20
U prethodnoj godini, struja u Srbiji poskupela je čak tri puta, što je drastično uticalo na troškove potrošača. Iako je donedavno važilo da naši potrošači plaćaju račune među najjeftinijima u Evropi, jasno je da to više nije tako. Kada se aktuelne cene električne energije uporede sa državama u regionu, vidi se da zapravo većina potrošača plaća manje od nas.
Od 1. novembra prošle godine, u jeku grejne sezone, struja u Srbiji počela je da se obračunava po novim, višim cenama, i to je zapravo bilo treće poskupljenje u protekloj godini.
Tako sada kilovat-čas, po novim, višim cenama, u najjeftinoj, zelenoj zoni košta 2,277 umesto 2,084 dinara, a kilovat-čas “skuplje” struje u ovoj zoni 9,109 umesto 8,336.
U nešto skupljoj zoni, plavoj, u kojoj se kilovati obračunavaju za građane koji premaše mesečnu potrošnju od 350 kilovat-časova, od 1. novembra cena je 3,416 umesto dosadašnjih 3,126 dinara, a “skuplja” struja u istoj zoni košta 13,6638, za razliku od dosadašnjih 12,504 dinara.
U poslednjoj, crvenoj zoni, cene se obračunavaju za one građane koji mesečno potroše više od 1.600 kilovat-časova. Najjeftinija tarifa iznosi 6,8319 umesto 6,252 dinara, dok je skuplja poskupela sa 25,008 na 27,3276 dinara.
Prosečna cena kilovata, kada se u obzir uzmu sve zone i tarife, iznosi 14,29 dinara.
PROČITAJTE JOŠ
20
2
5
Kako bismo proverili u kojoj državi regiona potrošači najbolje prolaze, uporedili smo cene struje u Srbiji, Hrvatskoj, Crnoj Gori, Bosni i Hercegovini, Severnoj Makedoniji, Rumuniji i Bugarskoj. Prema našoj analizi, Rumuni plaćaju skuplju struju, dok Hrvati izdvajaju više novca za nižu tarifu. U Crnoj Gori je cena gotovo ista, u Bugarskoj tek nešto niža, a bolje prolaze potrošači i u BiH i Severnoj Makedoniji.
U susednoj Hrvatskoj, cene struje podeljene su u četiri zone, u zavisnosti od potrošnje. Tako u zavisnosti od potrošnje, kilovat u komšiluku košta od 0,03 u najnižoj do 0,08 evra u najvišoj tarifi, odnosno od 3,51 do 9,37 dinara.
Dakle, na osnovu zvaničnih podataka, vidi se da je najniža tarifa skuplja u Hrvatskoj, ali je zato najviša tarifa daleko jeftinija.
Što se tiče Crne Gore, i tamo je, kao i kod nas, struja nedavno poskupela, pa tako kilovat-čas električne energije u proseku košta oko 12 centi, odnosno 14 dinara.
Naravno, i u Crnoj Gori je struja podeljena po tarifama, ali kada se posmatra prosek, Crna Gora i Srbija su gotovo izjednačene.
U susednoj Bosni i Hercegovini, struja za domaćinstva podeljena je u dve tarifne grupe, a prema analizi Eurostata, tokom prošle godine, potrošači u ovoj zemlji plaćali su račune među najnižima u Evropi. Naime, kako je Eurostat objavio, u prvoj polovini 2023. godine, prosečna cena kilovat-časa u BiH bila je 0,087 evra, odnosno 10,9 dinara, dakle daleko jeftinije nego u Srbiji.
Kako se sada navodi na zvaničnom sajtu Elektroprivrede BiH, cene struje otada se nisu menjale.
Što se tiče Severne Makedonije, I tamo je struja od 1. januara pojeftinila, ali samo za pojedina domaćinstva. Cene za preostalih 80 odsto domaćinstava, saopštili su tamošnji zvaničnici, nije se menjala, a prema podacima Eurostata, prošle godine je prosečan kilovat-čas koštao 0,105 evra, odnosno 12,3 dinara.
PROČITAJTE JOŠ
32
6
12
Razlog za pojeftinjenje je činjenica da je od početka ove godine, Severna Makedonija uvela i jefiniju tarifu od 13 do 15 časova, radnim danima i subotom.
U Rumuniji je struja, u poređenju sa Srbijom, daleko skuplja. Prema prošlogodišnjim podacima, Rumuni kilovat-čas u proseku plaćaju 0,8 leja, odnosno 18,84 dinara.
Što se tiče Bugarske, cene struje zamrznute su do 30. juna 2024. godine, a pre toga su porasle za manje od četiri odsto. Prema tome, prosečna cena kilovat-časa je 0,113 evra, odnosno 13,24 dinara, pokazuju podaci Eurostata.
BONUS VIDEO Hoće li pojeftiniti struja?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare