Može li član domaćinstva da preživi sa 281,3 dinara dnevno za hranu, pita se predsednik Odbora Narodne stranke za privredu i finansije Borislav Borović. Toliko je, naime, po mišljenju Vlade Srbije dovoljno da se zadovolje standardi održavanja života, radnog kapaciteta i naročito razvoja mlađih članova domaćinstva imajući u vidu optimalni biohemijski sastav hrane, računajući u ovaj iznos i izdatke za bezalkoholna pića.
„To je ishod određivanja iznosa nove minimalne potrošačke korpe za tročlano domaćinstvo, koje je za 2023. godinu odredilo Ministarstvo trgovine, a koje je čak veće za 18,7 odsto nego u maju 2022. godine i sada iznosi 51.875 dinara. Da li se ti ljudi uopšte kreću među narodom, idu li u prodavnice, pekare, apoteke, da li imaju školsku decu, voze li se prevozom, idu li u bioskope ili pozorišta, plaćaju li račune za struju ili telefone ili račune za internet ili komunalne usluge, da li iz svog džepa plaćaju u restoranima i hotelima, da li idu na zimovanja ili letovanja? Da se kreću, znali bi da je ovo recept za gladovanje i drastično odricanje od svega navedenog u korpi, a koje bi se moralo smatrati osnovnim civilizacijskim potrebama svakog pojedinca. Po toj novoj minimalnoj potrošačkoj korpi, iznos za hranu i bezalkoholna pića (na koje odlazi 48,8 odsto svih izdataka) je 25.317 dinara, što je dnevno po domaćinstvu 843 dinara ili po članu domaćinstva 281,3 dinara“, navodi Borović.
Za zdravstvo 583 dinara po članu mesečno, za obrazovanje 132 dinara ukupno mesečno za jedno domaćinstvo, za transport 28 dinara dnevno po članu domaćinstva, za internet i telefone 1.023 dinara mesečno po domaćinstvu, za odeću i obuću 1.307 dinara mesečno za domaćinstvo, za stanovanje vodu, struju, gas i druga goriva 10.102 dinara, restorani i hoteli 128 dinara po članu domaćinstva mesečno…
„Da stvar bude gora, ovako bezobrazno nizak iznos minimalne korpe je nedosanjani san većine stanovnika Srbije“, dodaje se u saopštenju.
PROČITAJTE JOŠ
Naime, minimalnu zaradu, koja iznosi 40.020 dinara, prima oko pola miliona zaposlenih i neće dostići ovaj iznos minimalne korpe, čak i ako vlada ispuni zahtev sindikata o povećanju od 20 odsto. Penzioneri su u još goroj situaciji.
„Prosečnu penziju od 37.811 ne prima čak 60 odsto penzionera, a 250.000 starijih od 65 godine ne prima nikakve penzije. Ako tome dodamo da 44,8 odsto radno sposobnog stanovništva od 15 do 64 godine nema nikakva primanja (radno neaktivni), onda možemo oceniti da je ovo vreme gladovanja ili u najboljem slučaju pukog preživljavanja“, zaključuje se.
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare