Foto:Arhiva/Promo

Kompanija Mte:l Banjaluka odnosno Telekom Republike Srpske, u većinskom je vlasništvu Telekoma Srbija. I u ovoj kompaniji po uzoru na majku firmu u Beogradu, ključnu reč vode ljudi iz vladajuće Srpske napredne stranke.  

Nova.rs podseća ko sedi u Upravnom odboru Mte:l Banja Luka i kakve su veze tih ljudi sa vladajućom strukturom u Beogradu.

Predrag Ćulibrk – nestranačka ličnost u službi stranke

Predsednik Upravnog odbora je Predrag Ćulibrk, doskorašnji generalni direktor Telekoma Srbija i nekadašnji direktor Mte:l-a.  Kada je krajem prošle godne Predrag Ćulbrik smenjen sa mesta prvog čoveka Telekoma Srbije i kada je u njegovu fotelju zaseo Vladimir Lučić, poznavoci prilika su konstatovali da je „samo priznata stvarnost na terenu, jer je Lučić već neko vreme ključni čovek Telekoma“ i da je bilo pitanje dana kada će isluženi generalni direktor biti zamenjen.

Predrag Ćulibrk Foto: Vesna Lalić/Nova.rs

A kada je te 2012. godine Ćulibrk promovisan za generalnog direktora, Aleksandar Vučić, tada prvi potpredsednik Vlade, objavio je da je prvi put za direktora Telekoma Srbija došla nestranačka ličnost. Vučić je tada čak tvrdio da Ćulibrk „neće dozvoliti da to preduzeće bude partijska prćija“ kao što je bilo u vreme dok je, kako je naveo, vladu vodila Demokratska stranka.

Ovaj inženjer Elektrotehničkog fakulteta, rođen u Rumi, svoje karijeru je od početka 1994. godine gradio u Telekomu Srbije, da bi 2007. godine bio poslat iz Beograda u Banjaluku na mesto generalnog direktora kompanije „M:tel“, odnosno Telekoma Srpske. Sa te pozicije je 2012. godine i stigao na čelo Telekoma Srbija.

U poslovnim krugovima Ćulibrku se zamera da je Telekom pod njegovom palicom kaskao za konkurencijom i da je izgubio deo tržišta, dok je jedan od najkontroverznijih poslova koje je sklopio sigurno kupovina kablovskog operatera Kopernikus. U trenutku prodaje, jedan od vlasnika Kopernikusa je bio niški biznismen Srđan Milovanović, inače brat poverenika Srpske napredne stranke u Nišu Zvezdana Milovanovića.

U javnosti je ostalo nejasno da li je oko 200 miliona evra, koliko je navodno Telekom platio za Kopernikusovu mrežu korisnika, „naduvana“ cena, posebno kad se zna šta je i kako Milovanović posle pazario za taj novac.

Naime, Srđan Milovanović je samo mesec dana posle uspešnog posla sa Telekomom od grčke Antena grupe, preuzeo sve njene poslove u Srbiji i Crnoj Gori za 180 miliona evra. Na taj način Milovanović je postao vlasnike dve televizije u Srbiji sa nacionalnom pokrivenošću – Prva TV i O2 TV.  U paketu je još dobio i Prva TV u Crnoj Gori, Play Radio, šest kablovskih kanala i portale prva.rs, o2tv.rs i b92.net.

Mnogi detalji u vezi sa ove dve velike poslovne transakcije su ostali nedorečeni i otvorili su niz pitanja od toga da li je Telekom dobrom cenom Koprenikusa učinio ozbiljnu poslovnu uslugu bratu SNSovog poverenika za jug, da li je Milovanović u stvari Telekomovim novcem kupio dve nacionalne televizije i na kraju – da li je vladajuća stranka preko niškog biznismena postala vlasnik medija sa nacionalnom frekvencijom.

Od radikala do naprednjaka uz iste manire

Dok za Ćulibrka nije nikad razjašnjeno da je li od nestranačke ličnosti postao član stranke, mada je svojim ponašanjem pokazao da joj je odan, sigurno je da je jedan od partijskih kadrova u Upravnom odboru prekodrinske kćerke firme Draško Marković.

On je izvršni direktor za ljudske resurse u Telekomu Srbija i jedan od istaknutih naprednjaka koji su u tu partiju stigli iz Srpske radikalne stranke.

