Najave uvođenja novog vanrednog stanja predstavljaju dodatnu opasnost za već poprilično uzdrmanu privredu i poslodavce u Srbiji, smatraju privrednici i ugostitelji sa kojima je razgovarala Nova.rs. Iz udruženja Zaštitnik preduzetnika i privatnika upozoravaju da je od početka pandemije više od 200.000 ljudi dobilo otkaze, a uz dodatne restriktivne mere i pandemiju kojoj se još ne vidi kraj, ta cifra bi do kraja godine mogla da dostigne pola miliona.
Medicinski deo kriznog štaba u ponedeljak je zatražio da se pooštre mere i izneo stav da su policijski čas i vanredno stanje jedine adekvatne mere da se izađe iz epidemiološkog problema i zaustavi rast broja zaraženih. Sa jedne strane zdravlje, a sa druge strane opstanak preduzetnika i ugostitelja – plate neophodne za preživljavanje.
Milena Amon iz Zaštitnika preduzetnika i privrednika smatra da bi policijski čas i novo vanredno stanje značilo i dodatno finansijsko opterećenje.
„Mi nismo protiv mera, ako su te mere pravedne i jednako usmerene ka svima. Ako bude dodatnog skraćenja i restrikcije rada, trebalo bi da se u skladu sa time smanje nameti. To je minimum koji bismo očekivali u takvoj situaciji. Bilo kakvo uvođenje restriktivnijih mera bez adekvatne kompenzacije i paketa koji bi smanjio troškove srazmerno ograničenjima, to će dovesti do daljeg propadanja domaćeg preduzetništva“, upozorava Amon.
Policijski čas i vanredno stanje pogurali bi i ka dodatnom otpuštanju, smatra ona.
„Ima još biznisa koji se drže bukvalno na veštačkom disanju i bilo kakvo dodatno opterećenje može dovesti do otpuštanja i gašenja privrednih subjekata“, upozorava naša sagovornica.
Bojan Mitić je ugostitelj iz Niša. Pribojava se da bi za mnoge njegove kolege vanredno stanje značilo korak bliže zatvaranju.
„Moje kolege su na granici rentabilnosti i sigurno neće moći da opstanu. Moja lična procena je da će uz ovakve trendove 30 do 40 odsto niških ugostitelja zatvoriti svoje lokale. Teško je opstati, bez obzira na to što država periodično pokušava da merama izađe u susret, to svakako nisu dovoljne mere i adekvatne stanju u kojem se nalazimo“, smatra Mitić.
On podseća da ugostitelji u restriktivnom režimu rade već godinu dana.
„Na mojih 18 zaposlenih, ja sam preuzeo obavezu i mogao sam samo jednog radnika da otpustim. Obim posla je ukazivao da je cela jedna smena suvišna. Ostao je broj radnika na koji me je zakon obavezao, a realno to je meni teret kao poslodavcu. Naša prihodna strana je smanjena oko 20 do 30 posto, a rashodna strana je ostala na istom nivou, obaveze moraju da se izmiruju“, objašnjava naš sagovornik nezavidan položaj u kojem se nalazi.
Nove restriktivne mere bile bi udarac koji može da dokrajči ugostitelje.
„Neko od ugostitelja i privrednika možda ima neke rezerve koje će pokriti mesec, dva ili tri, ali ne može da se posluje u ovakvim okolnostima bez posledica, a posledice su smanjenje radne snage, zatvaranje. Neki od nas su kreditno zaduženi, a banke nemaju mnogo tolerancije prema tom kašnjenju. Očekuje nas veliki nalet privatnih izvršitelja. U godini pred nama će se tek videti razmera i veličina problema sa kojima se sreću ugostiteljstvo, turizam i transport“, upozorava Mitić.
On ističe da su to najugroženiji sektori i da su mnoge države njima posebno izašle u susret – dodatno pomogle i umanjile poreze. Srbija se tu nije pokazala.
Ugostitelj iz Beograda Marko Vukomanović ima veoma važnu i jasnu poruku za državu.
„Mi smo kao privredna grana svakako na izdisaju i ako dođe do ponovnog zatvaranja uzdamo se u državu da uvede nove mere i da omogući konkretne pakete pomoći koji bi bili usmereni na ugostiteljstvo. Potpuno mi je jasno da je ovo podjednako teška situacija kako za nas kao ugostitelje, tako i za državu. Nažalost, imamo opet situaciju da neodgovorni potezi pojedinaca dovedu do toga da svi kolektivno ispaštamo i da iz situacije gde smo vodeća zemlja u Evropi po broju vakcinisanih danas ponovo pričamo o zatvaranju i pooštravanju mera“, zaključuje Vukomanović.
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar