0
Izvršni odbor Narodne banke Srbije (NBS) odlučio je na današnjoj sednici da referentnu kamatnu stopu zadrži na nivou od 1,0 odsto.
Narodna banka Srbije od oktobra ove godine postepeno smanjuje ekspanzivnost monetarne politike bez promene osnovnih kamatnih stopa, imajući u vidu povećane troškovne pritiske u međunarodnom i domaćem okruženju i neophodnost uticaja na inflaciona očekivanja, navodi se u saopštenju.
„Pored obustavljanja aukcija repo kupovine hartija od vrednosti putem kojih je u prethodnom periodu bankama obezbeđivana dinarska likvidnost, NBS postepeno povećava procenat viškova dinarske likvidnosti, koje reverznim repo aukcijama (repo prodajom hartija od vrednosti) povlači na nedelju dana, kao i prosečnu ponderisanu stopu na tim aukcijama. Od oktobra ova stopa je povećana sa 0,11 odsto, koliko je do tada u proseku iznosila od početka godine, na 0,34 posto, koliko je iznosila na poslednjoj reverznoj repo aukciji“, ističe u NBS-u.
Dodaju da će i u narednom periodu, Narodna banka Srbije postepeno, u skladu sa okolnostima, nastaviti da povećanjem prosečne ponderisane repo stope, u okviru postojećeg koridora kamatnih stopa, pooštrava monetarne uslove.
„Više svetske cene energenata i drugih primarnih proizvoda, zastoji u snabdevanju i znatno više cene transporta na globalnom nivou, uz efekte niske baze iz prethodne godine, doveli su do viših troškovnih pritisaka na svetskom i domaćem tržištu. Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, međugodišnja inflacija je u oktobru iznosila 6,6 posto. Pritom, tri četvrtine međugodišnje inflacije bilo je opredeljeno faktorima na koje monetarna politika ne može da utiče – cenama hrane i energenata. Treba imati u vidu i to da su cene obeju grupa proizvoda tokom prethodne godine bile izrazito niske usled izostanka znatnije tražnje“, navodi se u saopštenju i dodaje:
„S druge strane, bazna inflacija (indeks potrošačkih cena po isključenju hrane, energije, alkohola i cigareta), na koju mere monetarne politike više utiču, u oktobru je ponovo bila znatno niža od ukupne inflacije i iznosila je 2,7 odsto međugodišnje. Očuvanju bazne inflacije na niskom nivou doprinosi dugogodišnja relativna stabilnost deviznog kursa, koja predstavlja snažno sidro cenovne stabilnosti i koja će biti očuvana i u narednom periodu, kao i inflaciona očekivanja finansijskog sektora i privrede u granicama cilja i za godinu dana unapred, i u srednjem roku. U prilog očuvanju inflacionih očekivanja idu i mere Vlade Srbije u pogledu ograničavanja cena osnovnih životnih namirnica.“
Kao i većina drugih centralnih banaka u svetu, i Narodna banka Srbije očekuje da će faktori više ukupne inflacije u najvećoj meri biti privremenog karaktera i da će biti iscrpljeni u narednoj godini.
„U skladu s tim, Narodna banka Srbije očekuje usporavanje inflacije od drugog tromesečja 2022. godine, tako da bi sredinom godine trebalo da se vrati u granice cilja (3,0 ± 1,5%). Nakon toga, inflacija će se kretati ka centralnoj vrednosti cilja, pri čemu postoji mogućnost da se krajem 2022. nađe i u donjoj polovini ciljanog raspona, ako se ima u vidu efekat više baze iz ove godine“, navodi se u saopštenju.
Bonus video – Uzelac: Banke naplaćuju onoliko koliko im tržište dozvoli
Pratite nas i na društvenim mrežama:
