Dolazak američkog DFC: Jeftini krediti i "odgovor" Pekingu

Dolazak predstavnika američke Međunarodne razvojne finansijske korporacije DFC, najavljen je za 21. septembar. Reč je o razvojnoj banci iza koje stoji država i značajan kapital koji se, putem kredita, ulaže u različite sektore, uključujući zdravstvo, energetiku, infrastrukturu i tehnologiju. Fokus finansiranja ove američke razvojne banke je  i kreditiranje malih preduzeća i ženskog preduzetništva u cilju otvaranja radnih mesta na tržištima u razvoju. Predsednik Privredne komore Srbije Marko Čadež najavio je da će, nakon vašingtonskog sporazuma, predstavnici američke Međunarodne razvojne finansijske korporacije (DFC) u Beograd doputovati već 21. septembra radi priprema za što skorije otvaranje kancelarije, prve u regionu, i brži početak realizacije dogovorenih projekata."Biće to jedan od prvih koraka u realizaciji sporazuma o ekonomskoj saradnji Beograda i Prištine, koji će doneti vidljive i konkretne koristi ne samo za naše poslovne zajednice, već i za ekonomiju celog regiona – kroz jeftine kredite malim i srednjim preduzećima, finansiranje infrastrukturnih i podršku investicionim projektima privatnog sektora – od energetike, preko prehrambene industrije i logistike do visokih tehnologija", izjavio je Čadež, uoči polaska iz SAD.Amalija Pavić, zamenica izvršnog direktora Američke privredne komore u Srbiji za Nova.rs ističe da će najava otvaranja kancelarije DFC tj, američke razvojne banke u Beogradu biti veoma jasan, pozitivan signal budućim investitorima koji planiraju investicije u Srbiji i regionu, ali i podrška postojećim investitorima koji planiraju širenje svojih poslovnih aktivnosti na ovim prostorima."DFC pomaže kompanijama oko izabranih projekata na nekoliko načina: kroz direktno ulaganje u poslovanje, kredite i garancije sa dugim rokom trajanja, ali i kroz osiguranje od političkog rizika, kao i kroz tehničku podršku u razvoju projekata. Ova banka sarađuje direktno sa privatnim sektorom i to primarno u zemljama u razvoju. Sektori koje ova banka finansira su najčešće vezani za infrastrukturu, poljoprivredu, zdravstveni i energetski sektor, ali i nove, napredne tehnologije.Ne manje važno, DFC posebnu pažnju obraća na sektor malih i srednjih preduzeća, razvoj ženskog preduzetništva i na mali biznis koji ima veliki potencijal za stvaranje novih radnih mesta. Sve ovo za nas je važno, jer i u našoj privredi postoji veliki potencijal u sektoru mikro i malih kompanija, a ne smemo da zaboravimo da upravo te kompanije čine kičmu uspeha svake ekonomije", navodi Amalija Pavić za Nova.rs.

 Hoće li porasti američke investicije u Srbiju

Dolazak ovako važne finansijske institucije iz SAD-a u Beograd, našu zemlju stavlja na listu poželjnih investicionih destinacija i otvara nam, prema oceni sagovornice, mogućnost da osnažimo, kako priliv direktnih stranih investicija, tako i provredni rast naše zemlje."Mi ovaj momentum treba da iskoristimo najbolje što umemo kako bi Srbija dalje nastavila sa svojim ekonomskim razvojem. Mi smo malo tržište koje nije lako staviti na mapu velikih investicionih zemalja kao što je Amerika. Nadamo se da će Vašingtonski sporazum, uz ekonomsku podršku DFC dodatno skrenuti pažnju američkih investitora na ceo region i na Srbiju kao najveću ekonomiju regiona", navodi Amalija Pavić.Kako ističe, smatra da je rano govoriti o iznosima sredstava, već je važnije koje projekte će ovo finansiranje obuhvatiti."Ukoliko uzmete u obzir dosadašnje projekte koje je DFC finansirao, možemo zaključiti da bi deo novca mogao biti opredeljen za infrastrukturne projekte,  puteve i železnicu koji imaju za cilj regionalno povezivanje, uz investiranje obnovljivih izvora energije i podršku poljoprivredi. Takođe, verujemo da će deo novca biti namenjen i razvoju mikro i malog sektora preduzeća, generalno razvoju preduzetništva u Srbiji sa posebnim fokusom na razvoj ženskog preduzetništva", istakla je Amalija Pavić za Nova.rs.Značajem dolaska DFC u Srbiju bavili su se i ekonomisti - autori  Makroekonomskih analiza i trendova.Oni ocenjuju da odluka da se kancelarija DFC-a locira u Beogradu pokazuje odlučnost SAD da pojača ekonomske i političke veze sa regionom, stvori mogućnosti za američke kompanije i konkretnije se suprotstavi sve većem uticaju Kine u regionu."Region time prerasta i u ekonomski poligon za praktično dokazivanje globalnog uticaja najvećih. Stanje koje smo potajno priželjkivali. Balansiranje može biti opasno, ali generiše izuzetnu razvojnu šansu koja se ne sme propustiti", navode oni.

Finansijski kapacitet

Inače, kako podsećaju ekonomisti - autori "Makroekonmskih analiza i trendova", DFC je uspostavljen usvajanjem Zakona o boljoj upotrebi investicionih zajmova za razvoj (ili BUILD Act), oktobra 2018. godine, ali zvanično započinje s radom 2. januara ove godine, nakon kašnjenja u vezi sa budžetom."BUILD Act je ključni stub nove američke strategije usmeren na konsolidaciju i nadogradnju vladinih sposobnosti za finansiranje razvoja u inostranstvu. Smatra se najznačajnijom promenom ekosistema inostrane pomoći SAD-a u ovom veku i kritičnim oruđem za suprotstavljanje Kini", navode autori MAT.U formalnom smislu DFC je sukcesor moćnog OPIC-a tj. državne agencije SAD koja postoji od 1971. formirane za podršku (osiguranje) investicijama privatnog sektora SAD u zemljama u razvoju, a objedinjuje i aktivnosti Razvojnog kreditnog tela Američke agencije za međunarodni razvoj (USAID)."DFC stoga ima još jači razvojni mandat od OPIC-a. Nove razvojne mogućnosti uključuju veći finansijski kapacitet (60 milijardi dolara, za razliku od OPIC-ovih 29 milijardi dolara), povećan naglasak na međuagencijskoj saradnji, veću fleksibilnost u radu sa kompanijama koje nisu iz SAD-a, nadležnost za kapitalno finansiranje i sposobnost davanja zajmova i garancija u lokalnoj valuti kako bi se investitori zaštitili od rizika promene valute. DFC podstiče privatna ulaganja u zemlje u razvoju u širokom spektru sektora, uključujući infrastrukturu, energetiku i zdravstvo", ističu ekonomisti MAT.

Globalne investicije Pekinga

Autori MAT ocenjuju da su kritike na račun globalnih investicija Pekinga, uključujući i njegovu inicijativu Pojas i put, naglo porasle u Vašingtonu poslednjih godina, čineći važnu dimenziju kinesko-američkog rivalstva."Mnoge zemlje u razvoju u Aziji, Africi, od nedavno i Evropi, čak i Latinskoj Americi, profitirale su od priliva kineskog novca koji im pomaže da jeftinije i sa manje ograničenja finansiraju projekte. Činjenica da američko finansiranje nije u toj meri efikasno, ne može Kinezima parirati globalno ni po finansijskom kapacitetu jer je obim sredstava za infrastrukturu u projektu "Pojas i put" premašio 1,3 hiljada milijardi dolara, već mu, prema tvrdnjama menadžmenta DFC-a, konkuriše većim standardima i boljim krajnjim rezultatom", ističu ekonomisti.Kako zaključuju - pristup Trampove administracije u nastojanju da olakša i podstakne američke i druge privatne kompanije da ulažu u region putem zajmova, bilateralnih dijaloga i tehničke pomoći nesumnjivo je najbolje sredstvo kojim raspolaže da odgovori na kineski uticaj."Ali on mora i da se brzo i efikasno sprovede. Decenije su prošle od početka tranzicije, standard građana regiona je ostao nizak bez izgleda da u skorijoj budućnosti sustigne prosek evrozone. Obećanja i ideološke priče više nisu dovoljne. Za razliku od Kine, američka vlada ne može da usmeri državne kompanije da investiraju u inostranstvu ili da zahteva od banaka da odobravaju pozajmice kompanijama na određenim tržištima", navode u MAT.Pratite nas i na društvenim mrežama:FacebookTwitterInstagram