije Demokratske stranke smatra da sa uzimanjem pomoći od ove međunarodne institucije ne treba žuriti.
“Srbija ima program sa MMF – koordinacija ekonomskih politika, koji je u toku i završava se krajem godine. Za nas je trenutno vrlo bitno da imamo pomoć Fonda koja je savetodavna. Kada uporedite sve ekonomske programe u svetu nastale kao reakciju na pandemiju, vidite da je sve vrlo slično. Razlog je taj što je MMF dao smernice šta treba da se radi”, kaže Antić za Nova.rs.
Srbija već ima određenu stručnu pomoć Fonda i to je, kako kaže – dragoceno.
“Što se tiče zaduživanja, treba znati da je do sada Fond, sem u jednom slučaju, uvek davao novac za Narodnu banku Srbije, za devizne rezerve. A, koliko vidim Srbija ima program koji se uglavnom zasniva na fiskalnom delu. Mi vrlo brzo možemo promeniti ekonomski program i otići kod MMF po novac, pošto program već imamo. Ali nemam neki jasan odgovor zašto bismo odmah sad išli na ogromno zaduživanje”, navodi Antić.
Kako ističe, novca u svetu ima, kamatne stope su vrlo niske i niske će preovladavati u dosta dugom periodu.
“Razlog je što su velike razvijene zemlje veoma zadužene i one na neki način preko svojih centralnih banaka snižavaju troškove zaduživanja. Još nešto, naš ekonomski program za oporavak privrede zbog pandemije koronavirusa još nije postao potpuno operativan, jedino su podeljene penzije. Tek je počelo. Mi ne možemo da znamo koliko će novca biti potrebno”, ukazuje Srboljub Antić.
On podseća da je, za razliku od 2009, Srbija sada fiskalno u dosta boljoj situaciji nego onda.
“Devizne rezerve su prilične i mislim da ne treba da se zalećemo na neko ogromno zaduživanje”, navodi on.
Srbija, kaže, i 2008. i 2009. nije bila među prvima koja je zatražila program.
“I to je bila dobra odluka. Mislim da bi odluka o nekom većem zaduživanju trebalo da se donese kad se vide prvi pokazatelji, koji neće biti dobri, to je sigurno, ali ne treba praviti neku dodatnu paniku. Novca će biti, vidimo da u svetu svi štampaju novac i da za to još ima prostora. Novac ćemo naći prilično jeftino”, navodi naš sagovornik.
Na pitanje o razlici u kamatnim stopa koja se Srbiji nudila i ona za koju se opredelila prodajući obveznice, Antić odgovara da ne ne treba zaboraviti da se kamatna stopa obračunava na neku osnovu, i da treba uključiti uticaj inflacije.
“U slučaju MMF osnova je devizna, a u slučaju domaćih obveznica, osnova je dinarska. Pitanje je kolika je realna kamatna stopa, nije nemoguće da su obe u realnom smislu negativne. To je jako teško sada izmerit”, navodi on.
Eventualno bismo, smatra, mogli da promenimo fiskalnog agenta u fondu pa da naš budžet direktno vuče novac iz Fonda. Ali, za sada je fiskalni agent u MMF – centralna banka, a naše su devizne rezeve, kako kaže – sasvim dovoljne.
Ekonomista Goran Nikolić je za portal Nova.rs kratko prokomentarisao zaduživanje Srbije zarad saniranja ekonomskih posledica pandemije koronavirusa.
„Očekujem da bi Srbija već početkom jula mogla da zatraži pomoć MMF u vidu kredita pod izuzetno povoljnom kamatnom stopom. To pod uslovom da u junu mesecu zdravstvena situacija sa koronavirusom počne da se smiruje. Tada će se znati i razmere posledica pandemije“, kaže Nikolić.
“Mislim da Srbija treba da ostane u ovom programu sa MMF za sada, a da napravi neku procenu, jer još uvek se sve ovo ’trese’. Tačno je da su tri zemlje regiona već bile kod Fonda – Kosovo, Severna Makedonija i Bosna i Hercegovina. Lično smatram da nije najpametnije biti u prvom talasu onih koji traže novac“, navodi Antić.
Pre svega, treba da vidimo koliko nam novca treba.
„Potom da vidimo kako će se situacija dalje razvijati. Mnogo je bolja fiskalna situacija bila pre početka ove krize, nego što je to bio slučaj 2008. i 2009. godine. Naravno, to će brzo početi da se kvari, ali mislim da ta odluka o zaduživanju treba da bude vrlo racionalna. Najbolje da se zadužimo na više mesta, pa i na domaćem tržištu“, zaključuje Srboljub Antić.
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare