0
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić najavio je ovih dana dolazak u Niš kompanije „Ariston“, kao desete velike kompanije koju aktuelna vlast dovodi u grad na Nišavi. Ushićenje zbog dolaska „Aristona“ u Niš podelilo je i na desetine botova koji su ispod te vesti u režimskim medijima pisali očigledno naručene pohvale - kako je to „predivno, sjajno, divno“ i kako Vučić zaslužuje „svu zahvalnost građana“. A realnost je sasvim drugačija.
Prema rečima Aleksandra Vučića dolazak „Aristona“ je „beskrajno važno za dalji napredak i razvoj Niša i za razvoj saobraćajne infrastrukture koja će dozvoliti dovođenje novih investicija“.
Međutim, većina građana Niša više je nego ravnodušno dočekalo vest o dolasku italijanske kompanije, jer se većina pogona stranih kompanija smatraju pogonima „za motanje kablova“ u kojima se preterano mnogo radi za malo para.
I ta fabrika, ubeđeni su građani, imaće 95 odsto obične radne snage i 5 odsto visokoškolaca.
0
4
5
„Džonson elektrik“, „Aster tekstil“, „Leoni“, „Cumtobel“ i ostale fabrike koje je Vučić pobrojao na svom Instagram profilu, građani koji su radili ili rade u njima „stavljaju u isti koš“ što se tiče uslova rada i plata, a kada ih porede sa radom u javnim preduzećima i ustanovama razliku opisuju kao „nebo i zemlja“.
Kakav posao Niš nudi
Na nedavno pitanje jedne Nišlijke na Fejsbuku u kom od pogona stranih kompanija da potraži posao, na desetine onih koji su već radili tamo odgovorilo joj je da „sreću nigde videti neće“ i da joj je bolje da se učlani u SNS i pokuša da se ugura u neko javno preduzeće i da uživa.
„Biraj samo manje zlo, jer dobro nije nigde. Svuda se radi od jutra do sutra, a kad se razboliš šutnu te i traže novog radnika“, glasio je jedan od komentara.
Bilo je i onih koji su potvrđivali da su dobili otkaz čim su se prvi put razboleli, kao i onih koji su rekli da su sami otišli jer su videli da će se ozbiljno razboleti ukoliko nastave da rade istim tempom.
Sadašnji i nekadašnji radnici fabrika „motača kablova“ kažu da se o javnosti zna samo o nekim slučajevima umiranja radnika, ali da tu nisu pobrojani oni koji su preminuli nakon što su otišli na bolovanje, a ne neposredno u fabričkoj hali. Uglavnom se radilo o mlađim ljudima jer stare stranci i ne zapošljavaju.
Nišlije ne zaboravljaju smrt radnice turske kompanije „Aster tekstil“ u Nišu A. I. koja je preminula u 3. marta ove godine od posledica akutnog infarkta, koji je doživela na radnom mestu. Prema rečima njenih kolega, nadređeni nisu dozvolili da napusti fabričku halu kako bi se javila lekaru. Kada je konačno otišla u Univerzitetski klinički centar imala je razarajuće bolove iza grudne kosti i preminula je u operacionoj sali jer lekari nisu mogli da joj saniraju pocepanu arteriju.
Ne zaboravlja se ni smrt Nišlije B.M. (45), koji je avgusta 2020. godine poginuo u fabrici „Džonson Elektrik“ u Nišu, pošto je na njega pala presa težine šest tona, dok su je on i njegove kolege postavljale na za to namenjeno mesto u fabričkoj hali.
Građane je nedavno potresla i vest da je četrdesetpetogodišnja radnica „Leonija“ iz pogona te kompanije u Malošištu preminula od infarkta, nakon što joj je pozlilo na poslu. Nesrećna žena pregledana je u fabričkoj ambulanti, a preminula je u svojoj kući par sati kasnije.
Oduševljenje predsednika Srbije otvaranjem još jednog pogona u Nišu ne dele ni stanovnici susednih opština na području Nišavskog okruga poput Gadžinog Hana, Svrljiga, Merošine i Ražnja.
Prema njihovim rečima, svaki novi pogon u Nišu znači odlazak novog broja mladih ljudi iz tih nerazvijenih opština.
„U selima je već i onako ostalo malo mladih i umesto da se oni zaposle tu gde žive, da se u centrima malih opština otvaraju fabrike otvaraju se u Nišu. Sela će skroz opusteti, to je sasvim izvesno. Dok je na području Gadžinog Hana bilo društvenih fabrika opština je imala 16.000 stanovnika. Kako su se pogoni zatvorali broj stanovnika se smanjivao i sada je ispod 6.000. Ista situacija je i u Svrljigu, Ražnju u svim opštinama na jugu Srbije“, rekao je Aleksandar M. iz Gadžinog Hana.
Dolazak još jedne strane kompanije ne raduje ni domaće privrednike koji smatraju da su diskriminisani, jer strane kompanije dobijaju besplatno zemljište za gradnju pogona i subvencije za zapošljavanje radnika.
„Nije bitno odakle dolazite, bitno da ste stranac. Ukoliko ste stranac dobijate sve, a kada otvorite pogon inspekcije vas zaobilaze u „širokom luku“, maltene da ne smeju ni da privire u fabriku osim baš kada se nešto krupno dogodi. Sa druge strane mi domaći privrednici ne dobijamo ništa, sami investiramo u nove pogone. Postoji neka „sitna“ pomoć države, ali možete da je dobite samo ukoliko ste podobni, odnosno naklonjeni Srpskoj naprednoj stranci. Ni to ne ispadne pomoć, morate da za te novce pomažete naprednjačku kampanju, plaćate im autobuse za mitinge, štampate im propagandni materijal“, rekao je privrednik koji je želeo da ostane anoniman.
Za pojedine pogone u Nišu nikada nije zvanično saopšteno koliko su dobili iz državne kase za otvaranje novih radnih mesta, ali je poznato da je „Džonson elektrik“ dobio 9.000 evra po radnom mestu, „Cumtobel“ za je otvaranje pogona dobio osam miliona evra, a „Aster tekstil“ dva miliona evra.