0
Primer Kragujevčanina Milana Jevtića, koga EPS tereti za 130.000 dinara duga, koji nije on napravio, otvorio je pandorinu kutiju "nepravednih dužnika", te građani na društvenim mrežama iznose svoje primere borbe sa državnim i javnim preduzećima u nameri da dokažu da dugovi nisu njihovi. Nova.rs vam donosi svojevrsni vodič, šta da radite u slučajevima kada sumnjate da su dugovi nerealni i na koji način da dokažete da su pružaoci usluga "naduvali" račune.
Podnošenje reklamacije na „sumnjivi“ račun bilo kog pružaoca usluga od opšteg ekonomskog interesa, je prvi korak i najispravniji put, da kasnije, ukoliko dođe do tužbe i suđenja, izborite svoja prava i dokažete da je račun bio neispravan, jednoglasno potvrđuju za Nova.rs iz Udruženja za zaštitu potrošača „Efektiva“ i Nacionalne organizacije potrošača Srbije (NOPS).
Kako ističu, takvi dokazi „crno na belo“ potrošačima obezbeđuju zaštitu da su postupili ispravno i na vreme uložili reklamaciju.
Prema rečima potpredsednika NOPS-a, Zorana Nikolića, građani se najčešće žale zbog „iskakanja“ računa za struju u objektima u kojima žive povremeno, neočitanih vodomera i „proizvoljnog“ zaduženja potrošača za utrošenu vodu, zatim, enormnog plaćanja zajedničke potrošnje vode, takozvanog rastura, pa sve do računa za grejanje ispostavljenih za dane kada nije bilo grejanja.
„U svim tim situacijama potrebno je uložiti pisanu reklamaciju i mi tada kao Udruženje možemo da reagujemo. Na taj način kasnije može da se dokaže, da li se neko na primer, neovlašćeno kačio na vaše brojilo u objektu gde ne živite redovno. Tokom grejne sezone postoji način da se izmeri temperatura, pa ako je zaista bila niža, onda se dolazi do određene beneficije, odnosno umanjenja računa, jer usluga nije bila u skladu sa ugovorenom. Isto je i kod utvrđivanja potrošnje vode. Ukoliko račun odudara od uobičajenog, to je znak da se uloži reklamacija“, objašnjava Nikolić.
Navodi i da građani ne bi trebalo da izbegavaju prijem takozvanih ‘plavih koverti‘, kojima im stižu tužbe, jer prijemom tih tužb na vreme, mogu da iskoriste zakonski rok od osam dana za ulaganje svoje žalbe.
Reklamacije nikako ne podnositi usmeno na šalteru
Jovan Ristić iz Udruženja „Efektva“ upozorava potrošače da svoje reklamacije nikako ne podnose usmenim putem na šalteru, jer će tako samo otežati sebi, ukoliko kasnije dođe do tužbe i suđenja. Njegov savet je da se svaka reklamacija na račun ili neiporučenu uslugu obavlja putem zvaničnog mejla pružaoca usluga ili preporučenom poštom.
„Građani na šalterima i srvisima za potrošače, prilikom reklamacije mogu samo da slušaju bajke, a ukoliko dođe do tužbe, oni nemaju dokaz šta im je rečeno. U najboljem slučaju mogu da dokažu samo dan i vreme kada su telefonom zvali. Ukoliko baš moraju lično da podnesu reklamaciju na šalteru, onda je moj savet da obavezno daju izjavu i traže dokaz da je zaprimljena njihova reklamacija. Prema zakonu svaki trgovac je dužan da to uradi i izda potvrdu o zaprimljenoj reklamaciji‘‘, objašnjava Jovan Ristić iz „Efektive“, inače pravnik.
Ukoliko dođe do sudskog postupka, reklamacija u pisanom obliku, dodaje on, za potrošače predstavlja dokaz da su pokušali da reše problem mirnim putem. Kod „naduvanih“ računa platite nesporni deo. U slučaju da postoji sumnja da je određeni račun višestruko uvećan i da odskače od uobičajenog iznosa, savet je da se, uz reklamaciju, plati nesporni deo. Na primer, ukoliko je uobičajeni iznos 5.000 dinara, a potrošač iz nekog razloga dobije 25.000 dinara, na opštoj uplatnici treba uplatititi taj nesporni deo.
„U takvim situacijama, ukoliko dođe do tužbe, potrošača mogu da tuže samo za neplačeni deo računa, a ne i za ono što je platio. To su osnovne stvari koje bi trebalo uraditi pre izlaska na sud“, kaže Ristić.
Prigovor na tužbu – u roku od osam dana
Potrošači koji smatraju da su im isporučeni nerealni računi, ili su oštećeni na neki drugi način, do suda dolaze na dva načina, odnosno, ako sami tuže određenu firmu, ili ako isporučilac usluga njih tuži. U slučaju da je potrošač dobio tužbu, neophodno je da podnese prigovor u roku od osam dana od prijema rešenja.
„Prigovor se predaje javnom izvritelju koji je i dostavio rešenje. Izvršitelj je dalje u obavezi da prigovor prosledi sudu i sve dok ne bude doneta sudska presuda, izvršitelj zastaje sa postupkom“, navodi Ristić.
Uvek angažujte advokata
Iz Efektive podsećaju da je ‘‘samouko zastupanje‘‘ pred sudom, dozvoljeno zakonom, ali u slučaju postupka sa javnim i državnim preduzećima nije poželjno i „nikako nije dobro“, podvlači Ristić.
„Druga strana je uvek ‘jača‘ od potrošača i ako se oštećeni potrošači budu branili sami, njihove šanse pred sudom su vrlo male, a situacija teška i komplikovana. Angažovanje advokata nesumnjivo povećava troškove, ali i šansu da se dokaže da je došlo do greške“, pojasnio je predstavnik „Efektive“.
Jovan Ristić ističe da se građani najviše žale na račune Elektoprivrede Srbije i da se to preduzeće ponaša kao „država u državi“.
„EPS-ov rad sa potrošačima je ‘čista, savršena katastrofa‘. Njihov monopolski odnos vidi se u svim segmentima sa potrošačima, problematični su njihovi odgovori na reklamacije i neko konačno mora da stavi njihov rad pod lupu. Računi koje izdaju, ne uklapaju se ni sa jednim drugim računom koje dobijamo‘‘ kaže Ristić i posebno ističe da EPS obmanjuju građane, isticanjem roka od osam dana za reklamaciju, koji je ustvari njihov rok za odgovor na reklamaciju „EPS tim rokom obmanjuje potrošače i njima jednom za svagda mora da se stane na put‘‘, kategoričan je Ristić.
On je podsetio i da je Udruženje „Efektiva“ krajem prošle godine, zbog nezakonitih računa, poveo kolektivni potrošački spor, kako kaže ‘‘na 26 strana‘‘ na kojima su ukazali na način obračunavanja zaduženja građana, izgled računa i sve što se na računu servira kao dugovanje, ali da do danas nisu dobili nikakav odgovor, te da je EPS monopolista, nad kojim nema nikakve kontrole“, zaključio je Ristić.
Bonus video: Oporavite svoj kućni budžet
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