Foto:Screenshot; Draško Marković

Marković je posle dugog nestajanja iz javnosti, u avgustu prošle godine opet stigao u centar pažnje i to kada je pred zgradom Telekoma nasrnuo na Mariniku Tepić, potpredsednicu Stranke slobode i pravde, te joj oduzeo mikrofon i onemogućio dalje izlaganje.

One koji pamte devedesete u Srbiji tada su u Markoviću prepoznali mladog radikala koji je 1994. godine vodom polio predsednika Skupštine SRJ Radomana Božovića, „isprovociran“ jer je Vojislavu Šešelju i ostalim radikalima isključivao mikrofon.

Diplomu koju je stekao na privatnom fakultetu FABUS Marković je nadogradio master diplomom na Fakultetu organizacionih nauka.

Član je uprave Sportskog društva Crvena zvezda.

„Prvi gradonačelnik svih gradova južnog Banata i šire“

Za Branka Malovića je u jesen 2019. godine lider Lige socijaldemokrata Vojvodine Nenad Čanak, rekao da je „to kadar SNS-a koji je zadužen za južni Banat i koji pod izgovorom kapilarnih glasova sprovodi kapilarni teror“.

Foto:Screenshot

„Ko god nije za SNS, izložen je tome da bude otpušten ako je radio u državnoj firmi, da se uništi privatna firma ako je u privatnoj firmi, da mora gazda da ga otpusti jer će mu onda inspekcije uništiti firmu…“, rekao je tada Čanak. Dok o Branku Maloviću pričaju opozicioni političari, njega samog nema u javnosti.

Malović, prema onome što je o njemu objavio dnevni list Danas, živi na Novom Beogradu, gde je vlasnik kafića Domino. Navodno je bio vozač u Ministarstvu energetike i rudarstva pre nego što je avanzovao i postao koordinator SNS za južni Banat i Podunavlje.

Nema, kako navodi ovaj list, nijednu javnu funkciju, njegovog potpisa nema nigde u javnim dokumentima, ali je faktički on pravi gradonačelnik svih gradova i opština južnog Banata i „pred njim stoje mirno svi gradonačelnici, predsednici opština, članovi veća“. Prema navodima pojedinih predstavnika opozicionih stranaka, Malović je svoje veštine „organizovanja predizbornih aktivnosti i skupljanja glasova“ koristio u opštinama širom Srbije u vreme lokalnih izbora.

Bezbednjak, šef kabineta, prvi čovek svih zatvora

Dejan Carević, direktor Uprave za izvršenje krivičnih sankcija, bar prema onome što su nezvanično pisali mediji, je čovek burne biografije. On je svojevremeno bio šef kabineta ministra pravde. Tada je Srpski pokret obnove optužio Carevića da je bivši pripadnik Šestog odeljenja beogradske Državne bezbednosti, koje se svojevremeno dovodilo u vezi sa pokušajima ubistva Vuka Draškovića u Budvi i na Ibarskoj magistrali.

Carević je u izjavi za „Politiku“ demantovao povezanost sa pomenutim događajima.

Dejan Carević. Foto: Youtube/TVViminacium

Međutim, nije osporio da je tokom devedesetih bio zaposlen u Službi državne bezbednosti, navodeći da se bavio obaveštajnim radom u vezi sa inostranstvom.

Povodom tvrdnji SPO, da je bio u šestom odeljenju DB u vreme kada su se dešavala politička ubistva u Srbiji, Carević je naveo da je u to vreme bio u Vladi Srbije i obavljao odgovorne dužnosti u Upravi carina.

„Nisam bio radnik ‘tog’ šestog odeljenja koje SPO pominje. ‘Takvo’ šesto odeljenje nije postojalo. Nije tačna informacija plasirana u medijima, da je u tadašnjoj Službi državne bezbednosti, formirano odeljenje čiji su se pripadnici bavili likvidacijom političkih protivnika“ rekao je tada Carević.

Carević je naveo i da su njegovi odnosi sa načelnikom šestog odeljenja Ratkom Romićem bili „strogo profesionalni i nikada od njega nisam dobio ikakav protivzakonit nalog“.

Mediji navode da je Carević blizak i sa sadašnjim bezbednosnim službama, odnosno sa prvim čovekom BIA Bratislavom Gašićem.

U Upravnom odboru Mtel-a su takođe Slavko Mitrović i Nenad Tomović, koji su u ovo telo izabrani kao predstavnici malih akcionara, kao i Danijela Maletić.

***

Pratite nas i na društvenim mrežama:

Facebook

Twitter

Instagram

Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?

Ostavi prvi komentar