6
Taman kada ste pomislili da ste konačno, zahvaljujući uputstvima sa raznih foruma i sajtova, naučili kako da se samooporezujete i prijavite prihode koje ste ostvarili radeći preko interneta, iskrsne novo uputstvo za računicu. Suština je da prihod koji vam stigne iz inostranstva posmatrate kao neto, na koji treba da se obračuna porez, a ne kao bruto na koji se porez obračunava.
Objava Poreske uprave Srbije da moraju ne samo da prijave prihod stečen u inostranstvu radom preko interneta, već i da tačno izračunaju svoj porez, na muke je stavila sve predavače stranih jezika, programere, jutjubere i ostale frilensere koji se na ovaj način izdržavaju ili doprinose kućnom budžetu.
Kao što je Nova.rs u više navrata pisala, osnovne smernice su jasne: prihod moraju da prijave svi koji zarađuju na ovaj način i to u roku od 30 dana od trenutka kad uplata „legne na račun“. Prijavljuje se svaki prihod pojedinačno.
Ono što, međutim, nije bilo jasno čak i za pojedine knjigovođe je – da se ovako stečen prihod smatra neto prihodom.
To znači prvo i osnovno što treba uraditi prilikom obračuna je – pretvoriti taj neto u bruto iznos što se postiže množenjem sa određenim koeficijentom.
Koliko tačno iznosi koji koeficijent – najbolje je pitati knjigovođe. Ili prepustiti njihovim softverima da izračunaju.
Primera radi, koeficijent kod prihoda od autorskih prava za vajara koji ima 50 odsto normiranih troškova je 1,29449838.
Programer bi imao pravo na 34 odsto troškova i u tom slučaju koeficijent je 1,42918394.
Kod 43 odsto normiranih troškova koeficijent j 1,35016539.
Da je svaka decimala važna pokazuje i činjenica da kod elektronskog podnošenja prijave sistem Poreske uprave odbija svaku računicu koja se ne slaže za više od dva dinara!
Kada se dobije tako uvećan bruto iznos, od njega se oduzimaju normirani troškovi.
To je neka vrsta priznatog „oslobođenja“ od oporezivanja.
Od konkretnog posla zavisi da li će od iznosa prihoda biti priznato i od oporezivanja izuzeto 20 odsto, 34 odsto, 43 odsto ili 50 odsto ovih troškova.
Najveće oslobođenje imaju vajari, na primer, a najmanje – programeri, kada je reč o autorskim delima. Svi prihodi koji nisu autorska dela, klasifikuju se kao „ostali“ i imaju stopu oslobođenja od 20 odsto.
Kojim poslovima sleduje koji procenat priznatih troškova koji se izuzimaju iz oporezivanja definisano je članom 56. Zakona o porezu na dohodak građana, a u ovom tekstu Nova.rs možete pronaći i spisak konkretnih poslova i klasifikacija u osnovne tri grupe autorskih dela.
Stopa poreza je 20 odsto, a plaćaju se i obavezni doprinosi – svi plaćaju za PIO po stopi od 25,5 odsto, dok doprinose za zdravstvo od 10,3 odsto, plaćaju samo oni građani koji su u Srbiji zvanično nezaposleni.
„Frilenser sam već deset godina, od kako sam izgubio posao. Za mene je gubljenje vremena da sad izračunavam koliko dugujem za sve ovo vreme, jer nemam te pare. Da dignem kredit ne mogu, jer sam nezaposlen. Ja jedino mogu da odem u zatvor zbog privrednog kriminala. Potpuno sam opušten, jer jednostavno nemam kontrolu nad onim što će mi se dogoditi“.
Ovo je samo jedan od komentara koje je čitalac portala Nova.rs ostavio ispod jednog u nizu tekstova koji pokušavaju da odgonetnu tačan odgovor i „formulu“ za izračunavanje poreza na prihode iz inostranstva.
I upravo ovaj komentar ukazuje na suštinu problema – najveći broj ljudi preko onlajn platformi pokušava da zaradi za golu egzistenciju ili da dopuni kućni budžet.
Preko platformi se pišu tekstovi, daju časovi stranog jezika korisnicima iz dalekih zemalja, prodaju ilustracije… Nisu svi programeri koji svoj rad mogu da naplate skuplje.
Kao što je Nova.rs već pisala, analiza Centra za istraživanje javnih politika GIGMETAR pokazuje da, kada je reč o gig radnicima (onima koji rade na digitalnim platformama), na nivou Republike Srbije dominiraju kreativne usluge i multimedija.
Na drugom mestu je – razvoj softvera.
Prosečna cena radnog sata gig radnika u Srbiji blago je porasla u periodu pandemije, sa 19,3 dolara, na 19,6 dolara, što se slaže sa globalno zabeleženim trendovima, pokazuje analiza.
„Time je smanjen jaz između prosečnih cena radnog sata u Srbiji u odnosu na globalni prosek, koji je iznosio 21 dolar. Iako je i dalje uočljiva značajna razlika između polova u zaradi, ona je u martu i aprilu znatno umanjena pošto žene u najnovijem merenju ostvaruju 83 odsto cene radnog sata muškaraca (prema 79,1 odsto prosečne zarade muškaraca u januaru-febuaru). Time se Srbija, praktično, gotovo izjednačila sa globalnim prosekom prema kome gig radnice prosečno zarađuju 84 odsto zarade gig radnika”, ističe se u analizi Centra za istraživanje javnih politika.
Rezultati ovog istraživanja pokazuju da su dva od tri gig radnika u Srbiji muškarci, što ukazuje da je digitalni rad još uvek dominantno muška profesija.
U maju je udeo žena gig radnika bio 31,4 odsto. Ipak, učešće žena u frilenserskoj radnoj snazi u Srbiji i dalje je veće u odnosu na globalni prosek (24 odsto).
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
