Skupoća dozvoljenog minusa: Kamate od 17,4 odsto

Ekonomisti ga zovu „vrućim novcem“ zato, kažu, i toliko košta. Uprkos tome, građani često posežu za dozvoljenim minusom koji im omogućava da lakše prebrode kratkoročnu potrebu za dodatnim novcem. Problem je kada se ovaj minus ne namiri, već se „vuče“ iz meseca u mesec, a novac na kamatu se redovno skida sa računa, prenosi N1. Oko 840.000 građana Hrvatske u narednom periodu moraće, bar delimično, da namiri iznose svojih minusa, ali ne onih dopuštenih, kako se u ovoj zemlji nazivaju pozajmice po tekućim računima za koje se potpisuje ugovor sa bankom, već takozvanih – “prećutnih minusa”. Razlog su previsoke kamate koje se, prema navodima Večernjeg lista kreću od 8,11 do pomenutih “šokantnih 17, 4 odsto”, ali i veliki iznosi tih minusa koji dosežu vrednost tri, pa i četiri mesečne plate.Tamošnja udruženja za zaštitu potrošača već najavljuju mogućnost kolektivne tužbe protiv banaka, ali i moguće pregovore o produžetku roka otplate uz niže kamatne stope za ove minuse.Otplaćujemo više od 18 milijardi dinaraU Srbiji se, na sajtu Narodne banke Srbije redovno objavljuju podaci o visinama kamatnih stopa koje banke zaračunavaju na dozvoljene i nedozvoljene minuse.Ove stope su se u julu kretale od minimalnih 9,82 odsto koliko zaračunava jedna banka, preko 18,99 odsto koliko iznosi prva sledeća najniža kamatna stopa na dozvoljena prekoračenja po tekućem računu, do čak 36,59 odsto koliko iznosi najviša julska kamatna stopa na dozvoljena prekoračenja. Kod onih nedozvoljenih procenti rastu do maksimalnih julskih – 50,57 odsto.Prema podacima Kreditnog biroa pri Udruženju banaka Srbije za jul mesec, u našoj zemlji 5,57 miliona građana koristi 8,2 miliona tekućih računa. Ukupna vrednost odobrenih dozvoljenih minusa je 42,78 milijardi dinara.Dalje, prema podacima Narodne banke Srbije, građani su u julu ove godine bili „u minusu“ po tekućim računima u ukupnom iznosu od 18,49 milijardi dinara, a prosečna kamatna stopa, na nivou svih banaka bila je 29,18 odsto.„Vruć novac“ u SrbijiZoran Grubišić, profesor Beogradske bankarske akademije, za portal N1 objašnjava zašto se dozvoljeni minus tretira kao „vruć novac“.„Ta ‘šokantna’ kamatna stopa u Hrvatskoj rezultat je poslovne politike njihovih banaka u odnosu na zemlju koja je članica EU i koja je na putu ulaska u Evropsku monetarnu uniju (tzv. evro zonu), što sve čini rizik zemlje kada je u pitanju Hrvatska nižim u odnosu na Srbiju“, navodi profesor Grubišić.Dozvoljeni minus se, kaže, uvek tretira kao “vruć novac” i najrizičnija pozajmica iz ugla banke sa jako niskim stepenom obezbeđanja što je čini lako dostupnom.„Upravo stoga, takva cena je najviša i građanima se od strane Narodne banke Srbije i stručne javnosti uvek preporučuje da svoje obaveze refinansiraju na povoljniji način, a to su u prvom redu gotovinski krediti, a svakako su i kreditne kartice značajno povoljniji vid finansiranja tekuće potrošnje građana“, navodi sagovornik portala N1.Banke, kako dodaje, u okviru svoje poslovne politike kalkulišu sa takvim rizikom i zato je ta cena i najviša.„Da li je to dobro odmereno ili je cena visoka nesrazmerno preuzetom riziku pitanje je za same banke, a i tu se situacija dosta razlikuje po pitanju već preuzetog rizika (učešća tzv. NPL-ova, problematičnih kredita), kao i nivoa kapitalne adekvatnosti (stabilnosti banke)“, navodi on.Na pitanje da li i Srbija, po uzoru na Hrvatsku može i treba da odredi maksimalnu dopuštenu kamatu na pozajmice i koliko bi ona trebalo da iznosi u današnjim uslovima, sagovornik N1 odgovara da, bez obzira na iskustva iz Hrvatske, nije pristalica mešanja i ograničavanja poslovne politike banaka.„Pod uslovom da je ona u skladu sa tzv. dobrim poslovnim običajima i zakonskom regulativom. Na samom tržištu je da proceni koja je to ravnotežna kamatna stopa na ovakve pozajmice, a pri tome se uvek savetuje da klijenti istraže tržište pre nego što donesu odluku“, savetuje Grubišić.Srbija, kaže, po veličini jeste na nivou Hrvatske, ali uz već izrečenu napomenu da je Hrvatska članica EU i da uskoro ulazi u evro zonu, što njen rizik zemlje čini nešto nižim nego što je u Srbiji.Prećutni nije nedozvoljeniIako na prvi pogled deluje da su “prećutni” minusi u Hrvatskoj isto ono što i nedozvoljeni u Srbiji, ipak nije tako.I prećutni minus, kao i dopušteni odobrava banka. Razlika je u tome što se za dopušteni potpisuje poseban ugovor, proverava se kreditna sposobnost, omogućena je otplata na 12 rata i važi ograničenje maksimalne efektivne kamatne stope koje inače postoji u Hrvatskoj (trenutno je, navodi se, na nivou od maksimalnih 8,11 odsto za prekoračenja po tekućem računu).Prećutne minuse, pak, banke korisnicima u Hrvatskoj omogućavaju bez procene kreditne sposobnosti, bez primene ograničenja kamatne stope (zato idu i do 17,4 odsto), kao i bez obaveze omogućavanja otplate duga na 12 rata u slučaju smanjenja ili ukidanja minusa.Upravo zato je Hrvatska narodna banka bankama preporučila da do izmena zakona na prećutna prekoračenja – takozvani minus – primene ograničenje kamatne stope, smanje iznos minusa, a dužnicima omoguće da ostatak plate na rate. Novi zakon bi, kako se navodi, propisao da budući klijenti koji otvore tekući račun mogu da koriste prećutni minus u maksimalnom iznosu do 1.500 kuna, na rok od 90 dana.Pratite nas i na društvenim mrežama:FacebookTwitterInstagram