Inflacija u Srbiji, prema najsvežijim podacima, iznosi 13,7 odsto, dok je u Ukrajini, zemlji u kojoj godinu i po dana bukti rat, manja i iznosi 12,8 posto. Ova statistika uspela je da podeli srpske stručnjake. Dok neki za ovakvu situaciju krive lošu ekonomsku politiku koju sprovodi naša država, neki zapravo nisu sigurni u tačnost i preciznost podataka koje je iznela Nacionalna banka Ukrajine.
Zvanični podaci o inflaciji većini građana ne znače baš ništa, s obzirom na to da u obračun ulazi nekoliko stotina proizvoda, od kojih su najviše poskupeli oni koji se koriste svakodnevno, i mada oni od maja pokazuju da je inflacija u padu. U junu je na najnižem nivou od februara prošle godine, 13,7 odsto, ali to ne znači da cene padaju – već samo sporije rastu.
Srbija svakako nije jedina država sa dvocifrenom inflacijom. Međutim, alarmantno je što postoji država u kojoj godinu i po dana bukti rat, a ipak ima nižu inflaciju – Ukrajina.
Rat u Ukrajini počeo je u februaru 2022. godine i od tada, inflacija u ovoj zemlji, ali i u čitavoj Evropi, bila je u porastu.
Onda je, međutim, inflacija u evrozoni počela da pada. Potom je isti scenario usledio i u Ukrajini. Tako je u junu inflacija u ovoj ratom zahvaćenoj zemlji, prema zvaničnim podacima Nacionalne banke Ukrajine iznosila 12,8 odsto – što je niže od srpskih 13,7.
Kako za portal Nova.rs objašnjava ekonomski novinar i glavni i odgovorni urednik nedeljnika NIN Milan Ćulibrk, takva razlika zapravo je rezultat ekonomske politike koju sprovodi naša država.
PROČITAJTE JOŠ
“Ako smo uvozili inflaciju, kako predstavnici vlasti tvrde, zašto je onda ona veća samo u Turskoj i Mađarskoj? A i tamo inflacija pada brže nego kod nas. Dakle, nije to samo uvezena inflacija, već su doprinele i centralna banka i Vlada”, kaže Ćulibrk.
Prema rečima našeg sagovornika, ove institucije doprinele su slabom visoke inflacije lošom monetarnom politikom, odnosno kontrolom ponude novca, kao i fiskalnom, koja se bavi pribavljanjem novca u državnu kasu i raspoređivanjem njegovog trošenja.
“Već je najavljeno 550 miliona za nove podsticaje. Mi imamo konstantno ‘upumpavanje’ novog novca. Pritom, očekivan rast bruto domaćeg proizvoda je maksimalno dva odsto”, kaže Ćulibrk.
On takođe naglašava da će nova sredstva koja dodeljuje džava dovesti do daljeg rasta inflacije.
S druge strane, ekonomista dr Ljubomir Madžar nije siguran da je informacija o inflaciji u Ukrajini tačna.
“Ti procenti su neverovatni, jer je Ukrajina država koja je izgubila veliki deo kapaciteta, troškovi transporta su veliki, infrastruktura je oštećena. Ne verujem da je, pored oružja, Zapad Ukrajini doturao i hranu i gorivo. Kada je ova informacija u pitanju, imam veliku skepsu u njenu tačnost”, zaključuje dr Madžar.
BONUS VIDEO Pitali smo građane čega su morali da se odreknu zbog krize
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar