Posle borbe za zdravlje građana čeka nas i borba za privredu

Koliko će srpskoj privredi trebati da stane noge ako pandemija koronavirusa bude trajala tri, odnosno šest meseci, pitanje je koje smo postavili ekonomistima očekujući preciznije procene. Na žalost, bilo kakve računice u ovom trenutku je veoma teško izvesti."Svet bi ušao u ekonomsku krizu pre ili kasnije, i da nije bilo ove pandemije, zbog čitavog niza stvari. I ja pripadam tim ekonomistima koji su očekivali novu ekonomsku krizu. Ipak, mislim da su svi iznenađeni do koje mere je ona zahvatila svet. Svet je, zapravo, u najvećem delu stao. Odvija se samo nužni deo aktivnosti", kaže u razgovoru za Nova.rs Ljubodrag Savić, profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu.On ističe da apsolutno niko ne može ozbiljno da proceni visinu štete koju će trpeti domaća privreda, ali i svetska ekonomija. Sve je to u domenu, kako kaže - "šta će biti ako bude"."Nisam pesimista, stvari posmatram realno, ali ne vidim mnogo razloga za optimizam da će oporavak privrede posle epidemije koronavirusa trajati kratko u Srbiji. Svi oni koji kažu da je za to potrebno nekoliko meseci, mislim da ne znaju šta pričaju. Šteta, sigurno je, neće biti mala, i biće mnogo veća nego što su bile posledice svetske krize 2009. godine", ukazuje Savić.Ipak, on ističe da će kriza posle pandemije u svetu biti žešća nego u Srbiji."Ovde više nije pitanje da li će da funkcioniše ekonomija - ovde ne funkcionišu ljudi. Ljudi su po karantinima, ljudi se leče i bore da prežive. Nema ljudi - nema ni proizvodnje, nema ni usluga", navodi Ljubodrag Savić.Kao primer navodi avio industriju."Uzmimo na primer avio sabraćaj. To je jedna od važnih, vitalnih privrednih grana. Avioni danas lete samo u hitnim slučajevima i kada zemlje vraćaju svoje državljane. Šteta koja će od toga nastati je sigurno veća nego što je bila 11. septembra 2001. godine, kada su u Njujorku srušene kule bliznakinje, pa je dosta letova obustavljeno zbog straha od terorizma. Ali se ipak letelo. Danas ne leti niko. Ili leti se veoma malo. To govori da se radi o neverovatno velikoj krizi", objašnjava profesor Savić.On podseća da 2009. godine u svetu bez posla ostalo 25 miliona ljudi."Sada Tramp prognozira da će samo u SAD bez posla ostati 47 miliona ljudi. To je bezmalo duplo samo u SAD. Jeste to velika zemlja, ali nije jedina. Da ne govorim o Kini koja je u jednom trenutku gotovo potpuno stala. Pa Nemačka - svaki drugi automobil u Evropi proizvodi se u Nemačkoj. Sve je stalo. Stali su svi naši komponentaši. U Srbiji 'Lir' radi na četiri lokacije i upošljava oko 10.000 ljudi. Niko ne radi. Zato što ne rade Nemci", navodi on.Profesor Savić ističe da nije tačno da nema tražnje."Tražnje ima, ali nema uslova za proizvodnju. Jedan deo komponenti dolazi sa naših prostora, ali najveći deo je iz Kine i zemalja gde je jeftina radna snaga. A tamo ništa ne funkcioniše ili funkcioniše vrlo otežano", objašnjava sagovornik Nova.rs.On navodi da je čitao prognoze nekih svojih kolega, ekonomista, koji navode da su ove mere dizajnirane za tri meseca i da će posle toga privreda početi da se oporavlja."Ja uopšte ne delim taj utisak. Mislim da ćemo mi tek posle epidemije da se nađemo u ekonomskoj krizi. Vidimo to na primeru zdravstva koje možda najviše trpi posledice. Bolnica 'Dragiša Mišović' na primer je proteklih godina renovirana, opemljena modenom opremom, a sada ne radi operacije, dijagnostike, urađena je prenamena - sve je to zbog koronavirusa u drugom planu. I kad se završi ova pandemija, a završiće se - prvo treba obnoviti zdravstveni sistem. On je potpuno ruiniran, prenapregnut, ljudi su iscrpljeni, oprema raubovana. Koliko će koštati Srbiju da samo zdravstveni sistem dovede u red? Pa, potom, ljudi koji dva, tri meseca nisu išli ni na preglede, ni na terapije. Kakav će to pritisak biti samo bolnice tim povodom", pita Savić.Turizam je, kako navodi - potpuno zamro i pitanje je da li će se oporaviti iduće sezone."Danas u Srbiji rade javna preduzeća, EPS, rade fabrike proizvođači hrane. Još u Srbiji jedan deo te proizvodnje radi. Jer, sve što je uključeno u globalni lanac snabdevanja radiće dok ima rezervi. Sve drugo ne funkcioniše",  ukazuje Ljubodrag Savić.Mihailo Gajić, ekonomista, direktor istraživačke jedinice Libertarijanskog kluba Libek takođe ističe da je za sada jako teško davati prognoze za oporavak srpske privrede, imajući u vidu nedostatak podataka o situaciji u martu kada su uvedene mere suzbijanja pandemije.“Zato se većina postojećih prognoza veoma razlikuje, imajući u vidu različite pretpostavke na kojima se baziraju. Sigurnije prognoze ćemo moći da damo krajem meseca, kada budu prispeli podaci o poslovanju tokom marta”, kaže Mihailo Gajić.On ističe da su prognoze Bečkog instituta za međunarodnu privredu koji detaljno prati ekonomska kretanja u regionu za sada optimistične - procenjujući uticaj na srpsku privredu u nivou od 0,4 odsto do 1,7 odsto BDP-a, zavisnosti od vremena koje je neophodno za prevazilaženje ove krize."Istovremeno, prognoze za velike evropske ekonomije su za sada mnogo pesimističnije (zvanična procena za nemačku privredu je recesija od pet odsto) tako da će sa dolaskom novih informacija o prometu ove prognoze za Srbiju biti verovatno pesimističnije", navodi Gajić.U prvom slučaju - prevazilaženja pandemije u roku od tri meseca - najveći negativni efekti po privredu, kako ističe, biće prisutni u sektoru turizma, ugostiteljstva i sektoru ličnih usluga, kao i sektoru transporta. Ovo će naravno imati uticaj i na druge sektore privrede, ali će ovaj uticaj uglavnom biti ograničen."Sektor malih preduzeća će verovatno najlakše moći da ponovo krene sa poslovanjem, kao i sektor saobraćaja. Ugostiteljstvo i turizam će verovatno biti teže pogođeni ove godine, usled odložene potrošnje i veće sklonosti ka štednji usled ekonomske nesigurnosti. Usled nedavno prezentovanih mera Vlade, u prvom slučaju ne bi trebalo da očekujemo značajniji rast nezaposlenosti, barem na papiru, jer je odloženo plaćanje poreza i doprinosa na zarade i uvedeni transferi u iznosu polovine ili cele mininalne zarade preduzećima", smatra Mihailo Gajić.On smatra da bi se, u slučaju težeg rešavanja problema pandemije, u kome je neophodno šest meseci za prevazilaženje problema, uticaj krize osetio na celokupnu privredu, a naročito u sektoru prerađivačke industrije usled prekiada lanaca snabdevanja."U ovom slučaju nedavne mere Vlade ne bi bile dovoljne da se ovo vreme prebrodi bez značajnijeg otpuštanja u privredi i zatvaranja firmi, a i ovolika dužina trajanja vanrednog stanja značilo bi značajno veća fiskalna sredstva nego ona koja su trenutno predviđena merama Vlade pa se postavlja pitanje da li bi bilo moguće i pronaći ih", navodi Gajić.On upozorava da bi bilo dobro ubrzati isplatu obećanih mera: dakle da se ova sredstva isplaćuju u aprilu umesto u maju, kao i moratorijum na plaćanje poreza i doprinosa na zarade od početka marta, a ne od uvođenja vanrednog stanja."Trebalo bi i ukinuti meru podele po 100 evra punoletnim građanima, jer za nju nema ekonomskog opravdanja", zaključuje Mihailo Gajić.Profesor Ljubodrag Savić ukazuje i na još jednu činjenicu koja je, za razliku od nastupajuće, karakterisala prethodnu svetsku ekonomsku krizu 2009. A nije reč o koronavirusu."Tada, 2009. godine u Londonu je sazvan samit grupacije G20. Prvi zaključak oko koga su se složili je da se svet nalazi u globalnoj opasnosti i da su potrebne globalne, kolektivne, zajedničke mere. Tada je doneto dvadesetak dobrih mera od kojih je najveći deo sproveden. Svet je tada bio potpuno ujedinjen u borbi protiv ekonomske krize", podseća Savić.Danas je potpuno drugačije."Tramp je pre dve godine počeo trgovinski rat sa Kinom, a sa Rusijom to traje odavno. Danas umesto zajedništva imamo globalno nadmetanje. Sada svako vuče na svoju stranu i svako pokušava da na štetu drugogoga zaštiti svoju ekonomiju", zaključuje Ljubodrag Savić.