Siniša Mali izjavom uzdrmao i prevario skoro pola miliona srpskih radnika na minimalcu: Obećanje - ludom radovanje

Ispunjenje obećanog odlagano je zbog krize izazvane pandemijom korona virusa, zatim rata u Ukrajini. Sada je došlo vreme da se obećanje ispuni, ali država za to nema dovoljno novca.

Još jedan debakl

Savez samostalnih sindikata Srbije (SSSS) je objavio da na današnjem sastanku pregovaračkih timova reprezentativnih sindikata, poslodavaca i Vlade Srbije nije postignut dogovor o minimalnoj ceni rada, iako je Ministarstvo finansija predložilo da se minimalac u narednoj godini poveća za 17,8 odsto, na 47.154 dinara. Pregovori su prekinuti jer nije ispunjen zahtev sindikata da se prvo pregovara o korekciji minimalne zarade za ovu godinu, pa tek onda o novoj ceni minimalca za 2024. godinu, navedeno je u saopštenju.Predsednica Asocijacije slobodnih i nezavisnih sindikata (ASNS) Ranka Savić podseća za Nova.rs da je još pre tri-četiri godine dogovoreno da se do kraja ove godine izjednače minimalna zarada i minimalna potrošačka korpa. Sastanku na kojem je to dogovoreno, prema njenim rečima, prisustvovao je i ministar Mali.Savić navodi da nijedna evropska zemlja ne prepoznaje minimalnu potrošačku korpu kao pojam definisan zakonom, kao što je to slučaj sa minimalnom zaradom.

"Minimalna potrošačka korpa je kod nas definisana kao minimum koji je neophodan za preživljavanje", kaže sagovornica Nove.Pregovori o minimalcu, koje trenutno vode predstavnici Ministarstva finansija Srbije, poslodavaca i reperezentativnih sindikata, ne beleže veliki napredak.Ishod je unapred poznat, upozorava Ranka Savić.Naša sagovornica ističe da sindikati zahtevaju "barem" izjednačavanje minimalca i minimalne potrošačke korpe, što je, kako kaže, ministru poznato.

Izjava Malog, ocenjuje Savić, dokazuje da su pregovori o minimalcu samo "igrokaz", jer je predsednik države Aleksandar Vučić već najavio da će minimalna cena rada biti 400 evra, odnosno 46 -47 hiljada dinara."Kakva će biti posle reakcija sindikata to ne znam, ali mislim da reakcije treba da bude, jer nas ima dosta i možemo nešto da postignemo", ispričala je Savić.Veće Saveza samostalnih sindikata Srbije (SSSS) ocenilo je da, ako je tačno, kako je izjavio ministar finansija Srbije Siniša Mali, da minimalna potrošačka korpa i minimalna zarada nisu u vezi, onda ni njegova diploma nije u vezi s poslom koji obavlja.Sekretar SSSS Zoran Mihajlović rekao je za agenciju Beta da je tačno da dogovor o izjednačavanju te dve vrednosti nije zakonska obaveza, ali da je na Socijalno-ekonomskom savetu još 2018. godine dogovoreno da se vrednost minimalne potrošačke korpe izjednači sa vrednošću minimalne zarade za 2021. godinu.

To je, kako je rekao, i zaključak SES-a na sastanku na kojem su učestvovali i predstavnici Ministarstva finansija, a i sam Mali je 2021. godine rekao da će se te vrednosti izjednačiti krajem 2023. godine.Predstavnik sindikata UGS „Nezavisnost“, koji učestvuje u pregovorima o povećanju minimalca za 2024. godinu, Zoran Ristić rekao je da je istina da zaključak SES-a iz 2018. godine nije uključen u bilo koji zakon, ali da je dogovor socijalnih partnera bio da se minimalna potrošačka korpa i zarada izjednače 2021. godine.„Zbog epidemije korona virusa realizacija tog zaključka je odložena i poslednjih pet godina razlika između vrednosti minimalne potrošačke korpe i minimalne zarade je, umesto da se smanjuje, uvek je oko 20 odsto za koliko je zarada manja od izdataka za tu korpu“, rekao je Ristić.

Dodao je da bi Mali trebalo da poštuje i činjenicu da vrednost minimalne korpe utvrđuje Ministarstvo trgovine, kao deo Vlade Srbije.Potpredsednik Stranke slobode i pravde (SSP) Dušan Nikezić ocenio je da je Siniša Mali prevario predstavnike sindikata i više od 400.000 radnika koji primaju minimalac, nakon pet godina trvrdnji da će minimalac i minimalna potrošačka korpa biti izjednačeni."Još 2018. ste izjavili da je 'u narednih par godina cilj da minimalna zarada dostigne iznos minimalne potrošačke korpe', da biste 2021. godine najavili da 'minimalna zarada stiže minimalnu potrošačku korpu do kraja 2023. godine', samo da biste danas, na isteku roka koji ste obećali, izjavili da 'minimalna zarada nema nikave veze sa minimalnom potrošačkom korpom'", obratio se u otvorenom pismu Nikezić Malom, saopštio je SSP.

On smatra da je Mali time priznao da je pet godina "zamajavao i na kraju prevario predstavnike sindikata i preko 400.000 radnika koji primaju minimalac".Profesorka Ekonomskog fakulteta Danica Popović kaže za Nova.r da je obećanje o usklađivanju minimalne potrošačke korpe i minimalca od početka bilo nerealno."Država nema dovoljno novca za to", ističe naša sagovornica.

Ona objašnjava da porezi na zarade nisu povećani, te da onda ni povećanje dovoljno da minimalac napokon dostigne visinu minimalne potrošačke korpe nije realno ispuniti."To obećanje ministra je izrečeno, a nisu podignuti porezi. Eto, to je poenta. Da bi se povećao minimalac toliko - neophodno je da se porezi povećaju, a to znači da se svima od plate oduzima oko 30 odsto", ispričala je profesorka Ekonomskog fakulteta.

Porez na zarade

Minimalna zarada u Srbiji trenutno iznosi 40.020 dinara.Međutim, za radnika koji prima toliku zaradu, poslodavac zapravo izdvaja skoro 15.000 dinara više. U taj iznos staju doprinosi za PIO od 7.683 dinara, kao i za zdravstveno od 2.826 i za slučaj nezaposlenosti – još 412 dinara. Na preostali iznos se računa porez na zarade koji je, u ovom primeru, 3.958 dinara. Dakle, za 40.000 “čiste” plate, kada se dodaju porezi i doprinosi, dolazi se do iznosa od 54.879 dinara.

Šta znači potrošačka korpa?

Prosečna i minimalna potrošačka korpa sadrže proizvode i usluge (i njihove cene) koji su na mesečnom nivou potrebni tročlanom domaćinstvu. Razlika je u tome što minimalna potrošačka korpa sadrži manje (ili manju količinu) proizvoda i usluga.U potrošačke korpe ulaze hrana i bezalkoholna pića, duvan i alkoholna pića, stanovanje, voda, struja, gas, odeća i obuća, obrazovanje, transport, zdravstvo, restorani, kultura.BONUS VIDEO Kako država brine o onima koji brinu o najmlađima: Obećano povećanje plata neće važiti za čak četvrtinu zaposlenih u vrtićima